Маъруза № тоғ жинсини қазиб олишга тайёрлаш усуллари. Механик усулда қазиб олишга тайёрлаш



Download 272,2 Kb.
bet2/3
Sana22.02.2022
Hajmi272,2 Kb.
#94075
1   2   3
Гидравлик усул. Тоғ жинсини қазиб олишнинг гидравлик усули тоғ жинси таркибига сув ва эритмалар жўнатишга асосланган. Шағал ва қум қазиб олиш корхоналарида гидравлик усул, сув билан ювиб олиш ёки кимёвий аралашмалар қўлланилади.
Булардан ташқари бурғулашнинг: электрогидравлик, скважинларни бурғулаш ва тоғ жинсларини кесишда (қирқишда) ультратовушларни қўллаш, портлатиб бурғулаш, плазмали бурғулаш турлари ҳам мавжуддир.
Тоғ жинсини механик усулда юмшатиш.
Ўта зич, музлаган ва ярим қояли тоғ жинсларини қазиб олишга тайёлашда турли хил юмшатувчи механик воситаларидан фойдаланилади: экскаватор чўмичи, тракторли юмшатгич ва махсус струглар.
Портлатиш усули билан юмшатишга қараганда механик усул билан юмшатишда юқори унумдорликка эришилади. Бу усул тоғ жинси қаттиқлиги f=6 гача бўлган тоғ жинсларида арзон таннархга ишларнинг бехатар олиб борилишига эришилади.
Механик усулда юмшатишнинг энг кенг тарқалган усули бу-тракторли юмшатишдир. Бунда гусеницали қувватли тракторларга 1-5 тагача юмшатувчи тишлар ўрнатилади. Тоғ жинси қаттиқлиги ошган сайин юмшатувчи тишлар сони камаяди. Ярим қояли ва катта ёриқли қояли тоғ жинсларида бир тишли юмшатгичлар, кам мустаҳкамликка эга бўлган тоғ жинсларида эса, кўп тишли юмшатгичлар (уларнинг унумдорлигини ошириш мақсадида) ишлатилади. Ўткир тишларга бўлган кучланиш 250 кН гача етади. Ҳаракат пайтида бу ўткир тишлар гидравлик система ёрдамида массивга 0,5 м чуқурликкача ботиши мумкин.
Тоғ жинсининг юмшатилувчанлиги юмшатгич тишларининг ботиш чуқурлиги билан аниқланади ва массивнинг ёриқлиги ҳамда тоғ жинси мустаҳкамлигига боғлиқ бўлади.





8.1.Расм. Тракторли юмшатгичнинг умумий кўриниши.
1 – юмшатгич тиши; 2 – юмшатгич рамаси; 3 – юмшатгичнинг кўтариб, туширувчи гидроцилиндри; 4 – юмшатгичнинг қия тишининг гидроцилиндри; 5 - ROPS конструкцияси; 6 - кабина; 7 – мотор бўлими; 8 – юмшатгич отвалини кўтариб тушурувчи гидроцилиндри; 9 - гидравлик подкос; 10 - бульдозер отвали; 11 – итарувчи брус; 12 - гусеницани тортувчи гидроцилиндр; 13 –етакловчи юлдузча; 14 – гусеницали тележка рамаси



Download 272,2 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish