Fizika va kimyo


Berilgan konsentratsiya, %



Download 6,57 Mb.
bet28/203
Sana05.09.2021
Hajmi6,57 Mb.
#165106
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   ...   203
Bog'liq
fizikavij kimyo fanidan oquv uslubij mazhmua

Berilgan konsentratsiya, %

Eritmaning zichligi, g/ml

t,°S

1

AgNO3

40

1,668

18

2

AlCl3

30

1,242

18

3

Al2(SO4)3

20

1,226

20

4

BaCl2

10

1,092

20

5

BeCl2

14

1,095

18

6

CaBr2

25

1,250

20

7

CaCl2

50

1,282

25

8

Ca(NO3)2

30

1,259

18

9

AgNO3

20

1,668

18

10

AlCl3

10

1,242

18

11

Al2(SO4)3

14

1,226

20

12

BaCl2

25

1,092

20

13

BeCl2

50

1,095

18

14

CaBr2

30

1,250

20

15

CaCl2

20

1,282

25

16

Ca(NO3)2

10

1,259

18

17

AgNO3

14

1,668

18

18

AlCl3

25

1,242

18

19

Al2(SO4)3

50

1,226

20

20

BaCl2

30

1,092

20

21

BeCl2

40

1,095

18

22

CaBr2

30

1,250

20

23

CaCl2

20

1,282

25

24

Ca(NO3)2

10

1,259

18

25

Al2(SO4)3

55

1,226

22

26

BaCl2

15

1,092

22

6. A va V moddalardan hosil bo‘lgan eritmaning molyar qismi, molyar, molyal va normal konsentratsiyalarini aniqlang.



A modda konsentratsiyasi, %

Moddalar

T, K

Eritmaning zichligi (103 kg/m3)

A

V

1

97

CBr3CHO

H2O

323

2,628

2

94

CBr3CHO

H2O

313

2,566

3

91

CBr3CHO

H2O

313

2,485

4

87

CBr3CHO

H2O

313

2,340

5

80

CBr3CHO

H2O

313

2,106

6

73

CBr3CHO

H2O

313

1,938

7

63

CBr3CHO

H2O

313

1,725

8

45

CBr3CHO

H2O

313

1,476

9

72

C6H5(SO3H)

H2O

298

1,281

10

66

C6H5(SO3H)

H2O

298

1,256

11

61

C6H5(SO3H)

H2O

298

1,235

12

80

C6H3(OH)3

H2O

293

1,208

13

62

(CH2)4O2

H2O

293

1,041

14

57

C10H8

CH3COCH3

293

0,992

15

50

C10H8

CH3COCH3

293

0,968

16

43

C10H8

CH3COCH3

293

0,945

17

80

C6H14

CH3COCH3

293

0,765

18

60

C6H14

CH3COCH3

293

0,741

19

40

C6H14

CH3COCH3

293

0,719

20

20

C6H14

CH3COCH3

293

0,692

21

25

C6H14

CH3COCH3

293

0,692

22

85

C6H3(OH)3

H2O

293

1,208

23

67

(CH2)4O2

H2O

293

1,041

24

60

C10H8

CH3COCH3

293

0,992

25

55

C10H8

CH3COCH3

293

0,968

26

48

C10H8

CH3COCH3

293

0,945

7. A moddadan iborat qattiq va suyuq holatdagi sistema to‘yingan bug‘ bosimining haroratga bog‘liq o‘zgarish qiymatlari asosida quyidagilarni:

a) T – R bog‘lanish grafigini chizing va shunday nuqta toping;

b) o‘rtacha ΔNbug‘ ni toping;

v) dT/dP qiymatini suyuqlanish jarayoni uchun hisoblang;

g) P (N/m2) bosimda moddaning suyuqlanish haroratini aniqlang.



Qattiq holatda

Suyuq holatda

SHaroiti

T, K

P, N/m2

T, K

P, N/m2

1

268,2

269,2


270,2

271,2


272,2

401,2

437,2


475,9

517,2


553,2

269,2

271,2


273,9

275,2


278,2

299,2


505

533


573

656


760

1600


M=18

R=40,5*105

dqat=918

dsuyuq=1000



2

248

254,4


258

259


260

7998

13300


17995

19995


23327

260

265


270

278


280

282


23300

27190


31860

40290


40555

47990


M=27

R=800*105

dqat=718

dsuyuq=709



3

196

203


213

220



101325

190491


402360

648480


212

220


223

241


242

592751

648480


674824

1065237


1131722

M=44

R=750*105

dqat=1542

dsuyuq=1510



4

230

233


237

240


243

245


26260

31458


39990

49987


58518

66650


236

246


248

249


251

252


63315

78647


83979

86645


96942

100508


M=52

R=350*105

dqat=3010

dsuyuq=2955



5

183,2

188,0


196,0

199,2


203,7

333,3

586,5


1850

3000


5305

201

204


214

219


230,2

233


4665,5

535


7198

7998


13328

21728


M=64

R=1000*105

dqat=1600

dsuyuq=1560



6

177,3

180


182

184


185,5

15996

19995


23994

28659


31992

180

185,5


188

191


194

197


26600

32992


37057

43456


51987

59985


M=81

R=300*105

dqat=1625

dsuyuq=1610



7

353,2

363,2


373,2

383,2


393,2

39,99

79,99


186,6

393,2


679,8

363,2

393,2


395,2

400,7


403,7

408,7


186,6

679,8


733,1

973,1


1133

1399,6


M=122

R=850*105

dqat=1105

dsuyuq=1095



8

223,2

237,2


246,2

252,2


253,2

133,3

466,5


799,8

1213


1319

244,2

253,2


270,1

286,5


292,2

303,2


1299

1319


2465

3865


4398

7664


M=154

R=6,08*105

dqat=1680

dsuyuq=1650



9

268,2

269,2


270,2

271,2


272,2

401,2

437,2


475,9

517,2


553,2

269,2

271,2


273,9

275,2


278,2

299,2


505

533


573

656


760

1600


M=122

R=850*105

dqat=1105

dsuyuq=1095



10

248

254,4


258

259


260

7998

13300


17995

19995


23327

260

265


270

278


280

282


23300

27190


31860

40290


40555

47990


M=154

R=6,08*105

dqat=1680

dsuyuq=1650



11

196

203


213

220



101325

190491


402360

648480


212

220


223

241


242

592751

648480


674824

1065237


1131722

M=18

R=40,5*105

dqat=918

dsuyuq=1000



12

230

233


237

240


243

245


26260

31458


39990

49987


58518

66650


236

246


248

249


251

252


63315

78647


83979

86645


96942

100508


M=27

R=800*105

dqat=718

dsuyuq=709



13

183,2

188,0


196,0

199,2


203,7

333,3

586,5


1850

3000


5305

201

204


214

219


230,2

233


4665,5

535


7198

7998


13328

21728


M=44

R=750*105

dqat=1542

dsuyuq=1510



14

177,3

180


182

184


185,5

15996

19995


23994

28659


31992

180

185,5


188

191


194

197


26600

32992


37057

43456


51987

59985


M=52

R=350*105

dqat=3010

dsuyuq=2955



15

353,2

363,2


373,2

383,2


393,2

39,99

79,99


186,6

393,2


679,8

363,2

393,2


395,2

400,7


403,7

408,7


186,6

679,8


733,1

973,1


1133

1399,6


M=122

R=850*105

dqat=1105

dsuyuq=1095



16

223,2

237,2


246,2

252,2


253,2

133,3

466,5


799,8

1213


1319

244,2

253,2


270,1

286,5


292,2

303,2


1299

1319


2465

3865


4398

7664


M=154

R=6,08*105

dqat=1680

dsuyuq=1650



17

268,2

269,2


270,2

271,2


272,2

401,2

437,2


475,9

517,2


553,2

269,2

271,2


273,9

275,2


278,2

299,2


505

533


573

656


760

1600


M=18

R=40,5*105

dqat=918

dsuyuq=1000



18

248

254,4


258

259


260


7998

13300


17995

19995


23327

260

265


270

278


280

282


23300

27190


31860

40290


40555

47990


M=27

R=800*105

dqat=718

dsuyuq=709



19

196

203


213

220


101325

190491


402360

648480


212

220


223

241


242

592751

648480


674824

1065237


1131722

M=44

R=750*105

dqat=1542

dsuyuq=1510



20

230

233


237

240


243

245


26260

31458


39990

49987


58518

66650


236

246


248

249


251

252


63315

78647


83979

86645


96942

100508


M=52

R=350*105

dqat=3010

dsuyuq=2955



21

183,2

188,0


196,0

199,2


203,7

333,3

586,5


1850

3000


5305

201

204


214

219


230,2

233


4665,5

535


7198

7998


13328

21728


M=64

R=1000*105

dqat=1600

dsuyuq=1560



22

177,3

180


182

184


185,5

15996

19995


23994

28659


31992

180

185,5


188

191


194

197


26600

32992


37057

43456


51987

59985


M=122

R=850*105

dqat=1105

dsuyuq=1095



23

353,2

363,2


373,2

383,2


393,2

39,99

79,99


186,6

393,2


679,8

363,2

393,2


395,2

400,7


403,7

408,7


186,6

679,8


733,1

973,1


1133

1399,6


M=154

R=6,08*105

dqat=1680

dsuyuq=1650



24

223,2

237,2


246,2

252,2


253,2

133,3

466,5


799,8

1213


1319

244,2

253,2


270,1

286,5


292,2

303,2


1299

1319


2465

3865


4398

7664


M=122

R=850*105

dqat=1105

dsuyuq=1095



25

268,2

269,2


270,2

271,2


272,2

401,2

437,2


475,9

517,2


553,2

269,2

271,2


273,9

275,2


278,2

299,2


505

533


573

656


760

1600


M=100

R=950*105

dqat=1100

dsuyuq=1100



26

248

254,4


258

259


260


7998

13300


17995

19995


23327

260

265


270

278


280

282


23300

27190


31860

40290


40555

47990


M=160

R=600*105

dqat=1780

dsuyuq=1750



8. m1 va m2 (1 mol/1000g) konsentratsiyali V eritmaga A elektrod tushirib konsentratsion galvanik element tuzilgan, 298 K da elementning EYUK ini aniqlang. Termodinamik aktivlik koeffitsientining qiymatini ma’lumotnomadan oling yoki suyultirilgan eritmalar uchun ion qoidasidan foydalanib toping.



Modda

m1

m2

A

V

1

Cu

CuCl2

1

2

2

Cu

CuCl2

0,2

0,05

3

Cu

CuCl2

2

0,006

4

Cu

CuCl2

0,02

0,6

5

Cu

CuSO4

0,1

0,5

6

Cu

CuSO4

0,01

1

7

Cd

Cd(NO3)2

0,2

0,61

8

Cd

Cd(NO3)2

2

0,7

9

Cd

Cd(NO3)2

0,05

6

10

Cd

Cd(NO3)2

1

7

11

Cd

Cd(NO3)2

0,2

8

12

Cd

Cd(NO3)2

7

8

13

Cd

CdSO4

0,05

2

14

Cd

CdSO4

1

0,2

15

Cd

CdSO4

0,5

1

16

Cd

CdSO4

3

4

17

Cd

CdSO4

0,02

0,05

18

Cd

CdSO4

0,1

3

19

Zn

ZnSO4

1

7

20

Zn

ZnSO4

0,2

8

21

Zn

ZnSO4

7

8

22

Zn

ZnSO4

0,05

2

23

Zn

ZnSO4

1

0,2

24

Zn

ZnSO4

0,5

1

25

Cd

CdJ2

3

4

26

Cd

CdJ2

0,02

0,05

9. n – tartibli A reaksiya uchun har xil haroratda tezlik konstantasi qiymati berilgan.

Birinchi tartibli (n=1) reaksiya uchun k ning o‘lchami sek-1, ikkinchi tartibli (n=2) reaksiyalar uchun sm3/sek molda berilgan. Bu erda:

a) aktivlanish energiyasi E ni;

b) eksponensil oldidagi kattalik (k0) ni;

v) aktivlanish issiqligi ΔN* ni;

g) aktivlanish entropiyasi ΔS* ni;

d) reaksiya tezligining harorat koeffitsienti (γ) ni aniqlang.



A reaksiya

T, K

k

1

Sl ning 80% li

( SN2)6S etanidagi

Cl gidrolizi n=1


273

298


308

318


1,00*10-5

3,19*10-4

9,86*10-4

2,92*10-3



2

N2O = N2O4 + 0,5O2

n=1


273,1

288,1


293,1

298,1


313,1

318,1


323,1

328,1


7,87*10-7

1,05*10-5

1,76*10-5

3,38*10-5

2,47*10-4

4,98*10-4

7,59*10-4

1,50*10-3



3

Suv eritmasida atsetodikarboksil kislotaning parchalanishi

273,2

293,2


333,2

2,46*10-5

47,5*10-5

5480*10-5


4

N2O5 = N2O4 + 0,5O2

n=1


273,2

298,2


308,2

318,2


328,2

338,2


7,67*10-7

3,46*10-5

1,40*10-4

4,98*10-4

1,50*10-3

4,87*10-3



5

C2H5Br = C2H4 + HBr

n=1


750

760


770

780


790

800


4,539*10-3

7,194*10-3

1,25*10-2

1,741*10-2

2,667*10-2

4,140*10-2



6

N2O4 = 2NO2

n=1


300

310


320

330


340

350


3,288*106

6,652*106

1,259*107

2,398*107

4,295*107

7,447*107



7

Sikl (halqa)

(CH3CHO)2 = 2CH3CHO

n=2


500

510


520

530


540

550


5,175*10-5

1,238*10-4

2,345*10-4

6,455*10-4

1,404*10-3

2,994*10-3



8

CH3CH = CHCH3 + HBr = CH3CH2CHBrCH3

n=2


300

310


320

330


340

350


360

7,638*10-7

2,055*10-6

6,309*10-6

1,388*10-5

5,188*10-4

5,902*10-4

6,020*10-3


9

H2 + C2H4 = C2H6

n=2


600

610


620

630


640

650


7,413*10-3

1,343*10-2

2,38*10-2

4,149*10-2

7,145*10-2

7,586*10-1



10

H2 + J2 = 2HJ

n=2


500

510


520

530


540

550


7,834*10-4

1,714*10-3

92,43*10-3

7,48*10-3

1,503*10-2

2,930*10-2



11

HJ + CH3J = CH4 + J2

n=2


400

410


420

430


440

9,954*10-5

2,780*10-4

7,396*10-4

1,884*10-3

4,592*10-3


12

2HJ = H2 + J2

n=2


500

510


520

530


540

550


560

2,938*10-6

7,096*10-6

1,652*10-5

1,732*10-5

8,143*10-5

1,742*10-4

3,606*10-4


13

2NO2 = 2NO + O2

n=2


350

360


370

380


390

400


410

1,119*10-4

4,130*10-4

1,119*10-3

2,222*10-3

7,499*10-3

1,786*10-2

4,083*10-2


14

CH3COOC2H5 + NaOH = CH3COONa + C2H5OH

250

290


300

310


320

330


24,378

48,865


93,540

122,460


216,272

360,828


15

CH3Br + NaJ = CH3J + NaBr

280

290


300

310


320

330


8,395*10-2

2,075*10-1

7,55*10-1

2,032


5,152

12,33


16

2H2C=HC – HC=CH2

CH2 – CH2 – CH2

C H2=C

CH2 – CH = CH4


503

513


513

517


530

540


555

0,531

0,751


1,19

1,40


1,70

2,43


4,18

17

CH4 + H2O = CO + 3H2

n=2


973

1023


1073

1221


1273

1323


0,14*10-4

0,28*10-4

0,14*10-3

0,012


0,018

0,024


18

CH3Br + NaJ = CH3J + NaBr

973

1023


1073

1221


1273

1323


0,14*10-4

0,28*10-4

0,14*10-3

0,012


0,018

0,024


19

CH3CH = CHCH3 + HBr = CH3CH2CHBrCH3

n=2


500

510


520

530


540

550


7,834*10-4

1,714*10-3

92,43*10-3

7,48*10-3

1,503*10-2

2,930*10-2



20

H2 + C2H4 = C2H6

n=2


400

410


420

430


440

9,954*10-5

2,780*10-4

7,396*10-4

1,884*10-3

4,592*10-3





Fizikaviy kimyo nimani o‘rgatadi?

*Atom, molekula, moddalardagi kimyoviy xodisalar, o‘zgarishlar va tuzilishlarni fizika usullarida o‘rganadi;

Moddalarning fizikaviy va kimyoviy xossalarini;

Moddalarni tarkibini, uzilishini va xossalarini;

Atom, molekula, moddalardagi fizikaviy xodisalar va o‘zgarishlarni kimyoviy usullarda o‘rganadi;

Qaysi olim fizikaviy kimyo tushunchasini birinchi bo‘lib qo‘llagan?

*Lomonosov;

Mendeleev;

Butlerov;

Gess.

Modda massasi va energiyasining saqlanish qonunini kim kashf etgan?

*Lomonosov;

Butlerov;

Lyubavin;

Mendeleev;

Kimyoviy reaksiyalar vaqtida umumiy issiqlik effekti doimiy qiymatiga ega bo‘lib, u oraliq reaksiyalar issiqlik effektiniing yig‘indisiga teng bo‘lishi qonuni kim kashf qilgan?

*Lomonosov;

Lyubavin;

*Gess;


Kablukov.

O‘zgarmas bosimda ideal gaz xolatiga nima deyiladi?

*Izobarik xolat;

Izotermik xolat;

Izoxorik xolat;

Izotopik xolat.

Temperatura o‘zgarmas bo‘lganda gaz xolatiga nima deyiladi?

*Izotermik xolat;

Izotonik xolat;

Izoxorik xolat;

Izobarik xolat.

Xajm o‘zgarmas bo‘lganda ideal gaz xolatiga nima deyiladi?

*Izoxorik xolat;

Izobarik xolat;

Izotonik xolat;

Izobaraik xolat.

Metall parmalanganda parma qiziydi, bunda mexanik energiya qaysi turdagi energiyaga aylanadi?

*Issiqlik energiyasiga;

Elektr energiyaga;

Kinetik energiyaga;

Ximiyaviy energiyaga.

Elektr toki motorni xarakatga keltiradi, bunda elektr energiya qaysi turdagi energiyaga aytiladi?

*Mexanik energiyaga;

Ximiyaviy energiyaga;

Kinetik energiyaga;

Potensial energiyaga.

Sistemaning bir qismidan ikkinchi qismiga energiyaning o‘tishi, berilgan sharoitda jarayonlarning o‘z-o‘zicha borishi yo‘nalishi va chegarasini fizximiyaning qaysi bo‘limi o‘rganadi?

*Termodinamika;

Termoximiya;

Fotoximiya;

Agroximiya;

Termodinamika fani nimani o‘rgatadi?


Download 6,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   ...   203




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish