П. С. Султонов, Б. П. Ахмедов олий ўқув юртлари учун дарслик



Download 1,65 Mb.
Pdf ko'rish
bet60/116
Sana22.02.2022
Hajmi1,65 Mb.
#116681
1   ...   56   57   58   59   60   61   62   63   ...   116
Bog'liq
Экологи фани буйича уқув қуланнма

Object 23


Ўзбекистон ҳудудида жойлашган. Чордора, Туямуйин, Андижон сув омборлари ноқулай
жойларга қурилганлиги сабабли атроф-муҳитга салбий таъсир кўрсатди, жуда кўп
миқдордаги сувни бехуда буғланишига ва ерга сингиб ён атрофдаги ерларнинг мелиоратив
холатини ёмонлашишига олиб келди. Натижада 1996 йилларнинг бошларига келиб, Орол
денгизининг сатхи 35,48 метргача пасайди, сув хажми 230 км
3
гача камайди.Сув эгаллаган
сатх майдони 26,70 минг км
2
га кичрайди(18 - жадвал), сувнинг минераллашув даражаси 21
грамгача ёки 30-35 % га ошди. (25- расм). 
Сув эгаллаган майдон кичрайиши муносабати билан йиллик ёғинлар 4-6 км
3
га
камайиб, буғланиш эса 36-39 км
3
гача ортган. 1985-1990 йилларда Орол денгизининг қуриб
қолган туби 26 минг км
2
га чўзилган. Шу майдоннинг учдан икки қисми шўрхок, тузли, қум
ва шўр ерларга айланган. Ана шу майдонлардан йилига 65 миллион тоннага яқин қум ва
чанг заррачалари тарқалмоқда. Шу сабабли Орол бўйи ҳудудларида кейинги йилларда ёмғир
сувининг минераллашуви 2 марта, оролга яқин ҳудудларда эса 7 марта ошган. Атмосфера
ҳавосининг ифлосланиши меъёрдагидан 5 марта, ўртача йиллик ҳарорат эса 1,5-2 даражага
кўтарилди. Ёз янада иссиқ, қиш эса совуқроқ бўла бошлади. Бу хол қишлоқ хўжалик
маҳсулотлари етиштиришга салбий таъсир кўрсатмоқда. Касалликларга чалинган аҳоли сони
ортиб бормоқда. Айниқса, аёллар ва болалар ўртасида камқонлик ва ўлим энг юқори
даражага етган. Юқоридаги фикрларга асосланиб, Орол денгизи муаммосининг келиб чиқиш
сабабларини қисқача қуйидагича баён этиш мумкин:

сув кўп талаб қиладиган ишлаб чиқариш корхоналарини ривожлантирилиши ва
жойлаштирилиши;

қишлоқ хўжалигида сувни энг кўп талаб қиладиган экинларни, айниқса, пахта ва
шоли экин майдонларини кенгайтирилиши;

ҳосилдорлиги паст, суғориш қийин бўлган янги экин майдонларини очиш ва
суғориш ишлари сифатига эътибор бермаслик;

суғориш тизимларини лойихалаш, қуриш ва фойдаланиш ишларини сифатсиз
бажарилиши;

суғориш меъёрларини жойни иқлим шароитларини ҳисобга олмасдан, юқори
ҳосилдорликка эришиш мақсадида нотуғри белгилаш;

минтақанинг иқтисодий ривожлантиришда атроф муҳитга салбий таъсир этиши
мумкин бўлган жараёнларни илмий асосланмаганлиги;

махаллий аҳоли турмуш даражасини яхшилашга қаратилган ижтимоий
сиёсатнинг кучсизлигидир.
сатхи
%
25-расм. Орол денгизининг кўп йиллик сатхининг ўзгариши ва шўрланиш даражаси.

Download 1,65 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   56   57   58   59   60   61   62   63   ...   116




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish