Mm ivaat nosirov doc



Download 3,1 Mb.
bet88/118
Sana09.01.2023
Hajmi3,1 Mb.
#898475
1   ...   84   85   86   87   88   89   90   91   ...   118
Bog'liq
ахборт технол

IP (Internet Protocol) – тармоклараро протокол, маълумотларни алохи-да пакетларга ажратади. У кабул килувчининг манзили (IP-манзили) булган сарлавха (номланишини) таъминлайди.

  • TCP (Transmission Control Protocol) протоколи – транспорт даражали портокол - у пакетни тугри етказиб бериш учун жавоб беради.

    Коида буйича TCP/IP атамаси TCP ва IP протоколлари билан боглик барча нарсаларни англатади. У бутун бир протоколлар оиласи камраб олади.
    Назорат саволлари
    1. Компьютер тармоклари тарихидан сузлаб беринг?
    www.qmii.uz/e-lib
    145

    1. Компьютер тармоклари даражалари деганда нимани тушинасиз?

    2. Станция нима?

    3. Тармок абоненти нима?

    4. Абонент тизими нима?

    5. ISO сузини кенгайтириб маъносини тушинтиринг

    6. Компьютер тармоги даражаларини санаб утинг

    7. Протокол нима?

    8. IP сузини кенгайтириб изохлаб беринг

    9. TCP сузини кенгайтириб изохлаб беринг

    28– маъруза. Мавзу: Интернет, TCP/IP, World Wide Web, HTML тили
    Режа

    1. Интернет тармоги ва унга уланиш хакида

    2. Интернет тармогига богланиш турлари

    3. World Wide Web интернет тизими ва HTML тили хакида

    Адабиётлар: 1, 2, 3, 4, 5, 6, 8, 9, 10, 12, 17, 30, 31, 32, 33, 35, 44, 45, 46
    Таянч иборалар: Интернет, TCP/IP, World Wide Web, HTML, Виртуал, гипер
    богланиш, Тугридан-тугри уланиш, SLIP ва PPP, ”Чакирув” буйича уланиш
    1. Интернет тармоги ва унга уланиш хакида Интернет- Interconeted Computer Networks сузларидан олингандир. Ин­тернет – бу ягона стандарт асосида фаолият курсатувчи жахон глобал компью­тер тармогидир. Унинг маьноси; ”Тармоклараро” деган маънони ангалатади. У махаллий (локал) компьютер тармокларини бирлаштирувчи информацион (ах-борот) тизими булиб, унинг алохида ахборот майдонига эга булган виртуал туп-ламдан ташкил топади. Интернет, унга уланган тармокка кирувчи барча компь-ютерларининг узаро маълумотлар алмашиш имконини яратиб беради. Узининг компьютери оркали Internet нинг хар бир мижози шахар ёки мамлакатга ахбо-рот узатиши мумкин.
    Internet ХХ асрнинг буюк кашфиётларидан биридир. Ушбу кашфиёт ту-файли бутун жахон буйлаб ёйилиб кетган 100 миллионлаб компьютерларнинг ягона информацион мухитга бирлаштириш имконияти тугилди. Internet бирин-чи навбатда тармок мижозларига узаро маълумотлар алмашиш, виртуал муло-кат килиш имкониятини яратиб берувчи ягона ”Информацион магистрал” ва-зифасини утайди. Иккинчидан эса унда мавжуд булган маълумотлар базаси мажмуаси дунё билимлар ахборотини омборини ташкил этади. Internet бугунги кунда дунё бозорини урганиш, маркетинг ишларини ташкил этишдан замонавий бизнеснинг энг мухим воситаларидан биридир.
    www.qmii.uz/e-lib
    146

    Download 3,1 Mb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
  • 1   ...   84   85   86   87   88   89   90   91   ...   118




    Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
    ma'muriyatiga murojaat qiling

    kiriting | ro'yxatdan o'tish
        Bosh sahifa
    юртда тантана
    Боғда битган
    Бугун юртда
    Эшитганлар жилманглар
    Эшитмадим деманглар
    битган бодомлар
    Yangiariq tumani
    qitish marakazi
    Raqamli texnologiyalar
    ilishida muhokamadan
    tasdiqqa tavsiya
    tavsiya etilgan
    iqtisodiyot kafedrasi
    steiermarkischen landesregierung
    asarlaringizni yuboring
    o'zingizning asarlaringizni
    Iltimos faqat
    faqat o'zingizning
    steierm rkischen
    landesregierung fachabteilung
    rkischen landesregierung
    hamshira loyihasi
    loyihasi mavsum
    faolyatining oqibatlari
    asosiy adabiyotlar
    fakulteti ahborot
    ahborot havfsizligi
    havfsizligi kafedrasi
    fanidan bo’yicha
    fakulteti iqtisodiyot
    boshqaruv fakulteti
    chiqarishda boshqaruv
    ishlab chiqarishda
    iqtisodiyot fakultet
    multiservis tarmoqlari
    fanidan asosiy
    Uzbek fanidan
    mavzulari potok
    asosidagi multiservis
    'aliyyil a'ziym
    billahil 'aliyyil
    illaa billahil
    quvvata illaa
    falah' deganida
    Kompyuter savodxonligi
    bo’yicha mustaqil
    'alal falah'
    Hayya 'alal
    'alas soloh
    Hayya 'alas
    mavsum boyicha


    yuklab olish