Биосфера хакида тушунча. Биосфера қатламлари. Тирик ва биокос моддалар. Биосферада моддаларнинг айланиши. Ноосфера. Биосфера ва инсон фаолият


Чўлларнинг кейинги вақтда кенгайиб бориши ахоли яшайдиган пунктларга, яйлов ва полиз экинларга таъсирини кўрсатиб келмоқда



Download 16,45 Mb.
bet5/10
Sana28.02.2022
Hajmi16,45 Mb.
#474779
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10
Bog'liq
5-biosfera haqida ta\';li

Чўлларнинг кейинги вақтда кенгайиб бориши ахоли яшайдиган пунктларга, яйлов ва полиз экинларга таъсирини кўрсатиб келмоқда.

Тупрок - тарихий таркиб топган мураккаб, мустакил табиий жисм булиб, у табиий ландшафтларнинг асоси хисобланади.

  • Тупрок - тарихий таркиб топган мураккаб, мустакил табиий жисм булиб, у табиий ландшафтларнинг асоси хисобланади.
  • Инсоннинг тупрокга ижобий ва салбий таъсири ажратилади.
  • Табиатда шамол ва сув таъсирида тупрокларнинг емирилиши - эрозияси кузатилади

Ерларнинг яроқсиз холига келиб қолиши

  • БМТ нинг маълумотига кўра, ҳар йили дунёда эрозия ва дефелация натижасида 7 млн. гектар ҳайдаладиган ер қишлоқ хўжалиги оборотидан чиқиб қолади. Айниқса бундай холат Ҳиндистон, Покистон, Мексика ва бошқа мамлакатларда кўплаб содир бўлмоқда. Кейинги йилларда мўтадил иқлимли шароитларга эга бўлган зоналардаги ерларнинг қайта шўрланиши кучайиб бормоқда

Сугориладиган дехкончилик районларида тупрокларнинг шурланиши асосий экологик муаммолардан хисобланади.

  • Сугориладиган дехкончилик районларида тупрокларнинг шурланиши асосий экологик муаммолардан хисобланади.
  • Тупрокларнинг шурланиши сугоришни нотугри олиб борганда ер ости сувлари сатхининг кутарилиши натижасида руй беради.
  • Шурланиш Осиё, Америка ва Африканинг купчилик мамлакатларида кузатилади.
  • Шурланишнинг олдини олиш учун зовурлар утказилади, ерларнинг шури ювилади.
  • ГИДРОСФЕРА
  • Гидросфера Ернинг суюқ қатлами бўлиб, ер юзининг 70 % ни ташкил қилади. Унга денгиз, океанлар, кўл, дарё, ер ости 5 км гача бўлган сувлар, музликлар киради.

Гидросферанинг энг қуйи чегараси Тинч океанида «Марианна» ботғидир унинг чукурлиги 11022 м ташкил этади.

  • Гидросферанинг энг қуйи чегараси Тинч океанида «Марианна» ботғидир унинг чукурлиги 11022 м ташкил этади.
  • Айсберг музликлари
  • Ер юзида гидросферанинг 96,5 % шур сувларга туғри келади. Мавжуд чучук сувларнинг катта қисми музликларда(1,75 %) ва ер ости захираларида (1,70 %) жойлашган. Чучук сувлар миқдори гидросферадаги умумий сув хажмининг тахминан 0,3 % ташкил қилади.

Download 16,45 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish