Мавзу: Интернет тармоқлари


МАХАЛЛИЙ ВА ГЛОБАЛ КОМПЬЮТЕР ТАРМОҚЛАРИ



Download 210,5 Kb.
bet5/7
Sana23.02.2022
Hajmi210,5 Kb.
#172925
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
Интернет тармоgлари

МАХАЛЛИЙ ВА ГЛОБАЛ КОМПЬЮТЕР ТАРМОҚЛАРИ
Компьютерларнинг ўзаро турли маьлумотлар, программалар алмашиш мақсадида биииктирилиши Компьютер ТАРМОҚлари дейилади. Компьютерлар учун шундай тарзда (ТАРМОҚқа бириктирилгаа холда) фойдаланиш жуда кўп аизалликларга эга. Масалан, Компьютер тармоғига уланган бир принтерни барча фойдаланувчилар биргаликда ишлатиши, бирор ташкилот миқёсида хисоботни тез тайёрлаш учун уни бўлимларга бўлиб, хар бир бўлагини алохида тармоқ компьютерида тайёрлаш мумкин. Файллар, каталоглар, принтер, дисклардан тармоқда биргаликда фойдаланиш мумкин. Бу эса ўз навбатида те-жарокорликка олиб келади Шунинг учун хам компьютерлар тармоқларга бириктирилади Компьютерларнинг физик жихатдан бирлаштирилиши (симлар ёки бошқа йўллар билан) тармоқ ўзидан-ўзи ишлайверади дегани эмас. тармоқдаги компьютер тармоқ операцион системаси бошқарувида ишлайди Хозир кўп ишлатилаётган Windows таркибида Махаллий тармоқда ишлаш имкониятини берувчи программалар мавжуд. Компьютер тармоғи шартли равишда уч хил бўлади: махаллий, регионал ва глобал.
Махаллий компьютер тармоғи
Махаллий компьютер тармоғи тушунчаси нисбийдир. Бундай дейишимизга сабаб, компьютерлар бир хона (синф хонаси), бино, ташкилот ёки бир қанча филиаллардан иборат бўлган ташкилот доирасида компьютер тармоқлари ташкил қилиш мумкинлигидадир. Шунинг учун хам баъзан 500 метргача бўлган масофада бирлаштирилган компьютерлар махаллий компьютер тармоғи деб аталади. Баъзан узоқроқ масофада жойлашган Компьютерлар хам махаллий тармоққа бирлаштирилиши мамкин.
Махаллий тармоқ махсус симлар билан бирлаштирилган компьютер, коммуникация, периферия (ташқи уианадиган) қурилмаларининг биргаликда фойдаланиш мақсадида бириктирилишидир.
Махаллий тармоқ яратишдан мақсад - ташкилотлар, олий ўқув юртларида мавжуд компьютер парки ва унинг ресурслар (принтер, сканер, каталог, файллар)идан унумли, тежамли фойдаланишдир.
Сим сифатида қалин коаксиал, ингичка коаксиал, ўралган жуфтлик (токинг ринг-"Витая пара") деб аталувчи, оптик тола (тўқима) симлалари ишлатилиши мумкин. Одатда қалин коаксиал симлар тармоқнинг узоқроқдаги қисмида, маьлумотларни узатиш қобилиятини юқори бўлишини таъминлаш мақсадида ишлатилади.

Download 210,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish