Parrandalarda ovqat ҳazm qilish tizimi kasalliklari


Мураккаб аъзоларга суяк киради. У қаттиқ ва тананинг таянчи ҳамда ҳаракатланишининг асоси бўлиб хизмат қилади. Ундан кейин тоғайлар, пайлар, боғламлар, артериялар, веналар, пардалар ва гўшт (эт) келад



Download 1,68 Mb.
bet5/13
Sana19.02.2022
Hajmi1,68 Mb.
#459998
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   13
Bog'liq
1 Цистология гистология асослари кириш

Мураккаб аъзоларга суяк киради. У қаттиқ ва тананинг таянчи ҳамда ҳаракатланишининг асоси бўлиб хизмат қилади. Ундан кейин тоғайлар, пайлар, боғламлар, артериялар, веналар, пардалар ва гўшт (эт) келади.

Мураккаб аъзоларга суяк киради. У қаттиқ ва тананинг таянчи ҳамда ҳаракатланишининг асоси бўлиб хизмат қилади. Ундан кейин тоғайлар, пайлар, боғламлар, артериялар, веналар, пардалар ва гўшт (эт) келади.

Ибн Сино миянинг, “ҳис-туйғулар асоси”-шунингдек, юрак ва жигарнинг тасвирини келтиради. Кўзнинг тузилиши, вазифаси, хусусан кўз гавҳари ва шишасимон тананинг тузилишини батафсил баён қилади.

Ибн Сино кўриш жараёнида тўр парданинг аҳамиятини мутлақо тўғри қайд қилган. Кўз мускулларини ва уларнинг атрофдаги орган ва тўқималар билан алоқасини ҳам ибн Сино таърифлаб берган.

Гистология тараққиётининг биринчи босқичи узоқ, 2000 йиллар давом этган бўлсада, у тўқималар - организмнинг ўзаро фақат физик хоссалари (қаттиқ, юмшоқ, суюқ), ранги (оқ, қизил, сариқ) ва

солиштирма оғирлиги (сувда чўкадиган, чўкмайдиган) билан фарқ қиладиган қисмлари тўғрисида умумий тасаввурлар ҳосил қилиш имконини берди.

солиштирма оғирлиги (сувда чўкадиган, чўкмайдиган) билан фарқ қиладиган қисмлари тўғрисида умумий тасаввурлар ҳосил қилиш имконини берди.

Тадқиқот усуллари анатомияга хос бўлган бу даврни гистология фанининг илк тарихи (муқаддимаси) деб аташ мумкин.

Юзаки палпасия юрак турткисининг кучи, терининг ҳарорати ва оғриқ реакциясини аниқлашда қўлланилади.

Чуқур палпасия тўқима ва аъзоларни панжа учлари ёки мушт ёрдамида босим кучини ошириб бориш орқали босиб кўришга асосланган пайпаслаш усули ҳисобланади. Палпасиянинг ушбу тури қорин бўшлиғида жойлашган аъзолар (меъда, ичак, жигар, талоқ, сийдик пуфаги)ни текширишда ҳамда бўғозликни аниқлашда қўлланилади. Мушт ёрдамидаги юзаки ва чуқур палпасия катта қорин қисқаришларининг сони ва кучи, унинг массасининг концистенсиясини аниқлашда қўлланилади.


Download 1,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   13




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish