А. Пирматов, С. Л. Матисмаилов, Қ.Ғ


  III-БОБ. ҚАЙТА ТАРАШ ЖАРАЁНИ, ПИЛТАЛАРНИ ҚАЙТА



Download 5,47 Mb.
Pdf ko'rish
bet32/106
Sana11.07.2022
Hajmi5,47 Mb.
#774249
TuriУчебник
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   106
Bog'liq
jigirish texnologiyasi

 


98 
III-БОБ. ҚАЙТА ТАРАШ ЖАРАЁНИ, ПИЛТАЛАРНИ ҚАЙТА 
ТАРАШГА ТАЙЁРЛАШ, ҚАЙТА ТАРАШ МАШИНАЛАРИ. 
3.1. Қайта тараш жараѐни. Маҳсулотни қайта тарашга тайѐрлаш. 
 
Тараш машинаси пилтасида турли узунликдаги, ажратилмаган толалар, 
тугунаклар, толали чигит пўстлоғи ва ифлосликлар сезиларли миқдорда (1 г 
тарамда 1-1,5 % гача) мавжуд бўлади. Ҳатто биринчи нав пахта толаларини 
ишлатганда ҳам 1 г тарам таркибида 100-180 та нуқсонлар сақланиб қолади. 
Буларни бартараф этиш мақсадида қайта тараш системаси қўлланилади. Бу 
системада олинган ип пишиқлиги, равонлиги, силлиқлиги, эластиклиги
жилваланиши ва тозалиги билан ажралиб туради.
Қайта тараш жараѐнининг мақсади
бир текис, жипс ва силлиқ 
ингичка ип ишлаб чиқариш учун қайта таралган пилта тайѐрлашдан иборат.
Қайта тараш жараѐнининг моҳияти
қисилган толалар тутамини бир 
неча тароқлар ѐрдамида дастлаб олд учларини, сўнгра орқа учларини тараб, 
игналар ѐрдамида алоҳида-алоҳида толаларга ажратиб, уларни параллел 
жойлаштириб текислашдан, калта толалар ва майда нуқсонларни тараб 
ташлашдан иборатдир. Қайта тараш жараѐнининг камчилиги шундан 
иборатки, келтирилган бирорта вазифа тўла бажарилмайди.
Қайта тараш ипларини тайѐрлаш учун, одатда 1а; 1б; 1; 2; 3 типларга 
мансуб толалар ишлатилади. Қайта тараш ипларининг таннархини 
камайтириш мақсадида, уларни тайѐрлашда 4-5 тип ўрта толали пахтани 
ишлатиш тажрибаси ҳам қўлланилмоқда. Булардан ташқари кимѐвий штапел 
ва пахта толалари аралашмасидан қайта тараш иплари тайѐрлаш ҳам талабга 
мувофиқ қўлланиши мумкин. Кимѐвий штапел толаларни пахта билан 
аралаштириш пилталаш машинасида амалга оширилганда компонентлар 
доимийлиги сақланиб, юқори сифатли қайта таралган иплар олинади.
Тараш пилтаси таркибидаги толаларнинг тўғриланиш коэффициенти
яъни тўғриланмаган тола узунлигининг тўғрилангандан кейинги узунлигига 
нисбати паст (

=0,5-0,6) бўлиб, уни қайта тарашда тўғридан-тўғри 


99 
ишлатилса, калта толалар билан биргаликда узун толалар ҳам таранди 
таркибига ўтиб кетади. Шунинг учун маҳсулот қайта тарашга тайѐрланади.

Download 5,47 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   106




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish