Microsoft Word Юкори молекуляр бирикмалар кимёси уз


Полимерларнинг суюлтирилган эритмалари



Download 0,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet21/28
Sana21.02.2022
Hajmi0,98 Mb.
#32262
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   28
Bog'liq
yuqori moleklali birikmalar kimyosi

Полимерларнинг суюлтирилган эритмалари
 
Макромолекулалари эритмада ўзаро тўқнашмайдиган полимер эритмалари 
суюлтирилган эритма деб қабул қилинган. Полимер молекуласи узун ва 
қайишқоқ бўлганлиги учун молекуляр массанинг ўсиб бориши билан 
уларнинг маълум ҳажмда бир-бирлари билан тўқнашишлар сони ортиб 
боради. Шунинг учун полимер эритмаларини суюлтириш ва концентрлаш 
чегараси молекуляр массага боғлиқ. Молекуляр масса қанча катта бўлса, 
полимер суюлтирилган эритмасининг концентрацияси шунча кичик бўлади. 
Амалда 0,1-0,01 фоизли полимерлар эритмалари суюлтирилган эритма 
ҳисобланади. 
Полимерларнинг суюлтирилган эритмаларини текшириш билан полимер 
макромолекуласи шаклини аниқлаш, уларнинг тармоқланиш даражаси ва 
характери тўғрисида баъзи маълумотларни олиш мумкин. 
Макромолекула занжирининг узайиб бориши унда янги сифатнинг пайдо 
бўлишига макромолекула қайишқоқлигига олиб келади. Ҳатто узунлиги 
катта бўлмаган молекулаларга айрим атом группаларнинг валент 
боғланиши атрофида айланиши жуда кўп миқдорда айрим типдаги 
стереоизомерларнинг пайдо бўлишига олиб келади ва улар айланма 
изомерлар дейилади. 
Иссиқлик ҳаракати таъсирида молекуланинг айрим қисмларининг бундай 
айланиши амалий жиҳатдан атомлараро масофани ва валент бурчакларни 
ўзгартирмасдан амалга ошади. Узунлиги етарлича катта бўлганда 
макромолекула аста-секин ҳар хил шаклларни, яъни чўзинчоқ ва 
тугунчасимонгача бўлган шаклларни олиши мумкин. 


Тартибсиз иссиқлик ҳаракати натижасида пайдо бўлган полимер 
занжирларнинг бундай айланма изомерлари макромолекулларнинг кон- 
формациялари деб аталади. 
Бир вақтнинг ўзида макромолекулалар элементар звеносининг тузилиши
химиявий таркиби бир хил бўлишига қарамай, атомларнинг ўзаро фазовий 
жойланиши билан фарқ қилиши мумкин. 
Структурадаги фазовий фарқнинг бундай тури конфигурация деб аталади. 
Масалан. Стереорегуляр полиизопрен Цис- (табиий каучук) ва транс- 
(гуттаперча) структураларига эга бўлиши мумкин. 
Каучук ва гуттаперча механик хоссаларига кўра бир-биридан фарқ қилади.
Каучук ўз-ўзидан цис- шаклдан транс- шаклга ўта олмайди. 

Download 0,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   28




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish