П. С. Султонов, Б. П. Ахмедов олий ўқув юртлари учун дарслик



Download 1,65 Mb.
Pdf ko'rish
bet5/116
Sana22.02.2022
Hajmi1,65 Mb.
#116681
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   116
Bog'liq
Экологи фани буйича уқув қуланнма

Object 2


муносабатларни қай даражада мутаносиблашганлиги ва ўзаро келишилган тарзда хал
этилиши билан белгиланади. Демак, қисқача қуйидаги хулосаларни қилиш мумкин:

табиатни ташкил этувчи барча таркибий қисмлар ва ундаги жараёнлар ўзаро ва
ички динамик мувозанат холатдагина барқарор мавжуд бўла оладилар;

бу мувозанат узоқ геологик жараёнлар таъсирида қарор топган;

табиатнинг нозиклиги ва унга таъсир этишнинг осонлиги, айнан шу мувозанат
туфайлидир;

мувозанатни издан чиқарилиши узоқ даврлар мобайнида шаклланган табиатни
бузиш демакдир.
Маълум бўлдики, инсон табиатнинг таркибий қисми сифатида у билан биргаликда
яшайди. Инсон табиатдан ўз манфаатлари йўлида фойдаланиш жараёнида унга турли
таъсирларни ўтказади. Масалан, озуқа ва хом-ашё олиш мақсадида кўплаб майдонларда ўзи
ҳоҳлаган экинларни етиштиради, ерларни хайдайди, суғоради ёки турли саноат ишлаб
чиқариш корхоналарини ташкил этиш учун конлар очади. Инсоннинг бундай ишлаб
чиқариш фаолиятлари турларини санаб адоғига етиш қийин. Инсонлар ва улардан ташкил
топган жамият мавжудлигини тараққиётнинг моддий негизи ҳисобланган табиатсиз
тасаввур этиб бўлмайди. Инсон табиат неъматларидан ва кучларидан фойдаланувчи ҳамда
уларни бошқарувчи куч сифатида ўзини намоён қилади. Инсонларни табиатга таъсири
бошқа тирик мавжудодлардан тубдан фарқ қилади. Инсондан бошқа барча тирик
организмларнинг табиатга таъсири оддий табиий жараёнлардан иборат бўлиб, табиат
қонунлари орқали бошқарилади ва табиатга кучли таъсир кўрсатмайди. Инсонлар эса онги
туфайли табиатга сезиларли таъсир ўтказа олади. Табиатга инсонларнинг турли ишлаб
чиқариш фаолиятлари натижасида ўтказадиган таъсирларини а н т р о п о г е н т а ь с
и р л а р дейилади. Инсоннинг ишлаб чиқариш фаолияти жамиятда кечади. Шундан келиб
чиқиб, табиатга антропоген таъсирни жамиятнинг табиатга таъсири сифатида тушуниш
мумкин. Жамият томонидан табиатга ўтказиладиган ўзаро таъсирлар ҳарактери ва кўламига
қараб турли муаллифлар уни бир неча босқичларга ажратиб ўрганишни таклиф этадилар.
Мисол учун, баъзи бир мулаллифлар ў з и н и к и қ и л и б о л и ш, а г р а р, и н д у- с т

Download 1,65 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   116




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish