Муомала мазмуни Амалдаги счётлар режасига асосан


Банк кучирмасига асосан 90-счётнинг дебет суммаси - 4 ООО ООО



Download 57,46 Kb.
bet14/14
Sana28.02.2022
Hajmi57,46 Kb.
#473753
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   14
Банк кучирмасига асосан 90-счётнинг дебет суммаси - 4 ООО ООО


сум
90 счёт буйича ой охирига колдик - 26 ООО ООО сум
14а-жадвал
90 счёт буйича аналитик маълумотлар.


(38-кайднома)

Кредит турлари

Ой охирига колдик

Хомашё, материал лари ва ёнилш учун

26 000 000

Тугалланмаган и-ч га ва ярим тайёр ма^сулотга



Тайёр ма^сулотга



Товарларга



Жами:

26 000 000


Юкорида келтирилган маълумотлардан куриниб турибдики, «Олтинкул» очик турдаги х;иссадорлик жамияти 2002 йил 1-январь х,олатига банкдан 30 000 000 сум кредит олган. Олинган кредит тугридан-тугри мол етказиб берувчилар счётига утказилган. Яьни; «Олтинкул» х;иссадорлик жамияти тузган шадтномага асосан, унга мол етказиб берувчи корхоналарга ма^сулот олиш учун утказилган. Бу муомала 4 - журнал ордерда уз аксини топган. Ой охирида эса,
#
банк кредитининг бир кисми, яъни 4 000 000 сум банкка кайтариб


58




берилган. Уз навбатида, бу муомала хам 4 - журнал ордерда акс эттирилган.
4 - журнал ордернинг 90 - счёт буйича аналитик хисоби 38 - кайдномада курсатилган. Хулоса килиб шуни айтишимиз мумкинки 4 - журнал ордерда ва 38-цайдномада банк кредити буйича муомалалар фак;атгина счётларда акс эттирилиш орцалигина келтирилган. Бу эса, уз навбатида банк кредитидан фойдаланиш устидан назоратни кийинлаштиради. Акционерлик жамияти эса, юкорида айтиб утганимиздек, акционерлар маблаглари хисобига ташкил килинган. Шунинг учун акционерлик жамиятида акционерларга тегишли мулкни гаровга к;уйиш орк;али олинган банк кредитидан фойдаланиш устидан назорат олиб боришга имконият булиши зарур, деб хисоблаймиз.
Бунинг учун эса банк кредитлари хисоби барчага тушунарли тарзда хисобга олиб бори лиши керак. Маълумки, акционерлик жамиятлари мамлакатимизда асосан очик турдаги акционерлик жамияти сифатида фаолият олиб бормовда. Бунда ёпик; турдаги акционерлик жамиятидан фарк;ли равишда, жамият акцияларини бир шахсдан боищасига утишида бонща акционерларнинг розилиги талаб дилинмайди, яъни акционерлар цаторида _ идтисод сохасидагп билимлари жуда хам кам булган шахслар хам булиши мумкин. Лекин шунга карамай, акционерлик жамиятига олинаётган кредитлар улар сармоясининг самарадорлигига бевосита таъсир курсатади. Ушбу жараенни ик;тисодчи булмаган шахсларга хам тушунарли булиши максадга мувофиадир. Шунинг учун биз «Кредитларни хисобга олиб бориш дафтарини» жорий килинишини таклиф киламиз. Таклиф килинаётган куйида 15-жадвал шаклида келтирилган «Кредитларни хисобга олиб бориш дафтари» да келтирилган маълумотларни барча акционерлар тушуниш имкониятига эга булиб,- кредитларни хисобга олиш буйича барча зарурий маълумотлар уз аксини топган. Бу




Муомалалар
мазмуни

Сумма

Номер

Счётлар

Кайдно
ма

Журнал
ордер

Дт

Кт

Киска муддатли банк кредита суммаси мол етказиб берувчилардан махсулот сотиб олиш учун утказилди

30 ООО ООО

38

4

г
о

90

К^иска муддатли банк кредита днсмаи кайтарилди

4 ООО ООО

38

4

90

51

Жами колдик

26 ООО ООО














2.2. Кредит фоизлари ва жарималар хисоби хамда уларни <
такомиллаштириш %
Банк кредитидан фойдаланган вакт учун туланадиган фоиз кредит нархи хисобланади. Бу нарх хисобот ойи бошида банк буйича вужудга келган уртача фоиз ва маржани уз ичига олади. Банк буйича


Download 57,46 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   14




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish