Cademic Research in Educational Sciences суз ясалиши лексикографиянинг мухдм объектларидан бири сифатида



Download 2,44 Mb.
Pdf ko'rish
bet5/10
Sana25.04.2022
Hajmi2,44 Mb.
#580775
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10
Bog'liq
suz-yasalishi-leksikografiyaning-muhdm-obektlaridan-biri-sifatida-nemis-va-uzbek-tillari-misolida

Суз ясалиши ва узлашма сузлар. 
Немис тилининг нафахат уз хатламига, 
балки узлашма хатламига мансуб содда ва мураккаб лексемалар луFат бойлиги 
таркибига киритилади. Шунингдек, улар суз ясашга бир хил михёсда асос 
булади. Улар узаро, шу билан бирга, узлашма ва соф аффикслар билан бирикиб 
янги сузлар хосил хилади. Соф ёки узлашма бирликлар билан композицияда 
хеч хандай чекловлар булмаган бир вахтда, деривацияда аффиксларнинг хайси 
гурухи билан бирика олишда аних чекловлар мавжуд. Бунда деривацион 
асоснинг келиб чихиши мухим хисобланади. Узлашма сузлар ва дериватология 
уртасида бошха михёсда хам боFлихликлар кузга ташланади. Х,озирги кунда 
узлашмаларнинг суз ясалишидаги аних таъсири инглиз тилидан кириб
1 Ушбу лисоний ходиса «лексемалашиш» деб хам аталади
cademic Research, Uzbekistan
Page 252
www.ares.uz


cademic Research in Educational Sciences
келаётган бирликларда кузга ташланади. Бундан ташхари, немис тилидаги 
узлашма сузларнинг давомий мавжудлиги уз хатлам моделлари хурилиши учун 
стимул сифатида маълум структуравий-семантик михёсларда узгаришларга 
сабаб булмохда. Мисол сифатида инглиз тилидан кирган 
Boom, Job, Talk
каби 
отлар ва уларнинг феъллари 
boomen, jobben
ва б. уз хатлам феълларидан 
конверсия орхали отлар ясалишини унумли лисоний ходисага айланишига 
туртки булмохда. Кейинги вахтларда одатий бирликка айланган 
Dreh, Schwenk,
Treff; Autoklau
ва 
Datenklau
сузларидаги 
Klau
сузлари бунга ёрхин мисол була 
олади.
Узбек тили суз ясаш йуллари ичида энг асосийларидан бири хисбланмиш 
узлашма сузлар, яъни бошха тиллардан суз олиш -тилнинг ижтимоий 
ходисалигидан далолат беради, уни бошха тиллар билан алохаси натижасида 
бойиши, тараххий этишиини курсатади. Тарихий жихатдан узбек тили 
лексекасининг таркиби хуйидаги хатламларга булинади: а) умумтуркий сузлар;
б) узбекча сузлар; в) форсча-тожикча сузлар; г) арабча сузлар; д) рус тилидан ва 
рус тили орхали бошха тиллардан кирган сузлар. Тожик тилидан, нафахат 
сузлар, балки 
бе-, ба-, -дош, -каш, -корона, -парвар, -хур, хуш-
каби морфологик 
элементлар хам узлаштирилган. Шу нарса ахамиятлики, ушбу аффикслар 
хозирда соф узбекча бирликлар билан бирикиб, янги лексемалар ясашда 
иштирок этмохда. Жумладан, 
кам, уам, хуш
каби узлашма бирликлар борасида 
А. Х,ожиев (2007, 14-15) суз юритиб, улар ёрдамида ясалган усулни композиция 
(суз хушиш) усули деб булмаслигини таъкидлайди 
(кам\унум, кам\уосил,
уам\курс, 
хуш\бичим, 
уам\юрт, 
кам\чицим).
Демак, 
худди юхорида 
таърифлаганимиздек, немис тилида хозирда инглиз тилидан узлашган сузлар 
таъсирида суз ясалиши тизимида содир булаётган структуравий-семантик 
узгаришлар узбек тилида тожик тили таъсирида содир булган, десак 
адашмаймиз. Чунки узбек тилида префикслар айнан тожик тилидан кириб 
келган ва натижада суз ясалишининг префиксация куринишдаги усули пайдо 
булган. Бу каби узлашма суз ясовчи хушимчалар сони араб тилидан кирган -
ан
(шахсан), -ий (уаётий), -вий (оилавий)
лар билан янада бойиган. Демак, хар 
икки тилда хам узлашмалар нафахат суз, балки аффикслар куринишида хам 
мавжуд ва улар замонавий узбек ва немис тиллари суз ясалишида уз урнига эга.

Download 2,44 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish