Сайланма. Шукур Холмирзаев. 1-жилд шукур холмирзаев


САЙЛАНМА. Шукур Холмирзаев. 1-жилд



Download 5,82 Mb.
Pdf ko'rish
bet43/124
Sana14.06.2022
Hajmi5,82 Mb.
#668123
1   ...   39   40   41   42   43   44   45   46   ...   124
Bog'liq
True

САЙЛАНМА. Шукур Холмирзаев. 1-жилд
ЗОВ ОСТИДА АДАШУВ
(Дустимнинг углига айтганлари)
Ушанда етти ёшларда эдим. Тогда яшардик. Отам чупон, онам сут согувчи. Битта синглим хам бор. 
Утовимиз Зовбошидан беш-олти чакирим наридаги кунгай бетда эди. Биз бу ерга ёзнинг бошларида 
чикиб келардик: кучларимиз аравага ортилган, онам, синглим ва мен юклар устида утирардик. Отамиз 
аравага кушилган отни етаклаб борарди. У аравани бизда от арава дейдилар, кейин билсам, бошка номи
— кукон арава экан... Шундай килиб, кунгай бетда кузнинг бошигача яшардик. Отамнинг чупон- 
чуликлари хдм бор эди, отам шулар билан икки сурув куйни бокишар, онам куйларни согиб, сутини 
сепаратордан 
угказар, 
катик килар, мен булсам, кузичокларнинг кетидан чопкиллаб юриб, онасига 
эмдириш пайти келганда кумаклашар, кейин уларни икки козикка учларидан богланган ипдаги 
хдлкаларга бошини солиб, яъни куганлаб юрардим. Отам хам, онам хдм менга куз-кулок булишар, 
айникса Зовбоши томонга бораман десам, асло йул куйишмас эди. Чунки Зовбоши хавфли жой, хдр хил 
ёввойи хайвонлари бор, чангалзорлари мул. Мен буни уйимиздаги гаплардан куп эшитган эдим. Гохо 
биронта эчкининг ортидан бир-иккита куй эргашиб зовостига тушиб кетган булса, чуликлар уни 
изламаёк кул силтаб куйишар эди. Чунки у ерда бурилар хдм куп булар эмиш. Бир куни отам: «Зов 
остига икки полвон тушиб кетди», деганини хдм эшитганман. Полвон дегани айик дегани. Битта чупон: 
«Аргамчиям бор экан, куп чириллади», деганди. Аргамчи — илон дегани. Нима учундир тогда куп 
хдйвонларни, жониворларни уз номлари билан аташмайди. Масалан, бурини хдм жондор дейишади. 
Хуллас, Зовбошига боришимни такиклаб куйишганди уйдагилар. Одам дегани кизик буларкан: нимани 
такиклашса, шуни кургинг келар экан. Мен хдм Зовбошини кургим келар, лекин одобли бола 
булганимдан, ота-онамнинг гапидан чикмас эдим. Бунинг устига, отам — орден олган чупон. Шундай 
одамнинг угли бебошлик килса яхшимас-да!
Лекин куз кунларининг бирида уз ихтиёрим билан эмас, шароитнинг такозоси билан, беихтиёр, 
Зовостига кириб колдим. Нак бир кеча-кундуз у ерда адашиб юрдим. Шуни сизга хикоя килиб 
бермокчиман.
Куз кириб, тог чуккиларини кор босди. Уёкдан эсган совук шамол утовимиз чангарогидаги кигизни 
хилпиратар, шунда утов зир-зир титрар, шамол керагалар орасидан ичкарига кирса, уй уртасида яшнаб 
турган чугимизни хдм ялаб учириб кетарди. Утовни курган булсангиз, у шундай булади: тепаси очик, 
туйнук мисоли. Шу туйнукка чангарок урнатилган. Чангарок дегани — гумбаз шаклида килиб 
ходалардан ясалган панжара. Шу панжаранинг устини бир парча кигиз ёпиб туради. У кигизнинг бир 
учига чилвир богланган булиб, чилвирнинг иккинчи учи эшикнинг бирон ерига ураб куйилади. Хдво 
очик кунлари ва уй уртасидаги учокка ут ёкилганда, ана уша ипнинг ёрдамида туйнук очилади. Утовни 
кутариб турган кийшик, ёввойи тол шохларини увук дейишади. Шу увуклар керагага махкамланган 
булади. Керага дегани — бир-бир ярим метр баланддикдаги шахматнусха килиб ясалган утовнинг 
пойдеворидир. Керагаларнинг учлари бир-бирига якинлашган жой — эшик. Бу маълумотларни 
айтишимга сабаб шуки, куп шахарликлар буларни билишмайди. Ахир, билгани яхши-да.
Кискасини айтганда, тогдан бизга кишнинг якинлашганидан хабар берувчи шамол эса бошлади. Бир 
кечаси севалаб ёмгир ёгиб утди. Эрталаб отамиз:
— Кампир, уйни буз, кучамиз чулга! — дедилар онамга.
Шуни хам айтишим керакки, утовни тиклаш ва бузиш факат аёлларга тан, кадим-кадим замонлардан 
шундай. Улар бу ишнинг пири булиб келган, жуда уринлатишади.
Лекин шошилиш керак эди, чупон-чуликлар хам ёрдамга келди, мен хам караб турмадим. Бирпасда 
утовни ураган кигизларни туширдик, уйнинг ёгочдан тикланган танаси каккайиб колди. Кейин 
уларнинг хам чандилган ипларини ечиб, айириб ола бошладик. Тушга колмай, юкимиз от аравага 
ортилди. Бир пиёладан чой, бир косадан катик ичдик-да, йулга тушдик. Чупон-чуликлар молларни 
олдин хайдашди. Биз оркада — хар галгидай бу гал хам мен, синглим, онам юклар устида утирибмиз. 
Отам пиёда, отнинг югани учига богланган тизимчадан ушлаб кетяпти. Текис жойлар келганда, отга 
миниб хам оладилар.
Хайр, тог! Хайр, юртимиз. Урмонлар, хайр! Кузи бокиб, иргишлаб юрган утлокларим, хайр! Янаги 
ёзгача хайр сизларга!
Нима учун чулга кетяпмиз? Шунинг учунки, чулда хозир хаво илик, кишнинг ярмигача хам ут



Download 5,82 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   39   40   41   42   43   44   45   46   ...   124




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish