Мавзу: Зиналар ва лифтлар


Зинанинг конструктив элементлари



Download 2,44 Mb.
bet3/7
Sana02.12.2022
Hajmi2,44 Mb.
#877034
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
Мавзу 14. Зиналар ва лифтлар

Зинанинг конструктив элементлари:

  • А-чапга буриладиган зина; Б- ўнгга бурила-диган зина; 1- марш; 2-майдонча; 3-тўсиқ; 4- косоур; 5-кўтари-лиш чизиғи; 6 ва 7-ҳошия поғоналар;
  • 8- поғона кенглиги;
  • 9- поғона баландлиги; 10- бурилиш поғона-
  • лари.

Маршларнинг ечими бўйича зиналарнинг турлари:

  • 1-бир маршли тўғри зина;
  • 2- оралиқ майдончали икки маршли тўғри зина;
  • 3-буриладиган поғонали зина;
  • 4- оралиқ майдончали ёнга буриладиган зина;
  • 5- оралиқ майдончали қайтадиган зина;
  • 6-винтсимон зина.
  • Авария ҳолатларида ва ёнғин пайтида фойдаланиладиган зиналарни одатда металлдан тайёрланади ва улар бино ташқарисида жойлаштирилади
  • Металл зиналар:
  • а – ўт ўчирувчилар учун;
  • б – авария ҳолатларда фойдаланиш учун.
  • Зина майдончалари жойлашган ўрнига қараб қават майдончалари ва қаватлар орасидаги майдончаларга бўлинади.
  • Зина маршларидаги барча поғоналар бир хил шаклда бўлиши керак. Акс ҳолда юриш ноқулай бўлади. Лекин одатда маршдаги пастки ва устки поғоналарнинг шакли-бичими бошқаларидан фарқ қиладилар. Уларни ҳошия поғона (фриз) деб аталади. Ҳошия поғоналар зина марши конструкциясидан зина майдончасига ўтиш учун хизмат қиладилар. Бир қават орасидаги маршлар сонига қараб зиналар бир маршли, икки маршли ва уч маршли бўлиши мумкин (2-расм). Битта маршдаги поғоналар сони 18 тадан кўп бўлмаслиги керак.

Бир қават орасида маршларнинг сони бўйича зиналарнинг турлари:

  • Йиғма темирбетон зина.
  • Зина маршларининг кўндаланг кесими турли хил бўлиши мумкин. Шунга кўра йиғма темирбетон зиналарни қўйидаги турларга бўлиш мумкин. Масалан, П-симон кессон маршли зина, П-симон букма маршли зина, Н-симон букма маршли зина, Т-симон букма маршли зина ва хошия поғонасиз плита маршли зиналар шулар жумласига кирадилар (3-расм). Булардан ташқари каркасли биноларда маршлар зина майдончалари билан бирга тайёрланган зиналар ҳам қўлланилади. Бy ҳолда охирги қаватда қўшимча майдонча қилинади.

Download 2,44 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish