Adabiyotshunoslik asoslar

BADIIY  OBRAZ 

R e J A: 

1. Obraz ta’rifi. 

2. Obraz xususiyatlari. 

3. Badiiy obraz turlari. 

 

Obraz  mazmun  va  Shaklning,  mavzu  va  g`oyaning  birligini  o`zida 

mujassamlaydi.  Obraz  deb  muayyan  g`oyaviy-estetik  vazifa  nuqtai  nazaridan 

umumlashtirib, 

aniqlashtirib 

tasvirlangan 

insonlar, 

voqea-hodisalar, 

tabiat 

manzaralariga  aytiladi.  Obraz  adabiyot  va  san’atda  badiiy  fikrlashning  asosiy 

vositasi,  g`oyaviy  mazmunni  ifoda  etishning  muhim  Shaklidir.  SHu  sababli 

M.Gorpkiy  obrazning  o`ziga  xos  xususiyatlari  haqida  gapirib,  «Obraz  -  fikrni 

o`stirishning tejamli usuli», - degan edi. 

 

Obraz  deganda  inson  hayotining  badiiy  manzaralari  tushuniladi.  Inson 

hayotining  badiiy  manzaralari  esa  adabiy  asarda  quyidagi  4  Shartga  asoslanib 

tasvirlanadi: 

-  umumlashmalik; 

---

-  aniqlik, o`ziga xoslik; 

-  badiiy to`qimadan foydalanish; 

-  tasvirda ta’sirchanlikka, his-hayajonga intilish. 

 

Umumlashmalik. Har qanday obraz umumlashma bo`ladi. Asarda tasvirlangan 

birgina  narsa  va  hodisa  zaminida  minglab  o`Shanga  o`xShagan  narsa  va 

hodisalarning  xususiyatlari  va  belgilari  jamlangan  bo`ladi.  Demak,  badiiy  asarda 

tasvirlangan  kishilar  hayotdagi  odamlarning  aynan  o`zi  emas,  balki  ulardagi  eng 

muhim  hislatlarni    o`zida  mujassamlagan  va  badiiy  bir  butunlikka  ega  bo`lgan 

modelidir. 

 

Aniqlik. YOzuvchi badiiy obrazning o`ziga xos xususiyatlarini ko`rsatish bilan 

birga  uni  aniqlashtiradi,  obrazga  jonlilik,  hayotiylik,  tabiiylik  baxsh  etadi.  Har  bir 

obraz  ko`pqirrali,  takrorlanmas  hislatlar  sifatida  ko`rsatilmasa,  u  jonli  bo`lmaydi. 

Demak,  haqiqiy  san’at  asaridagi  har  bir  Shaxs  -  til  va  shu  til  bilan  birga,  tamomila 

aniq Shaxsdir. 

 

Badiiy  to`qima  haqida  A.Qahhor  «Hayot  haqiqatidan  badiiy  to`qimaga» 

maqolasida  shunday  degan  edi:  «Agar  yozuvchilik  turmushdan  nusxa  ko`chirishdan 

iborat  bo`lsa,  bundan  oson  ish  bo`lmas  edi.  Hayotdan  aynan  ko`chirish  kitobdan 

ko`chirishday  gap.  Kopiya  kopiya  bo`lib  qolaveradi.  Bunday  narsalardan  originallik 

kutish  befoyda.  Originallik  hayot  haqiqatini  dildan  o`tkazish,  unga  ko`ngildagi 

gaplarni singdirish, tilagini qo`shib ifodalash bilan yuzaga chiqadi. 

 

Badiiy  to`qima  yozuvchining  hayotdan  olgan  haqqoniy  taassurotlariga 

asoslanishi, uning samimiy his-tuyg`ulari, teran fikrlari bilan yo`g`riladi. 

 

Ta’sirchanlik.  Badiiy  obraz  kitobxonda,  albatta,  hissiyot  uyg`otishi  kerak. 

Hayotdagi  xunuklikni  aks  ettirgan  obraz  kitobxonda  nafrat  uyg`otsa,  go`zallikni 

ifodalagan  obraz  zavq  uyg`otadi.  YOzuvchi  badiiy  obraz  orqali  estetik  idealni 

tasvirlaydi:  ideal  ijobiy  obrazda  bevosita,  salbiy  obrazda  esa  bilvosita  ifodalanadi. 

YOzuvchi  har  bir  obrazga  ehtiros  bilan  yondashishi  va  unga  faol  munosabatda 

bo`lishi  kerak.  Ta’sirchanlik  badiiy  obrazning  muhim  xususiyati  hioblanadi.  Mana 

shu xususiyatsiz obrazni tasavvur qilib bo`lmaydi. 

Obrazning ijodiy metodga ko`ra turlari. 

Ijodjiy metod taqozosiga ko`ra obrazlar quyidagicha bo`linadi: 

- realistik: Yo`lchi, Xolisxon, SHomurodov. 

- romantik: Danko, Mehinbonu, Demon. 

- hayoliy-fantastik: Ixtiandr. 

- afsonaviy: Go`ro`g`li, Alpomish. 

- ramziy: lochin, tong, kabutar, quyosh, momaqaldiroq. 

- mifologik: Axura Mazda, Axriman, Zahhok. 

- satirik: Inoyat oqsoqol. 

- mubolag`ali: Gobsek, Alpomish. 

- groteskli: Gargantyua, Gulliver, Myunxauzen. 

- majoziy-allegorik: masallar, «Jannatga yo`l», «Qutadg`u bilig». 

 

Realistik 

obrazlar 

- 

jonli 

odamlarga 

xos 

xususiyatlarni 

o`zida 

mujassamlashtiradi. O`zbek adabiyotining qahramonlari realistik obrazlardir. 

---

 

Romantik obrazlar - hayotda aynan bo`lmay, orzu qilingan, ko`tarinki ruh bilan 

sug`orilgan  obrazlardir.  Masalan,  «Xamsa»  dagi  Farhod,  SHirin,  Mehinbonu, 

Iskandar kabilar shular jumlasidandir. 

 

Hayoliy-fantastik  obrazlar  benihoyat  bo`rttirilgan,  mo`’jizaviy  xarakterga  ega 

bo`lgan  obrazlardir.  Hayoliy-fantastik  obrazlar  ko`proq  xalq  og`zaki  ijodida  hamda 

yozma adabiyotning ilmiy-fantastik turida uchraydi. 

 

Afsonaviy  obrazlar  esa  butunlay  hayotiy  bo`lmagan,  hayoliy  obrazlar  bo`lib, 

ular  bitmas-tuganmas  kuch-qudratga  ega  qilib  tasvirlanadi.  Masalan,  Alpomish, 

Go`ro`g`li. 

 

Ramziy  obrazlar  predmetlar,  o`simliklar,  jonivorlar,  ranglar  bilan  ijtimoiy 

hodisalarni umumlashtirish demakdir. Masalan, A.Muxtorning «CHinor» romanidagi 

chinor,  Uyg`unning  «Tinchlik  kabutari»  she’ridagi  kabutar  obrazlari  ramziy  obraz 

namunalaridir.  Ramziy  obrazlarning  bir  guruhi  majoziy-allegorik  obrazlar  ham 

deyiladi. 

 

Majoziy-allegorik obrazlarda  qushlar, hayvonlar, haSharotlar insonlashtiriladi. 

Masallarning qahramonlari  ana shunday obrazlar-dir. 

 

Mifologik  obrazlar  tabiat  va  jamiyat  haqidagi  mif  (asotir)  larda  yaratiladigan 

obrazlardir. Qadimgi yunon miflaridagi Prometey, Antey, Gerakl, Dedal, Ikar, Afina, 

Afrodita,  Erot,  arab  va  O`rta  Osiyo  miflaridagi  Kayumars,  Axriman,  Mitra  kabilar 

mifologik obrazlar jumlasiga kiradi. 

 

Ma’lumki, adabiy turlar  nasriy, lirik va dramatik turlarga bo`linadi. 

 

Nasriy  obraz  nasriy  asarlarda  hikoya,  rivoya  yo`li  bilan  yaratiladi.  Nasriy 

asrlarning qahramonlari nasriy obraz bo`ladi. 

 

Lirik  obrazlar  bu  hissiy  kechinma  obrazi  bo`lib,  ko`proq  lirik  she’rlarda 

uchraydi.  Lirik  she’rlarda  kechinmalar  vositasida  ifodalangan  obrazlar  lirik  obraz 

deyiladi. Lirik asar qahramoni lirik qahramon bo`ladi. Lirik qahramon esa ko`pincha 

shoirning o`zi bo`ladi. 

 

Dramatik obrazlar drama qahramonlari bo`lib, dramatik asarlarda xarakter aniq 

va keskin qilib yaratiladi. Ular bir-biriga to`qnashtirish yo`li bilan yaratiladi. Fojiaviy 

qismatga ega bo`lgan qahramonlar  ham borki, ular fojiaviy, tragik obrazlar deyiladi. 

 

Asar tarkibidagi tutgan o`rniga qarab yirik hajmli asarlarda va bosh yordamchi 

obrazlar mavjuddir. Asar voqealarining markazida turib, syujetni harakatlantiradigan, 

yozuvchi  ifodalamoqchi  bo`lgan  g`oyani  o`zida  tashiydigan  Shaxs  bosh  obraz 

deyiladi.  Ba’zan  bir  hil  axamiyatga  ega  bo`lgan  ikki  yoki  undan  ortiq  obrazlar 

uchraydi.  Ular  asosiy  yoki  yondosh  obrazlar  deb  ataladi  (Saida  va  Qalandarov). 

Badiiy  asarda  kam  ishtirok  etadigan  obrazlar  yordamchi  obrazlar  deyiladi.  Masalan, 

Mehri, Umid, Kozimbek, Oyniso, Zulfiqorov obrazlari.  

 

Obraz  hayotiy  vositagina  emas,  unga  ta’sir  etish  vositasi  hamdir.  YOzuvchi 

obrazda  turmushning  ma’lum  tomonlarini  tasvirlar  ekan,  uning  pozitsiyasi,  narsa  va 

hodisalarga munosabati ham namoyon bo`ladi. Masalan: Mirzakarimboyning yuzlari 

xo`rozning  tojisiday  qip-qizil.  Bu  personajning  boyligini,  o`ziga  pishshiqligini, 

jonining  qadriga  etib,  o`zini  yaxshi  parvarish  qilishini,  shuningdek,  muallifning 

qahramoniga achchiq, istehzoli munosabatini bildiradiki, bu obrazga salbiy xususiyat 

beradi.  A.Qahhorning  «Kampirlar  sim  qoqdi»  hikoyasida  qahramon  Nazirbuvining 

---

esa yuzi «sho`rvada pishgan olmaday» bo`lib, bu erda endi istehzoli emas, yumoristik 

munosabatini ko`ramiz. 

 

Odatda  adabiyotda  yuz  olmaga  o`xShatiladi.  Biroq  yoshlikning  qizil  yuzi 

olmaga  o`xShatiladi.  A.Qahhor  hikoyasida  esa  qari  kampirning  yuzlariga  nisbatan 

olma  tashbehi  ishlatilgan.  Biroq  bu  oddiy  olma  emas,  sho`rvada  pishgan  olma.  Bu 

bilan  yozuvchi:  1)  kampirning  yuziga  nisbatan  olma  tashbehini  ishlatib  kulgu 

qo`zg`otadi; 2) haqqoniy portret yaratadi: uning qariligiga ishora qiladi; 3) munosabat 

bildiradi;  kinoyaviy  emas,  hazil  aralash  mutoyibali,  beg`ubor;  4)  uslub  ko`rsatkichi: 

yozuvchining yumorga moyilligi. 

 Demak,  yozuvchi  obraz  vositasida  voqea-xodisalar,  kishilar  va  ularning 

kimligiga munosabat bildiradi, ular ustidan hukm chiqaradi.   

 

Xullas,  obrazlilik  badiy  adabiyotning  xususiyatidir.  Obrazlik  obrazlar 

vositasida  fikrlashishdir,  borliq  xayotni  jonli  qilib  ko`rsatishdir,  hayot  to`g`risida 

jonli, hissiy - emotsional tasavvur berishdir.  

 

Obrazlilik  san’atning  xususiyatidir.  Badiiy  obraz  hayotni  ifodalash  Shakli  va 

vositasidir. Obraz hayotning in’ikosidir. Obraz san’atkor nuqtai nazari bilan boyitilib 

ifodalangan  hayotdir.  Obrazda  badiiy  adabiyotning  ham  mazmuni,  ham  Shakli 

mujassamlanadi. Obraz borliqni bilish vositasidir. Adabiyot hayotni obraz orqali aks 

ettiradi va shu orqali biladi.  

 

Keng  ma’noda  obrazga  badiiy  asarlarda  tasvirlangan  barcha  iboralar,  voqea-

hodisalar, narsa va predmetlar, parranda va hayvonlar, o`simlik va tabiat manzaralari, 

shu  bilan  birgalikda,  inson  xarakterlari  kiradi.  Tor  ma’noda  esa  obraz  deganda  biz 

badiiy asarlardagi odamlarni, inson xarakterlarining tushunamiz, xolos. 

 

Obraz turlari:  

- inson obrazi; 

- jonzotlar obrazi; 

- narsa va predmetlar obrazi; 

- tabiat obrazi; 

- so`z obrazi yoki obrazli so`zlar.