Mm ivaat nosirov doc



Download 3,1 Mb.
bet95/118
Sana09.01.2023
Hajmi3,1 Mb.
#898475
1   ...   91   92   93   94   95   96   97   98   ...   118
Bog'liq
ахборт технол

Таянч иборалар: Интранет, информацион функция, коммуникацион функция, кидирув тизимлари, Интернет чати
1. Интернетдан фойдаланиш асослари Internet– бу ягона стандарт асосида фаолият курсатувчи жахон глобал компьютер тармогидир. Унинг номи тармоклараро деган маънони англатади. У махаллий (локал) компъютер тармокларини бирлаштирувчи информацион ти-зим булиб, узининг алохида ахборот майдонига эга булган Вертуал (хаёлан) ту-пламдан ташкил топган. Internet туфайли бутун жахон буйлаб ёйилиб кетган 100 милионлаб компъютерларнинг ягона информацион мухитга бирлаштириш им-www.qmii.uz/e-lib
152
конияти тугилади. Internet биринчи навбатда тармок мижозларига узаро маълумотлар алмашиши вертуал мулокат килиш имконини яратиб берувчи “информацион магистрал” вазифасини утайди, иккинчидан эса унда мавжуд булган маълумотлар базасини мажмуаси, дунё билимдонлар омборини ташкил этади. Internet га богланиш ва ундан фойдаланиш асосий техник воситасини шахсий компъютер ташкил этади. Унинг имкониятларини кенгайтириш макса-дида унга микрафон, видеокамера, овоз чикаргич ва бошка курилмаларни улаш мумкин. Internet хизмати “Internet провайдерлари” ёрдамида алока каналлари ёрдамида амалга оширилади. Алока каналлари сифатида телефон тармоги, ка-белли каналлар радио ва космос алока тизимларидан фойдаланилади. Internet тармоги асосий ячейкаси бу шахсий компютерлар ва уларни узаро богловчи Ло-кал тармокдир. Агар бирон-бир махаллий тармок бевосита Internetга уланган булса, у холда мазкур тармокнинг хар-бир ишчи станцияси Internetга уланган булиши мумкин.
2. Интернет ва интеранет хакида тушинча INTRANET –бу Internet технологияси дастур таъминоти ва протоколлари асосида ташкил этилган хамда маълумотлар базаси ва электрон хужжатлар би-лан коллектив равишда ишлаш имкониятини берувчи корхона ёки концерн ми-кёсидаги ягона информацион мухитни ташкил этувчи компъютер тармогидир.
Интранет бошка компьютер тармокларидан куйдаги билан фарк килади. Бир ёки бир нечта серверлардан ташкил этилган тармок мижози ундаги элек­трон хужжат, маълумотлар базаси ва файллардан фойдаланиш учун, уларнинг кайси серверда, кайси директорияда кандай ном билан сакланганлигини, уларга кириш усул ва шартларини билиш зарур булади.

Download 3,1 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   91   92   93   94   95   96   97   98   ...   118




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish