П. С. Султонов, Б. П. Ахмедов олий ўқув юртлари учун дарслик


-1996 йиллар давомида Орол денгизига доир кўрсатгичларнинг ўзгариб бориш



Download 1,65 Mb.
Pdf ko'rish
bet59/116
Sana22.02.2022
Hajmi1,65 Mb.
#116681
1   ...   55   56   57   58   59   60   61   62   ...   116
Bog'liq
Экологи фани буйича уқув қуланнма

1960-1996 йиллар давомида Орол денгизига доир кўрсатгичларнинг ўзгариб бориш
динамикаси (Национальн. Доклад, Тошкент 1998 йил.)
Йиллар
Сув сатхи,
метр
Сув хаж-
ми, км
3
Сув эгал-
лаган
майдон
минг км
2
Денгизнинг
қуриган
майдони,
минг км
2
Орол бўйига келувчи
сувлар миқдори км
3
Амудар
ё
Сирдар
ё
Умумий
1960
53,00
1062,00
66,09
— 
37,9
21,0
58,90
1989
39,33
354,00
38,40
27,03
1,00
4,40
5,40
1990
38,51
323,00
36,40
29,04
9,00
3,50
12,50
1991
37,75
299,00
34,80
31,32
12,5
4,00
16,50
1992
37,26
286,00
33,90
32,31
28,9
4,60
33,50
Object 22


1993
36,94
278,00
33,90
33,02
18,8
7,90
26,70
1994
36,94
278,00
33,30
33,02
21,7
8,90
30,60
1995
36,11
250,00
32,30
33,80
5,1
5,20
10,30
1996
35,48
230,00
26,70
34,50
7,46
5,10
12,56
Кейинги 10 йилликлар мобайнида қишлоқ хўжалик ерларини суғориш ва саноат
корхоналарини ривожлантириш учун қайтарилмас сув истемолининг ўсиши, шунингдек, кўп
йиллик қурғоқчилик Орол денгизига дарё сувлари қуйилишини аста-секин камайишига олиб
келди. Ўзбекистонда ХХ аср бошларида 400 минг гектар суғориладиган ер бўлган бўлса,
1988 йилга келиб 4 миллион 100 минг гектарга етди. Ўзбекистон собиқ иттифоқнинг асосий
пахта хом ашёси етказиб берадиган аграр республикасига айлантирилди. Пахта экиладиган
майдонларни кўпайтирилиши билан Орол денгизи сатхининг пасайиб бориши ўртасида
ўзаро боғлиқлик юзага келди. Масалан, 1957-60 йилларда денгизга 53 км
3
сув қўйилган, бу
даврда пахта тайёрлаш режаси 3 миллион тонна бўлган. 1961-70 йилларда пахта тайёрлаш
режаси 4 миллион тоннага кўтарилганда, Орол денгизига 43 км
3
сув етиб борган. Режа 6
миллион тоннага етганда Оролга сув қуйилмай қолган.
А 
м
Б
24-расм. Пахта тайёрлаш режасини ошиб бориши(А) билан Орол денгизига қуйиладиган сув
хажмини кескин камайиб бориши(Б) ўртасидаги боғлиқлик графиги.
Орол денгизи муаммосини келиб чиқишига сабаб бўлган иккинчи омил 1959-67
йилларда қурилган +орақум каналидир. Унинг ўзунлиги 950 км бўлиб, дастлабки 450 км
қисмида кема қатнови йўлга қўйилган. Ушбу канал Амударёдан секундига 300 м
3
сув олади.
Канал ўзанига учта йирик сув омборлари қурилган. +орақум каналини ишга туширилиши
билан Орол сатхи кескин пасая борган. Маълумотларга қараганда, бу каналда сувнинг ҳавога
буғланиши ва қумга шимилиб кетиши ҳисобига ҳар йили 5 миллион м
3
сув йўқолар экан.
Орол денгизи муаммосини келиб чиқишининг яна бир сабаби, айрим сув
омборларини ноқулай жойларга қурилганлигидир. Ҳозирги кунда Ўрта Осиё
республикалари ҳудудида 50 дан зиёд сув омборлари мавжуд бўлиб, шундан 23 таси

Download 1,65 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   55   56   57   58   59   60   61   62   ...   116




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish