Энциклопедияси si ’cyclo paedia of


Зи%и ницоятинг охир келиб абад аввал



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet50/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   46   47   48   49   50   51   52   53   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

Зи%и ницоятинг охир келиб абад аввал, 
Вале хабар бера олмай бидоятинга азал.
(Навоий. 
Наводируш-шабоб.
IV, 368-газал)
Х,ар кчшига ум рида бу навъ бир 
кун берса даст,
То абад гам йук; агар булса
яна ё булмаса.
(Напоим. 
Фавойид ул-кибар.
VI, 24-газа л)
Хрётингиз зулоли абадга дегинча ж о ­
рий ва давлат ингиз куёши к;иёматгача 
завом касофатидин орий булсун, омин.
(Наооий. 
Муншаот.
138-мактуб)

ну^таси
- гузалликнинг доимий ва 
узгармас белгиси (айрим холларда ягона 
бир дона хол]:
Эй саф щ и рухсоринг азал
хуттидин иншо,
Дебочаи хуснунгда абад
нук,таси тугро.
(Наноий. 
Гаройибус-сигар.
III, 23-газал)
~ ум ри -
туганмас, бокий умр:
Куйида улсам, абадум рича бор 
б уум р агар,
К,илмаса х о р и ж танимни,
ишларига судратиб.
(Навоий. 
Фавойид ул-кибар.
VI, 41-газал)
Эй, Навоий, гар насибингдур
абад ум р и керак
Хотирингда ёрди нузга
т аманно булмаса.
(Навоий. 
Фавойид ул-кибар.
VI, 15-газал)
~
х,аёти -
туганмас, мангу хаёт:
Абад х,аёти каби васлига
етишкунча, 
Фиро^мах/юкаси и чраум р
омон бермас.
(Навоий. 
Бадоеъул-васат.
V, 245-газал)
Ад.: Саййид Ж аъф ар Сажжодий. 
Фархрнги ис- 
тилохрт ва таъбирот ирфоний. -
Техрон: 1438; 
Алишер Навоий. 
МАТ. -
Т.: «Фан», 1 9 9 1 .1 8 -2 2 ; 
Фал­
сафа. Кому си й лугат. -
Т.: Шарк НМАК, 2004. 5 -6 ; 
АНАТИЛ. -
Т.: «Фан», 1 9 8 3 .1,21; 
9зМЭ. -
Т.: 2 0 0 0 .1,13.
^ам идулла Болтабоев ■
АБАДАТ АЛ-АВСОН 
(jljjVI в-ьс
(к;. БУТПАРАСТЛИК)
АБАДАТ АЛ-ИБЛИС 
oJос
(ц. ЯЗИДИЙЛИК)
АБАДИЙ
Абадий (араб, бокий, интихосиз, сунг­
ги йук, мангулик) 
тасаввуфр,
а - мангу, 
доимий, хамишалик, фалсафада борлик, 
оламдаги мунтазамлик ва баркарорлик. 
Моддий жихатдан каровчилар назди- 
да материя А. мавжуд. Бирок диний та- 
саввур буйича материя Я ратувчининг 
яралмиши, шундай экан, унинг абадий- 
лиги нисбий. Материяга нисбатан унинг 
Яратувчиси А. хисобланади. А л и к Ал- 
лохга хос доимий сифат булиб, хамма 
м аънолардахам абадийликтим соли яго ­
на Аллохдир.
Масти абадий булгуси мен
янглиг азалда,
Х,ар кимки фано дайрида бир
ж ом симурди.
(Навоий. «Ф авойид ул-кибар». VI, 588-газал)
47


АБАДОН
А. мавзу - бадиий асар асосига куйил- 
ган вокеа ва ходисалар, мохият ва маз- 
муннинг мангулик, доимийлик касб эти- 
ши. Мае., маърифий адабиётда илохий 
мавзуга ва бадиий адабиётда мухаббат, 
севги мавзусига нисбатан нулланила- 
диган сифат. А. мавзуга багишланган 
Имом ал-Газзолийнинг 
«Кимёи саодат», 
машхур хамсанавислар томонидан яра- 
тилган 
«Хусрав ва Ширин», «Л а им и ва 
Мажнун»
каби асарлар, Гарб адабиёти- 
да мухаббатни абадий мавзу сифатида 
тал^ин этган достонларни тилга олиш 
мумкин.
А. киёфат - Яратганнинг доимий мав- 
жудлиги ва унинг инсон калбида доимо 
акс этиши. А. киёфат Шайх Нажмуддин 
Кубронинг талкинича, Аллохга якинла- 
шиш ва унинг сифатлари б-н ахлокла- 
нишнинг ун усули 
[усули аш ара)д
а д ои ­
мий зикр б-н юрувчи сол икл ар гаги на 
хосдир. Аллохдан бошка хамма нарсани 
унутиб, унинг ёди б-н яш амок доимий 
зикрдир.
Ад.: 
АИАТИЛ -
Т.: «Фан», 1 9 8 3 .1,21; Журжи Зай- 
дон. 
Тарйх адаб. -
Кр^ира: «Дор ал-^илол», 1898; 
Шайх Нажмиддин Кубро. 
Усули ашара
/
Ислом та­
саввуфи манбалари. -
Т.: «Укитувчи». 2005.142.
Хамидулла Болтабоев
( О ' Щ
Эрон ж ан у б и -гар б и д а, 
Хузистон в и л о я т и д а г и ш ах ар
Ш аттул-араб (дарёси )н ин г ш аркий 
ёкасида Ж азира ал-хизр ёки кейи н ­
чалик Аббодон деб ном ланган ярим- 
оролнинг шим. кисмида асос солинган. 
Дастлаб Басра курфази ки ргоги да бул­
ган эса-да, Ш аттул-араб таш иган ал- 
лю вийлар сабабли хозир ден гизд ан 50 
км гача ичкарида колган. Д унёнинг энг 
катта нефть тозалаш корхоналарига ва 
экспорт им конларига эга портларидан 
биридир.
8 ёки 9-а.да Аббод ибн Хусайн исмли 
дин олими томонидан бунёд этилган 
шахар асосчисининг номига монанд ра- 
вишда А. номини олган, бирок бу ном 
1935 й.да Ризош охнинг Эрондаги арабча 
жой номларини форсчалаш тириш сиёса- 
ти натижасида Ободонга узгартирилган. 
Аббосииларнинг
илк даврлари да диний 
марказ булган А.да савдо-сотикнинг хам 
ривож топгани, бундан ташк,ари Басра 
худудининг буйра ва туз талаби шу ер- 
дан кондирилгани маълум. Ш аттул-араб 
атрофидаги тузли боткокликларда усган
АБАДОН

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   46   47   48   49   50   51   52   53   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish