С. Мажидов электр машиналари ва электр юритма


Агар 1900 йилларда генераторларнинг куввати 5000 кВА дан ош- маган булса, 1920 йилда куввати 60000 кВА булган турбогенератор- лар яратилди



Download 1,66 Mb.
bet10/219
Sana21.02.2022
Hajmi1,66 Mb.
#47008
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   219
Bog'liq
С

Агар 1900 йилларда генераторларнинг куввати 5000 кВА дан ош- маган булса, 1920 йилда куввати 60000 кВА булган турбогенератор- лар яратилди.
Х,озир электр машиналар ишлаб чикдрадиган заводларда кувва- ти 1 млн 200 минг кВА гача булган генераторлар яратилмокда, 1500 000 кВА ли генераторларнинг лойихдлари эса тайерланмокда. Куввати бир неча ваттдан бир неча минг кВт гача булган турли серия ва тиидаги электр моторлар \ам куплаб чикдрилмокда.


// БОБ. УЗГАРМАС ТОК МАШИНАЛАРИНИНГ ИШЛАШ
ПРИНЦИПИ ВА ТУЗИЛИШИ


  1. Узгармас ток генсраторининг ишлаш принципи

  1. расмда энг оддий узгарувчан ток генераторининг принци- пиал схемаси курсагилган.

Бунда N ва S кугбларнинг магнит майдонида цилиндр шакли- даги пулат узакка урнатилган бир урамдан иборат утказгич соаг милининг йуналишига тескари томонга п частота билан айланти- рилади. Утказгичнинг учлари валга урнатилиб, изоляцияланган иккита ^алк,ага тугаштирилади ва, демак, \алкдлар х,ам утказгич билан бир хил частотада айланади. Халкдлар устига кузгалмас чуткалар урнатилган булиб, уларга ташк,и юклама уланади. Бундай генераторнинг шимолий кутби остидаги утказгичда \осил булган э. ю. к. йуналиши b дан а га, жанубийдагисида d дан с томон булади. Демак, э. ю. к. дан х;осил булган ток х;ам, х,алк,а Г дан чутка У томонга, ташк,и кжламада эса чутка 2 дан \алк,а 2' томонга йуналган булади.
Генератордан чик,к,ан токни ташк,и занжирга узатувчи чутка / ни мусбат, ташк,и занжирдан утувчан токни генераторга кдйтариб бе- рувчи чутка 2 ни манфий нотенциалга эга деб к,абул килинади ва уларни тегишлича (+) \амда (-) белгилар билан курсатилади (2.3- расм). Генератор утказгичи айлантирилиб, 180” га бурилганда унинг ab ва cd томонлари узаро уринлари билан алмашади. Бунда мусбат потенциалли чутка манфий, манфийлиги эса мусбатга айланиб, юк- ламадан утаётган ток уз йуналишини узгартиради.
Шундай к;илиб, abed утказгич ва ташк,и юкламадан иборат ёпик занжирда узгарувчан э. ю. к. ва ток \осил булиб, утказгичнинг бир марта туда айланишида улар уз йуналишини икки марта узгартира­ди. Узгарувчан э. ю. к. ва, демак, токнинг узгариш эгри чизиги магнит кугбларининг шаклига богли^ булади. Амалда, генератор утказгичларида ^осил килинган э. ю. к. синусоидага як,ин шаклда


13








Download 1,66 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   219




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish