7-Маъруза. Реал газлар. Ван-дер-Ваалс тенгламаси. Критик холат. Реал газларнинг ички энергияси. Жоул-Tомсон эффекти. Қайтар ва қайтмас жараёнлар. Tермодинамиканинг иккинчи.қонуни. Карно айланма жараёни



Download 345,49 Kb.
bet7/10
Sana21.02.2022
Hajmi345,49 Kb.
#60989
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10
Bog'liq
7 mavzu

Термодинамиканинг иккинчи қонуни

Табиатдаги жараёнларнинг содир бўлиши йўналиши ва характерини аниқловчи қонуният

4

Энтропия

Системанинг унинг дифференциали жараённинг жуда ҳам кичик бўлган қисмида жисмга узатилган иссиқлик миқдорини иссиқлик узатувчи жисм ҳароратига нисбати билан аниқланувчи ҳолат функцияси



Назорат саволлари

  1. Кайтар, кайтмас ва айланма жараёнлар деганда нимани тушунасиз?

  2. Термодинамиканинг 1-конунига кандай таъриф берилади?

  3. Иссиклик ва совутгич машиналари орасида кандай фарк бор?

  4. Иссиклик машиналарини ва Карно тсикилини ф.и.к. кандай хисобланади?

  5. Система энтропияси деганда нимани тушунасиз ва у кандай хисобланади?

  6. Термодинамиканинг 2-конунига кандай таъриф берилади?

  7. Термодинамиканинг 3-конунида нима дейилади?



Газ молекулалари тезлигининг абсолют қийматлари бўйича
тақсимоти. Максвелл тақсимоти. Барометрик формула. Больцман тақсимоти

Режа.


  1. Газ молекуласининг тезлиги.

  2. Максвелл тақсимоти.

  3. Газлар гравитатцион майдонда. Барометрик формула.

  4. Больцман тақсимоти.



Таянч сўз ва иборалар: молекула, тезлик, ўртача арифметик тезлик, ўртача квадратик тезлик, тақсимот функция, Максвелл тақсимоти, концентрация, баландлик, Больцман тақсимоти, температура, босим, барометрик формула.

Газ молекулаларининг тезлиги хар хил бўлади ва узлуксиз равишда ўзгариб (камайиб ва кўпайиб) туради. Молекулалар сонини ва уларнинг тезликларини билан белгилаймиз. У холда ифода молекулаларнинг ўртача квадратик тезлиги деб аталади ва уни билан белгилаймиз. Идеал газ молекуласининг илгариланма харакати ўртача кинетик энергияси орқали қуйидагича ифодаланади.


(10.1.)
Молекуланинг тезлиги температурага (T га) боғлиқ бўлганлиги учун хам T га боғлиқ бўлиши керак. Tемпература орқали ўртача кинетик энергия қуйидагича белгиланади:
(10.2.)
Болцман доимийси.
Бу икки ифода бир - бирига тенг:
Бу тенгликдан молекула ўртача квадратик тезлигининг температурага қандай боғлиқлигини топамиз:
(10.3)
Бу ерда - Авагадро сони ва = =1 киломол газнинг массаси. Демак, берилган газ учун молекулалар ўртача квадратик тезлиги фақат температурага боғлиқ ва га тўғри пропарционал экан. Мисол тариқасида кислород молекулаларининг даги ўртача квадратик тезлигини топамиз. ва бўлгани учун

Демак, хона температурасида газ молекулалари снаряд тезлигига яқин тезликлар билан харакат қилар экан. Хақиқатда эса газ молекулалари хар хил тезликлар билан
харакат қилади. Tезликлар қийматининг бутун диапозонини бир - бирига тенг интервалларга бўлиб чиқамиз.


10-расм.
Фараз қилайлик, хар бир интервалга та молекула тўғри келсин. У холда муносабат тезликнинг бирлик интервалига қанча молекула тўғри келишини билдиради, бошқача айтганда, биз молекулаларнинг тезлик бўйича тақсим бўлишини топамиз. Албатта муносабат тезликка боғлиқ ва у молекулаларнинг тезликлар бўйича тақсимот функцияси деб аталади, уни фанга ингилиз олими Максвелл назарий йўл билан киритган:


(10.4.)
молекулаларнинг умумий сони. Бу функция ва бўлганда нўлга интилади. да эса максимал қийматга эришади. тезлик эхтимоллиги энг катта тезлик деб аталади ва унинг ёнидаги бирлик интервалга молекулаларнинг энг кўп миқдори тўғри келади. Максвелнинг тақсимот функцияси 10.2-расмда кўрсатилган.


10.2-расм.


Бу расмда - ўртача арифметик тезликни билдиради. Кислород учун да, , ва эканлиги топилган.

Download 345,49 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish