Ijtimoiiy fanlar



Download 1,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet142/370
Sana29.12.2021
Hajmi1,93 Mb.
#77906
1   ...   138   139   140   141   142   143   144   145   ...   370
Bog'liq
Публикация2

Электрон почта 
орқали муносабатлар 
тартиби 
  
Профессор-ўқитувчи  ва  талаба  ўртасидаги  алоқа  электрон  почта 
орқали ҳам амалга оширилиши мумкин, телефон орқали баҳо масаласи 
муҳокама  қилинмайди,  лекин  оралиқ,  жорий  ва  якуний  баҳолаш 
фақатгина институт ҳудудида, ажратилган хоналарда ва дарс давомида  


60 
 
  
амалга оширилади. Электрон почтани очиш вақти соат 15.00 дан 20.00 
гача. 
Фан мавзулари ва унга ажратилган саотлар тақсимоти:  
Т/р 
Мавзулар номи 
Жами 
соат 
Маъ-
руза 
Семи
нар 
Мустакил 
таълим 

Ўзбекистон тарихи фанининг предмети, унинг 
ўрганишнинг назарий-методологик асослари, манбалари 
ва аҳамияти 





Марказий Осиё жаҳон цивилизатциясининг ажралмас 
қисми 





Ўзбек давлатчилигининг шаклланиши ва дастлабки 
тараққиёт босқичлари 




4  Ўзбек халқининг этник шаклланиши 





Илк ўрта асрлар ўзбек давлатчилиги:ижтимоий-
сиёсий,иқтисодий ва маънавий ҳаёт 





IX-XII асрларда ўзбек давлатчилиги, сиёсий – ижтимоий 
ва иқтисодий ҳаёт. 





Ўрта Осиё халқлари ҳаётида IX – XII асрларда юз берган 
(ренесанс) уйғониш даври. Фан ва маданиятнинг юксак 
равнақи. 
 
 
 
 

Мўғуллар истилоси ва зулмига қарши кураш. 
Жалолиддин Мангуберди – Ватан химоячиси. 





Амир Темур ва темурийлар даврида ижтимоий – сиёсий, 
иқтисодий ва маданий ҳаёт. 
10 



10 
 Ўзбекистон ҳудудларининг хонликларга бўлиниб 
кетиши, унинг сабаблари ва оқибатлари. 




11 
 Ўзбекистон ҳудудларининг хонликларга бўлиниб 
кетиши, унинг сабаблари ва оқибатлари. 




12 
Ўзбек хонликларининг Россия империяси томонидан 
босиб олиниши. Мустамлакачилик зулмига қарши 
миллий озодлик ҳаракати. Жадидчилик. 




13 
Туркистонда совет ҳокимиятининг ўрнатилиши ва унга 
қарши қуролли ҳаракат. 




14 
Совет ҳокимиятининг Ўзбекистонда амалга оширган 
ижтимоий – сиёсий, иқтисодий тадбирларнинг 
мустамлакачилик мохияти. 




15 
Иккинчи жахон уруши йилларида ўзбек халқининг фашизм 
устидан қозонилган ғалабага қўшган хиссаси. 




16 
Совет давлатида мамурий буйруқбозлик тузумининг 
кучайиши ва инқирози даврида Ўзбекистон. 




17 
 Ўзбекистонда давлат мустақиллигининг қўлга 
киритилиши. Демократик ҳуқуқий давлат ва фуқаролик 
жамияти асосларининг барпо этилиши. 




18 
Мустақиллик йилларида Ўзбекистоннинг иқтисодий, 
маънавий – маданий тараққиёти. 




19 
Ўзбекистоннинг жахон ҳамжамиятидаги 
интеграциялашуви.  




 
 ЖАМИ 
116 
38 
38 
40 
279 
 
shaxslarni  qidirish  va  tekshirish  bilan  bog’liq  bo’ldi.  Masalan,  F. Xo’jayev,  A. Ikromov, 
D. Manjara, A. Karimov kabi partiya va davlat rahbarlari hibsga olindilar va otib tashlandilar. 
O’zbekiston Ichki Ishlar Xalq Komissarligining «uchliklari» olib borgan faoliyati oqibatida 
1939-1953 yillar mobaynida 61799 kishi qamoqqa olingan, ulardan 56112 nafari turli yillarga 
qamoq jazosiga, qolganlari otishga hukm qilingan. Keyinroq ularning ko’pchiligi oqlandi, ming 
afsuslar bo’lsinki, ularning aksariyati bu adolatga o’limidan so’ng sazovor bo’ldilar. 

Download 1,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   138   139   140   141   142   143   144   145   ...   370




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish