Ўзбекистон республикаси соғЛИҚни сақлаш вазирлиги тошкент тиббиёт академияси кафедра: Анестезиология ва реаниматология



Download 3,07 Mb.
bet17/27
Sana23.02.2022
Hajmi3,07 Mb.
#134564
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   27
Bog'liq
02 машгулот №2

Дефицитни тиклаш усуллари
Хажм. АКХ ни аниклаш, организм сув секторлари, мухитларнинг ионли таркиби аникланади, шундан сунг суюклик ва тузларнинг аник дефицити хисоблаб чикилади., бу эса уз навбатида урнини босувчи инфузион терапия тайинланишига асос булади.
Сифат буйича таркиби. Плазмадаги электролитлар концентрацияси аникланади ва уларнинг организмдаги микдори Билан хисоблаб чикилади. Хисоблар агар организмнинг умумий сув микдори ва унинг секторлар буйича таксимланиши урганиб чикилмаса нотугри булади.Инфузион эритмаларнинг сифатини аниклаш учун гемоглобин, гематокрит ва плазмадаги оксил микдори аникланиши керак..
Инфузион трвансфузион эритмаларни организмга киритьиш йуллари

  1. Периферик ва марказий веналарни катетерлаш

  2. Внутриартериал трансфузия.

  3. Внутриаортал транссфузия.

  4. Внутрипортал трансфузия.

  5. Кони алмашлаб куйиш

  6. Аутогемотрансфузия

  7. Кон реинфузияси.

  8. Т/О ва М/О .



ИТТ асоратлари

  1. Пироген реакциялар

  2. Аллергк реакциялар

  3. Анафилактик реакциялар



Қон ва унинг компонетлари
.
Консервланган қон
21 кун ичида куйилиши керак.
Аутоқон - плевра, перикард ва корин пардаси жарохатланишида йигилиб колган кон ишлатилади.. корин аъзолари ва йирик бронхлар жарохатланиши куйиш учун карши курсатма булиб хисобланади.
Қоннинг компонентлари.
Эритроцитар масса- таркиби, физиологик ва даволовчи хусусиятлари буйича кондаги эритроцитларга мос. ЭМ плазмани ажратиш усули Билан тайерланади. Гематокрити 60­80 % булган эритроцитлар концентрати.
Ювилган эритроцитлар- ЭМ ни натрий хлорнинг изотоник эритмасида ювишва центрифугалаш йули Билан олинади. Бунда плазма оксиллари ва лейкоцитларига сенсибилазия булган беморларда пострансфузион асоратлар булмаслиги учун ишлатилади.
Кайта эритилган эритроцитлар- ультрасовук шароитлардаи сакланиди, эритроцитлардан хусусиятлари буйича фарк килмайди. Сенсибилация чакирувчи омиллардан тулик тозаланган, вирусли гепатит билан захарланиш хавфи умуман йук..
Лейкоцитар масса - Гранулоцитлар, тромбоцитлар, плазма, ва эритроцитлардан иборат,, АВ0 ва резус фактории буйича тугри келган холлардагина лейкомасса сифатида кулланилади. Сакланиш муддати 1 сутка. 500 мл кондан 1-1.5 млрд. лейкоцитлар олинади. Миелодепрессияси бор беморларда инфекцион яллигланиш асоратларини олдини олитш ва даволаш учун ишлатилади.
Тромбоцитар масса. 450-500 мл кондан 55-70 млрд. тромбоцитлар олинади. Бита трансфузия учун (даволовчи доза) 200 млрд. тромбоцитлар керак. – тромбоцитопеник синдромда геморрагияни даволаш учун ишлатилади. .
Натив плазма- донор конидан олинади. Плазма таркибига 60-80 г/л оксил, липопротеидлар, углеводлар, хар хил комплекслар, ферментлар, витаминлар, гормонлар киради. 24 соатьдан ортик сакланганда натив плазмадаги ностабил оксиллар ва антигемофил глобулини фаоллиги камаяди. Натив плазмани тайерланган куниёк ишлатиш лозим. Музлатилган плазмани 90 кун давомида ­25С0 да сакланади. Плазма йукотишда, дезинтоксикация учун, гемостазни таъминлаш учун кулланилади.
Курук (лиофилланган) плазма – хамма оксил ва минерал элементлардан мавжуд. Ишлатишдан олдин апироген бидистиллашган сувда ёки натрий хлорнинг изотоник эритмасида эритилади.

Download 3,07 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   27




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish