Бисмиллаҳир роҳМАНир роҳийм



Download 0,78 Mb.
Pdf ko'rish
bet10/11
Sana25.02.2022
Hajmi0,78 Mb.
#270939
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11
Bog'liq
Baxtiyor oila

НИКОҲГА ТАРҒИБ
«Никоҳ» сўзи луғатда «қўшилиш», «жамланиш», 
«яқинлашиш» маъноларини англатади.
Ш ариатда эса: 
«Н икоҳ баҳраланиш эгалигини 
ҳоси л қилувчи боғланиш дир».
Аллоҳ таоло Қуръони Каримда:
«Ораларингиздаги никоҳсизларни ва қулу чўрила- 
рингиздан солиҳларини никоҳлаб қўйинг. Агар фа- 
қир бўлсалар, Аллоҳ уларни Ўз фазлидан бой қилур. 
Аллоҳ Восиъ ва Алиймдир» 
(«Нур» сураси, 32-оят).
Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васалламнинг сун- 
натларида никоҳга тарғиб жуда кучли тарзда келган. 
Ушбу ҳақиқатни англаб етиш имиз учун қуйидаги 
икки ҳадисни ўрганиб чиқамиз.
\
j
!
^
J
!Jl i 4^Ь

»1 
a

a
JI
s
a
II
jl

j
Абдуллоҳ розияллоҳу анхудан ривоят қилинади: 
«Расулуллоҳ сол л ал л оҳу алайҳи васалламнинг: '’ж У
«Эй ёш лар ж ам оаси, си здан ким никоҳга қо- 
жўу 
дир бўлса, уйлансин. Албатта, у кўзни тўсувчи ва 
ф арж ни сақловчидир. Ким қодир бўлм аса, рўзани Ж >  
лозим тутсин, б у унинг учун бичилиш дир», деган- 
ларини эш итдим». 
(Xff
Бешовлари ривоят қилганлар.
Ушбу ҳадиси ш арифдаги «никоҳга қодир бўлса», w y
деб тарж им а қилинган ибора арабчада «боъа» дейи- 
либ, моддий, маънавий ва жисмоний жиҳатдан ни- 
коҳга қодирлик маъносини англатади.
19


Шайх М уҳам м ал С одиқ М уҳам м ад Ю суф
Демак, шу маънодаги қудратга эга бўлган ҳар бир 
мусулмон уйли-жойли, оилали бўлишга ҳаракат қил- 
моғи лозим. Агар никоҳга моддий ёки маънавий ж и - 
ҳатдан қудрати етмаган, сарф -хараж атни кўтара ол- 
майдиган ёки уйланса, умр йўлдошига зулм қилишдан 
ўзини тўхтата олмайдиган ёшлар бўлса, рўза тутишла- 
ри керак. Шу йўл билан улар шаҳватларини босади- 
лар. Чунки рўза туфайли кишининг шаҳвати пасайиб, 
бошқа жинсдагиларга шаҳват билан қарамайдиган, 
ф арж ини зинога ишлатмайдиган ҳолга келади.
Оддий ҳолатларда эса бу икки хавфнинг олдини 
никоҳ олади. Никохдаги киш и ўз ш аҳватини ҳалол 
йўл билан қондирганлиги учун, кўзи номаҳрамларга 
қараш дан тийилган, ф арж и ҳаромга юришдан сақ- 
ланган бўлади.
Бу ҳадиси ш ариф мўмин-мусулмонларни ёшлик 
ч чоғларидан, никоҳга қодир бўлишлари биланоқ, оила 
J қуриш га чорламоқда.
^
^ У?- 
ur*u' ^

tU jJ is
llu
^!)! 
y . Sjjhu;
" h

Download 0,78 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish