Х. Т. Турсунов, Т. У. Рахимова экология укув кулланма «Chinor enk» экологик нашриёт компанияси



Download 4,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet60/109
Sana23.04.2022
Hajmi4,39 Mb.
#576278
1   ...   56   57   58   59   60   61   62   63   ...   109
Bog'liq
Мустақил

Экологик экспертиза 
инсон 
саломатлигини сакдаш, экологик \авфсизликни таъмин- 
лаш мак,садларида амалга оширилади. Узбекистонда 2000- 
йили «Экологик экспертиза тугрисида» цонуни цабул 
кдлинган.
Мамлакатимиз худуди Россия, Тожикистон, К,озогис- 
тон ва боища кушни мамлакатлардан келадиган зарарли 
бирикмалар билан чегаралараро \ам ифлосланади. Сурхон- 
дарё вилоятида Тожикистон алюминий заводининг таъси- 
рида \авонинг фторли бирикмалар, олтингугурт кушокси- 
ди, азотли бирикмалар билан ифлосланиши кузатилади.
Хар йили Орол денгизининг куриган тубидан кутарила- 
ётган 15-75 млн. тонна чанг ва тузлар \ам жуда катта май- 
донда ^авонинг ифлосланишига сабаб булмокда.
Узбекистонда озон к.атламини \имоя кдлиш буйича мах- 
сус миллий дастур ишлаб чикдлган ва амалга оширилмок,- 
да. Узбекистан Вена Конвенцияси ва Монреал баённомаси 
гомонлари ^исобланади. Озон парчаловчи бирикмалардан 
фойдаланиш 1996-йилга нисбатан 80%га камайган, зарар- 
сиз бирикмаларги утиш амалга оширилмокда.
______________________________________ Экология
19-расм. А^оли жон бошига С 0 2нинг чик,арилиши
(тонна/киши) (26)


Экология
Узбекистан ^удудида \ам икдим узгариши ок,ибатлари 
кузатилмокда. Иссик^она газларини чикдриш 1999 йили 160 
млн. тоннани ташкил килди ва бу жа^он буйича 0,7% ни 
гашкил килди.
Х,аво \арорати 0,8-1° С га ошган. Глобал исиш бундай 
кейин \ам экстремал об-\аво хдцисалари, яъни, 
k
^
pfok
,- 
чиликлар ва ёзнинг говори хдроратли даврлари сонининг 
ортишига, сув ресурсларининг вужудга келиш режимида 
узгаришга имкон тувдиради ва бу мамлакатда кушимча сал- 
бий о^ибатларга олиб келиш мумкин.
Хароратнинг ортиши натижасида курук, субтропик ва 
муътадил икдим минтакдлари уртасидаги чегара 150-200 
км шимолга, баландлик икдим зоналари 150-200 м юк,орига 
сурилади. Совук,сиз кунлар 8-15 кунга ортади. С 0 2микдори- 
нинг ортиши купчилик киш лок хужалик экинларининг 
усиши ва ма\сулдорлигига ижобий таъсир курсатади, х,осил- 
дорлик ортиши мумкин. Аммо икдимнинг узгариши туфайли 
юкрри \ароратли кунларнинг ортиши ва намлик етишмас- 
лиги шароитларида х,осилни йук,отиш сабзовот экинларида 
10-50%, пахтада 9-15%, шолида 10-20%, полиз экинлари­
да 10-30%ни ташкил кдлиши мумкин.
Икдимнинг кутилаётган узгариши Орол ва Оролбуйида 
кушимча салбий о^ибатлар: букланишнинг ортиши, туз 
кучишининг фаоллашуви, сизот сув захираларининг ка- 
майиши, намли ландш афтларнинг кискдриш и, ок,мас 
куллар минераллашувининг ортиши, сув хавзалари ботк,- 
окдашувинингтезлашишига олиб келади. Амударё ва Сир- 
дарё окимининг камайиши кутилмокда. Бу Орол танглиги- 
нинг янада кучайишига ишора кдлади.
Икдим узгариши муаммосини \ал к,илиш ва унинг 
ок,ибатларини юмшатиш буйича самарали чора-тадбирлар 
куриш зарурлигини тан олиб, Узбекистон, уз устига жах,он 
\амжамияти олдида маълум мажбуриятларни олиб, 1993 
йили БМТ нинг икдим узгариши Конвенциясига кушилди. 
1998 йилнинг ноябрида Узбекистон Киото баённомасини 
имзолади ва у 1999 йилнинг 20 августида ратификация 
Килинди. Ушбу йуналишда республикада илмий-тад^икрт- 
лар ва тадбирлар амалга оширилмокда.
Узбекистонда атмосфера \авосини мухрфаза цилиш ус- 
тувор масалалардан \исобланади. Саноат корхоналарини 
экологиялаш-тириш му\им а^амият касб этади. Хаво иф-



Download 4,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   56   57   58   59   60   61   62   63   ...   109




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish