Ронда Берннинг "Ҳаётнинг энг буюк сири"



Download 12,73 Mb.
Pdf ko'rish
bet42/55
Sana25.02.2022
Hajmi12,73 Mb.
#304088
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   ...   55
Bog'liq
Шуур хар нарсага қодир

“М ендан хавотир олманг. М ен доим тез
туэаламан”.
Соғайишга бўлган ишончни қаранг! Қан- 
дай кучли! Биласизми, шу суҳбатдан кейин у қачон 
ишини давом эттира бошлади? Бир кун ўтмаёқ!
Энди сўрашга ижозат беринг: сиз нимага ишона- 
сиз? “Атрофда грипп тарқаган, менга ҳам юқиши та- 
йин” дейдиган одамлар сирасига кирасизми? Қачон
Ш
У
У
Р
Ҳ
А
Р 
Н
А
Р
С
А
Г
А
Қ
О
Д
И
Р


Ш
У
У
Р
Ҳ
А
Р 
Н
А
Р
С
А
Г
А
Қ
О
Д
Н
Р
шамоллаш, грипп ёки яна бошқа бир касалликни юқ- 
тириб олишни кутиб яшайсизми ёки асло касал бўл- 
маслигингизга ишонасизми? Кутишларимиз ва хаво- 
тирларимиз рўёбга чиқиш хусусиятига эга.
Жером Франк томонидан тавсифланган, зарарсиз 
дориларнинг самарали таъсири ҳақидаги бир қатор 
синовлар сизнинг ишонишингиз сизда рўй бераётган 
жараёнга қанчалик таъсир кўрсатишини яққол намо- 
ён қилади. Франк тажрибасида синов ўтказилаётган 
беморларга уч доридан бирини беришарди: жуда куч- 
сиз оғриқни қолдирувчи, зарарсиз, лекин самарасиз 
плацебо (даволаш хусусиятига эга бўлмаган зарарсиз 
модда) ва катта миқдорда морфий.
Бефойда плацебо бериладиган беморларни бу мор- 
фий дея ишонтиришган ва уларнинг учдан икки қисми 
огриқ йўқолганлигини айтишган.
Беморларга морфий бериб, кучсиз оғриқни қолди-. 
рувчи берилгани ҳақида айтишганда, беморларнинг 
ярмидан кўпи оғриқ ҳали ҳам борлигини билдирган- 
лар.
Беморларга безарар дори бериб, аввалги бемор- 
ларда бу дори бош оғриги уйготганлигини айтганла- 
рида, касалларнинг тўртдан уч қисми бош оғриғидан 
шикоят қилганлар.
Беморлар нимага ишонган бўлсалар, у аслида рўй 
берган жараёндан муҳимроқ бўлиб чиқди. Тиббий дои- 
раларда плацебо эффекти расман тан олинган. Ш ун- 
дай бўлса-да, тажрибани давом эттирдилар. Бу гал 
шифокорларни. ҳам бехабар қолдирдилар — уларни 
ҳам алдадилар ва натижалар ҳаммани ҳайратга сол- 
ди. Шифокорлар морфий деб ўйлаб, плацебони та-
■ ■ 

= л
• 
-


йинлашганда, унинг беморга таъсири ортарди. Кейин 
тажрибани ўзгартириб кўрдилар. Шифокорлар мор- 
фий ўрнига плацебо тайинлаяпман, деб ўйлаганларида, 
ҳақиқий дорининг самараси тушиб кетди. Шифокор- 
ларнинг ишончи беморларнинг ишончи каби дорининг 
самарадорлигига таъсир кўрсатарди. Қандай қилиб? 
Шифокорнинг ўй-фикри қандай қилиб беморга таъ- 
сир кўрсатиши мумкин? Беморнинг ўзи нима деб 
ўйлаши муҳимроқ эмасми?
Балки ғайришуурий даражада шифокор беморга 
дори қандай таъсир кўрсатиши ҳақидаги тахминла- 
рини узатар? Агар шундай бўлса, дўстингиз ёки 
яқин инсонингиз огриб қолганда буни эътиборга олиб 
қўйишинтз фойдали бўлади. Уз муносабатимиз биз- 
ни ва атрофимиздагиларни даволаши, мумкин.
О Р Г А Н И З М — Ў З И Н И Ў З И
Д А В О Л О В Ч И М Е Х А Н И З М
Танамиз — ажойиб ўзини ўзи тикловчи механизм 
бўлиб, биз билан нималар рўй бераётганлигини куза- 
тиб боради. Бир ерингизни кесиб олишингиз билан оқ 
қон таначалари инфекция билан курашгани жароҳат- 
ланган ерга отланадилар, тромбоцитлар дарҳол қонни 
қуюлтириб, жароҳатни ёпадилар. Буларнинг бари ав- 
томатик равишда, сиздан сўраб ўтирмай бажарилади. 
Организм ўзини қандай таъмйрлашни яхши билади.
Т аомланаётганингизда 
организмингиз 
овқатдан 
озуқавий моддаларни ажратиб олади ва уларни энер-. 
гия кўринишида тананинг турли қисмларига юборади. 
Ортиқчалари шлаклар кўринишида чиқариб ташлана-


Ш
У
У
Р
Ҳ
А
Р 
Н
А
Р
С
А
Г
А
қ
о
д
и
р
ди, булар ҳам автоматик равишда рўй беради. Сиз 
бу ҳақда ўйламайсиз, жараёнларни бошқармайсиз. 
Қўлингизни синдириб олсангиз, шифокорга борасиз 
ва у қўлингизни тузатади, шундайми? Асло! Ҳеч бир 
шифокор шу пайтгача бирорта сингган қўлни тузатма- 
ган. Шифокор суякни бирлаштиради ва тўғри битиши 
учун боғлаб қўяди ва фақат организмнинг ўзи синган 
суякнинг битишини таъминлайди.
Организм табиий равишда ўзини ўзи даволашини 
тез-тез ёдга олинг. Мустаҳкам саломатлик ҳақидаги 
фикрларни ўзингизга сингдиринг, шунда улар иш бе- 
ради. Тантанали суратда эълон қилинг:
“Менинг организмим — ўзини ўзи даволовчи ме-
Ҳар куни икки дақиқа вақтни ўз саломатлигин- 
гиз ва кучингиз ҳақида фикр юритишга ажратинғ. Бу 
крларни қон айланиш тизимига, ҳужайраларга, му- 
кларга йўлланг. Энергия бутун танангиз бўйлаб та- 
\аётганлигини тасаввур қилинг. Танангизни сеҳрли, 
[фоловчи механизм сифатида ўрганинг. Бу машқ 
иисоли куч ато этувчи шифобахш дамлама, у сиз- 
н бор-йўғи икки дақиқа вақт талаб қилади.
Инсон қандайдир касалликка чалинса, дарров ва- 
иага тушади. Онг қўрқув исканжасида қолади,
99
ханизм .
С А Л О М А Т Л И К УЧУН И К К И
Д А Қ И Қ А Л И К Д А М Л А М А
М У Н О С А Б А Т И Н Г И З Н И Ҳ О Я Т Д А
М У Ҳ И М


касаллик қанчалик жиддий бўлса, қўрқув шунчалик 
кучли бўлади. Муаммо яна шундаки, биз касалликни 
жараён эмас, балки бегона жисм ёки мавжудот сифа- 
тида кўрамиз. Собиқ жарроҳ, ҳозирда психиатр бўлиб 
фаолият юритаётган шифокор Уоллес Эллеброукнинг 
қуйидаги сўзлари ғоят маънили: “Касалликларга ном 
беришда шифокорлар одатда отлардан фойдаланиша- 
ди (эпилепсия, қизамиқ, саратон, ўсимта), демак бу- 
лар улар учун предметдек гап. Улардан бири — қиза- 
миқни олайлик, агар ундан феъл ясайдиган бўлсак, 
шундай бўлади: “Миссис Жоунс, болангизга қизил 
тошмалар тошибди” ёки “ўсимта” ўрнига: “Миссис 
Бейкер, сизда кераксиз ҳужайраларнинг бир оз ўсиши 
кузатилмоқда”. Бу ҳол шифокор ва беморнинг онгини 
касалликни янгича жараён сифатида қабул қилишга 
ўргатади. Жараён эса боши ва якунига эга бўлади”. 
Албатта, доктор Эллеброукнинг касалликларга ёнда- 
шуви тўгрироқдир.
Стэнфорд университети қошидаги тиббиёт мак- 
табидан доктор Кеннет Пеллитер таъкидлайдики, 
организм таҳдид ҳақиқийми ёки фақат тасаввурда- 
ми — фарқлаб ўтирмайди. Ҳаяжонларимиз ва хаво- 
тирларимиз моддий касалликларга айланади: организм 
бизни таҳдидга учраган деб ҳисоблайди, шунчаки ха- 
ёл эканлигини тушунмайди. Бошқача қилиб айтганда, 
касалликлардан қўрқадиган одамларда ҳақиқатан ка- 
салликларга чалиниш имконияти юқорироқ бўлади, 
чунки организм қўрқув таъсири остида бўлади.
Бу феномен фарзандли бўлиш соҳасида узоқ давр- 
лардан бери кузатиб келинади. Бостон (А Қ Ш )да 
ўтказилган тажрибада, масалан, боласини йўқотгани-
Ш
У
У
Р
Ҳ
А
Р 
Н
А
Р
С
А
Г
А
Қ
О
Д
И
Р


Ш
У
У
Р
Ҳ
А
Р 
Н
А
Р
С
А
Г
А
Қ
О
Д
Ш

дан кейин кўп ўтмай бўйида бўлган аёлларнинг 60 
фоизида ҳомила тушиб қолиши кузатилган, бунга 
“бешикдаги тўсатдан ўлим” синдроми сабаб бўлган. 
Тажриба якунлари бўйича маърузада айтилишича, 
боласи нобуд бўлган аёллар “организм мусибат оқи-
С9
батларини унутгунича кутиб туриши” лозим. Ииллар 
давомида фарзандли бўлишга бесамар урингач, бола 
асраб олган оилаларнинг қанчасини биласиз? Бола ас- 
раб олишгач эса кўп ўтмай аёллар ҳомиладор бўлган. 
Бунинг сабаби — энди уни фарзандсизликнинг огир 
ҳисси қийнамай қўйган.
КУ Л ГИ ВА Қ У В О Н Ч Д А В О Л А Й О Л А Д И
Сир эмаски, депрессия ҳолатидаги тушкун одам- 
лар бахтли ва беташвиш инсонларга қараганда кўп- 
роқ касалликка чалинадилар. Тадқиқотларга кўра, та- 
ранг руҳий ҳолатлар: хасислик, хавотир, нотинчлик ва 
қўрқув — иммунитет мустаҳкамланишига тўсқинлик 
қилади. Бунга қарши курашиш учун бир неча илғор 
шифохоналар “ҳазиллар хонаси”ни ташкил қилдилар, 
бу хоналар беморларга шодонлик келтирувчи қувноқ 
китоблар, ёзувлар, видео, мультфильм ва кинофильм- 
лар билан таъминланганди.
Кулги ва саломатлик борасидаги сўнгги тиббий 
тадқиқотлар исботлади: кулаётган инсон бош мия- 
сидан икки турдаги муҳим гормон — энкефалин ва 
эндорфин ажралиб чиқади, улар огриқ, таранглик 
ва депрессияни бартараф этишга хизмат қиладилар. 

Download 12,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   ...   55




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish