Microsoft Word Conf-селекция rtf


-жадвал  Коллекция намуналарининг ҳосилдорлик кўрсаткичлари, 2012 йил



Download 16,8 Mb.
Pdf ko'rish
bet174/353
Sana24.02.2022
Hajmi16,8 Mb.
#193950
1   ...   170   171   172   173   174   175   176   177   ...   353
Bog'liq
Sbornik-selekciya

1-жадвал 
Коллекция намуналарининг ҳосилдорлик кўрсаткичлари, 2012 йил 
№ 
ЎзҒСУИТИ 
каталог рақами 
Намуналар-
нинг номи 
Битта кўсак-
даги пахта-
нинг вазни, 
М±m 
V% 
Бир ўсимлик 
маҳсулдор-
лиги, 
М±m 
V% 
1. 
2. 
3. 
4. 
5. 
6. 
7. 
8. 
9. 
10. 
11. 
12. 
13. 
14. 
15. 
16. 
17 
18. 
19. 
20. 
21. 
22. 
23. 
24. 
25. 
26. 
27. 
28. 
29. 
30. 
31. 
32. 
33. 
34. 
35. 
36. 
37. 
38. 
39. 
40. 
09775 
09776 
09777 
09778 
09779 
09780 
09781 
09782 
09783 
09784 
09785 
09786 
09787 
09788 
09789 
09790 
09791 
09792 
09793 
09794 
09795 
09796 
09797 
09798 
09799 
09800 
09801 
09802 
09803 
09804 
09805 
09806 
09807 
09808 
09809 
098010 
09811 
09816 
09817 
09818 
2(Ғ
5

4(Ғ
5

6(Ғ
5

7(Ғ
5

8(Ғ
5

9(Ғ
5

10(Ғ
5

11(Ғ
5

12(Ғ
5

13(Ғ
5

14(Ғ
5

15(Ғ
5

16(Ғ
6

17(Ғ
7

18(Ғ
8

19(Ғ
9

20(Ғ
5

21(Ғ
5

22(Ғ
5

23(Ғ
5

24(Ғ
5

25(Ғ
5

26(Ғ
5

27(Ғ
5

28(Ғ
5

29(Ғ
5

30(Ғ
5

31(Ғ
5

32(Ғ
5

33(Ғ
5

34(Ғ
5

35(Ғ
5

36(Ғ
5

38(Ғ
5

41(Ғ
5

42(Ғ
5

43(Ғ
5

82041-6 
83055-33 
04023-74 
4.5±0.6 
5.2±0.3 
5.8±0.1 
5.4±0.2 
5.3±0.9 
6.0±0.1 
5.2±0.6 
5.5±0.9 
4.7±0.3 
5.3±0.7 
4.7±0.4 
4.8±1.0 
5.1±0.0 
4.9±0.1 
5.4±5.0 
5.5±1.2 
5.5±0.3 
5.5±0.9 
5.5±0.1 
5.9±0.2 
5.4±0.1 
4.9±0.5 
6.0±0.4 
5.7±0.2 
5.1±0.8 
5.7±0.4 
5.6±0.1 
5.7±0.3 
5.8±0.2 
6.1±0.5 
6.1±0.3 
5.5±0.6 
5.2±0.8 
6.1±0.7 
5.6±0.1 
5.5±0.2 
5.6±0.6 
6.0±0.2 
5.5±0.3 
5.2±0.3 
3.8 
5.2 
1.3 
5.7 
8.6 
1.2 
11.6 
3.6 
4.8 
2.1 
4.5 
6.3 
2.3 
3.5 
8.1 
7.5 
4.6 
6.3 
3.2 
5.3 
1.9 
2.2 
1.6 
3.8 
3.3 
5.4 
4.7 
4.1 
3.6 
3.9 
5.8 
4.6 
5.4 
7.1 
2.6 
6.6 
7.1 
1.4 
2.4 
3.8 
90.0±3.1 
104.0±1.5 
116.0±1.4 
108.0±1.3 
106.0±1.9 
120.0±1.1 
104.0±1.2 
110.0±1.0 
94.0±1.6 
106.0±1.7 
94.0±3.2 
96.0±2.6 
102.0±0.7 
98.0±3.5 
108.0±1.6 
110.0±1.0 
110.0±1.2 
110.0±1.0 
110.0±1.0 
118.0±1.6 
108.0±1.4 
98.0±4.3 
120.0±1.7 
114.0±1.5 
102.0±0.9 
114.0±1.3 
112.0±1.4 
114.0±1.7 
116.0 ±1.1 
122.0±2.1 
122.0±1.8 
110.0±1.0 
104.0±1.6 
122.0±2.0 
112.0±2.1 
110.0±1.0 
112.0±1.3 
120.0±1.0 
110.0±1.0 
104.0±1.1 
3.6 
5.2 
6.2 
4.2 
1.6 
9.3 
7.4 
5.6 
4.6 
8.4 
3.6 
8.4 
4.6 
5.1 
4.3 
7.1 
5.1 
5.8 
3.8 
4.6 
2.8 
3.1 
2.4 
6.1 
4.6 
4.8 
3.9 
4.3 
3.8 
4.2 
3.8 
4.2 
5.5 
6.8 
3.1 
5.8 
6.6 
2.5 
4.1 
4.1 
Шунинг учун ҳам бошланғич ашёни баҳолашда, уни танлаш ёки яратишда тола чиқимига 
алоҳида эътибор берилади.Тола чиқими мураккаб полиген белги бўлиб, ҳар хил омиллар таъсирида 
ўзгаради ва нав ҳамда намуналарда 25-40% гача бўлади.
Тола чиқимини ирсийланишини ўрганишда олимлардан кўлчилиги туричи узоқ чатиштиришлар 
олиб боришга алоҳида эътибор қаратишган. 
Юқоридаги фикрларни назарда тутиб, биз тажрибаларимизда бошланғич манба сифатида 
олинган намуналарнинг тола чиқимини ўргандик (2-жадв.).
Жумладан, 6 (F
5
), 9 (F
5
), 12 (F
5
), 14 (F
5
), 16 (F
5
), 22 (F
5
), 31 (F
5
), 31 (F
5
), 33 (F
5
), 41 (F
5

намуналарининг тола чиқими 38.1%-42.1% гача оралиқда бўлиб, юқори кўрсаткичга эга бўлганлигини 
кўришимиз мумкин. Ушбу намуналарнинг айнан тола чиқимининг юқорилиги уларни чатиштиришларга 
жалб қилишга туртки бўлди. 


166
Намуналардан 2 (F
5
), 4 (F
5
), 15 (F
5
), 18 (F
8
), 19 (F
9
), 23 (F
5
), 24 (F
5
), 25(F
5
), 29 (F
5
) кабиларнинг 
тола чиқими 27.3-35.4 % ни ташкил қиллиб энг паст кўрсаткичларга эга бўлди. 
Биз ўрганаётган намуналарнинг ичида тола сифати юқори бўлган бошланғич ашёларни 
аниқлашга эришдик. 
2-жадвал 
Намуналарнинг тола чиқими ва узунлиги кўрсаткичлари 
№ 
Каталог 
рақами 
Намуналарнинг 
номи 
Тола чиқими, % 
M±m 
V% 
Тола 
узунлиги, мм
M±m 
V% 
1. 
2. 
3. 
4. 
5. 
6. 
7. 
8. 
9. 
10. 
11. 
12. 
13. 
14. 
15. 
16. 
17 
18. 
19. 
20. 
21. 
22. 
23. 
24. 
25. 
26. 
27. 
28. 
29. 
30. 
31. 
32. 
33. 
34. 
35. 
36. 
37. 
38. 
39. 
40 
09775 
09776 
09777 
09778 
09779 
09780 
09781 
09782 
09783 
09784 
09785 
09786 
09787 
09788 
09789 
09790 
09791 
09792 
09793 
09794 
09795 
09796 
09797 
09798 
09799 
09800 
09801 
09802 
09803 
09804 
09805 
09806 
09807 
09808 
09809 
098010 
09811 
09816 
09817 
09818 
2(Ғ
5

4(Ғ
5

6(Ғ
5
)
7(Ғ
5

8(Ғ
5

9(Ғ
5

10(Ғ
5

11(Ғ
5

12(Ғ
5

13(Ғ
5

14(Ғ
5

15(Ғ
5

16(Ғ
6

17(Ғ
7
)
18(Ғ
8

19(Ғ
9

20(Ғ
5

21(Ғ
5

22(Ғ
5

23(Ғ
5

24(Ғ
5

25(Ғ
5

26(Ғ
5

27(Ғ
5

28(Ғ
5

29(Ғ
5

30(Ғ
5

31(Ғ
5

32(Ғ
5

33(Ғ
5

34(Ғ
5

35(Ғ
5

36(Ғ
5

38(Ғ
5

41(Ғ
5

42(Ғ
5

43(Ғ
5

82041-6 
83055-33 
04023-74 
33.6±2,1 
35.4±1,3 
40.4±1,5 
36.4±4,1 
37.1±1,9 
38.0±1,7 
33.8±2,3 
37.7±5,5 
38.1±2,2 
34.2±1,8 
40.1±1,6 
37.0±0,0 
40.0±0,1 
36.0±3,1 
37.6±2,1 
37.7±1,5 
37.8±1,8 
37.2±1,5 
40.2±1,4 
32.4±1,6 
32.4±1,6 
33.4±1,3 
32.2±3,4 
33.6±1,1 
32.4±1,0 
27.3±3,1 
39.2±2,4 
38.0±1,6 
38.2±2,4 
47.8±1,6 
38.0±5,1 
45.1±4,1 
38.8±3,6 
33.5±1,7 
42.4±2,1 
36.9±1,7 
37.6±2,0 
39.0±1,3 
37.6±1,2 
36.6±2,0 
2.3 
3.6 
2.1 
1.6 
2.4 
1.6 
2.5 
8.1 
7.1 
4.5 
3.2 
1.1 
2.0 
1.6 
4.5 
4.2 
1.9 
4.5 
3.1 
2.6 
5.2 
4.1 
6.4 
4.4 
1.5 
4.2 
5.0 
2.1 
3.2 
3.6 
5.2 
2.1 
6.7 
3.6 
5.2 
4.1 
3.2 
2.2 
1.9 
4.6 
34.0±0,7 
33.6±2,1 
33.6±1,6 
33.2±4,1 
32.6±2,3 
36.8±1,2 
33.6±1,5 
31.8±1,9 
31.2±1,3 
32.4±2,4 
32.4±3,7 
31.0±1,3 
31.4±2,0 
31.2±1,8 
31.0±1,5 
30.4±3,0 
33.6±2,1 
33.0±2,2 
32.0±1,6 
32.4±1,7 
32.4±3,0 
33.4±1,3 
32.2±4,1 
33.6±2,4 
32.4±3,0 
27.0±3,4 
34.2±2,6 
36.6±4,1 
32.0±2,5 
30.2±1,6 
33.8±1,8 
34.2±1,2 
34.6±1,0 
31.2±4,1 
32.0±2,3 
32.8±2,2 
29.6±3,5 
31.6±1,3 
31.4±1,5 
30.4±1,3 
1.2 
3.1 
2.6 
5.3 
2.3 
3.4 
4.1 
2.3 
2.2 
2.6 
5.1 
1.6 
4.2 
4.4 
5.1 
5.0 
2.6 
5.4 
3.3 
2.6 
1.3 
2.4 
2.2 
4.1 
5.5 
4.3 
3.5 
1.8 
5.7 
3.8 
4.5 
1.8 
4.2 
3.2 
2.3 
2.5 
3.4 
3.6 
3.5 
4.2 
 
Коллекция намуналарининг тола узунлиги. 
Ўзбекистон пахтасининг жаҳон бозорига 
чиқишида сифатли тола берувчи навларнинг аҳамияти катта. Тола сифати бўйича халқаро андозалар 
талабларига жавоб берувчи навлар яратиш селекционерлар олдидаги муҳим вазифалардан биридир.
Пахта толасининг муҳим сифати кўрсаткичларидан бири бу унинг узунлиги бўлиб, тола 
қанчалик узун бўлса, у шунчалик қимматли бўлади. Бундай толадан бир мунча нафис ип тайёрлаш 
мумкин. Пахта толасининг узунлиги нав ёки намуна ҳамда экиш шароитига кўра 10 мм дан 50 мм гача 
бўлиши мумкин. 
М.Ф.Абзаловнинг таъкидлашича, G.hirsutum L. турида толанинг шаклланши мураккаб белги 
бўлиб, генларнинг ўзаро таъсири назоратида бўлади [1].


167
Бизнинг изланишларимизда ўргнилган 40 та намунанинг тола узунлиги 27.0-36.8 мм оралиғида 
бўлди (2-жадв.).
Жумладан 2 (F
5
), 4 (F

), 6 (F
5
), 7 (F
5
), 9 (F
5
), 10 (F
5
), 30 (F
5
), 31 (F
5
), 34 (F
5
), 35 (F
5
), 36 (F
5

намуналарининг тола узунлиги 32.4 мм дан 36.8 мм гача бўлди, яъни энг юқори кўрсаткичга эга 
эканлигидан далолат беради.
Намуналардан 11 (F
5
), 12 (F
5
), 15 (F
5
), 16 (F
6
), 18 (F
8
), 19 (F
9
), 29 (F
5
), 33 (F
5
), 38 (F
5
), 43 (F
5
), 82041-6, 
83055-33 27.0 мм дан 31.0 мм гача бўлиб, энг паст кўрсаткичга эга бўлди. 
Фойдаланилган адабиётлар: 
1. 
Абзалов М.Ф. Генетика и феногенетика важнейших признаков хлопчатника G. hirsutum L.: Дисс. 
... док. биолог.- наук в форме научного доклада. Москва, 1991. – 84 б. 
 
 
ҒЎЗА КОЛЛЕКЦИЯСИ НАМУНАЛАРИНИНГ ТЕЗПИШАРЛИГИ 
 
Саимназаров Ю.Б., Абдуллаев Б.А., *Халикова М.Б. 
Тошкент давлат аграр университети, *Ўзбекистон Ғўза селекцияси ва уруғчилиги ИТИ 
 
Ғўзанинг тезпишарлиги деганда одатда чигит униб чиққандан кўсакнинг очилишигача бўлган 
кунлар йиғиндиси тушунилади. Республикамизнинг энг шимолий пахтачилик минтақаси бўлганлиги учун 
тезпишарлик муҳим белги ҳисобланади ва ҳосилнинг миқдорини, сифатини, шунингдек хом-ашёнинг 
таннархини белгиловчи омил ҳамдир. 
Ф.Х.Жумаев ва бошқа бир қатор муаллифларнинг маълумотларига кўра, ғўза навларининг 
тезпишарлиги улардаги морфобиологик ва асосий хўжалик белгилари билан узвий боғлиқ. Нав қанча 
тезпишар (вегетация даври қисқа) бўлса, уларда hs пастдаги бўғинларда ҳосил бўлиб, унда бир кўсакдаги 
пахтанинг оғирлиги ва 1000 дона чигит вазни ҳам нисбатан енгилроқ бўлиши мумкин [1]. 
Тезпишарлик ўсимликни униб чиққандан шоналашгача, шоналашдан гуллашгача ва гуллашдан 
пишиб етилгангача бўлган даврларнинг давомийлиги билан белгиланади.
Тезпишарлик мураккаб полиген белги бўлиб, унинг белгиловчи даврларнинг узунлиги турли 
даражада ўзгарувчандир.
Тезпишарлик бир қанча ирсий белгилар, кўсак сони ва битта кўсакдаги пахтанинг вазни, уруғлар 
сони ва вазни, тола узунлиги ва ундаги целлилоза тўпламининг авжига боғлиқ равишда намоён бўлади. 
Шунингдек ушбу белги ташқи муҳит омилларига (ҳарорат, кун узунлиги, ўғит ва суғориш меъёри) ҳам 
боғлиқ [2].
Биз юқоридаги фикрларни назарда тутиб ўрганилаётган намуналарнинг шоналашгача бўлган 
даврларни ўрганиб чиқдик. Чунки бу давр тезпишарликнинг фенологик элементларидан ҳисобланади. 

Download 16,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   170   171   172   173   174   175   176   177   ...   353




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish