3-мавзу. Эконометрикада эҳтимоллар назарияси ва математик статистиканинг асосий тушунчалари



Download 0,53 Mb.
bet1/11
Sana01.03.2022
Hajmi0,53 Mb.
#476609
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11
Bog'liq
Мавзу-2, статистик тақсимот назарияси

МАВЗУ-2: СТАТИСТИК ТАҚСИМОТ НАЗАРИЯСИ

  • 2.1. Тасодифий ўзгарувчи (миқдор) ва унинг тақсимоти. Иқтисодий ўзгарувчиларнинг тақсимот хусусиятлари.
  • 2.2. Эҳтимоллар тақсимотининг турлари.

Тасодифий миқдор ва унинг тақсимоти

  • Тасодифий миқдор ва унинг тақсимоти
  • Тасодифий миқдор. Эҳтимоллар назариясининг асосий тушунчаларидан бири тасодифий миқдор тушунчасидир. Тасодифий миқдор деб, аввалдан номаълум бўлган ва олдиндан инобатга олиб бўлмайдиган тасодифий сабабларга боғлиқ бўлган ҳамда синаш натижасида битта мумкин бўлган қиймат қабул қилувчи миқдорга айтилади.
  • 1-мисол. 100 та чақолоқ ичида ўғил болалар сони 0, 1, 2, ..., 100 қийматларни қабул қилиши мумкин тасодифий миқдордир.

Тасодифий миқдорлар 2 турга бўлинади:

  • Тасодифий миқдорлар 2 турга бўлинади:
  • дискрет;
  • узлуксиз.
  • Агар тасодифий миқдор чекли ёки саналадиган (1, 2, 3, ... ) қийматлар қабул қилса, дискрет тасодифий миқдор дейилади.
  • Барча мумкин бўлган қийматлар маълум бир [а, b] интервални тўлиқ қамраб олса, бундай тасодифий миқдор узлуксиз тасодифий миқдор дейилади.

2-мисол. Тўпдан отилган снаряднинг учиб ўтган масофаси тасодифий миқдордир. Масофа фақат нишоннинг ўрнатилишига боғлиқ бўлмай, амалда ҳисобга олиб бўлмайдиган бошқа сабабларга (шамолнинг кучи ва йўналиши, ҳарорат ва бошқаларга) ҳам боғлиқ.

  • 2-мисол. Тўпдан отилган снаряднинг учиб ўтган масофаси тасодифий миқдордир. Масофа фақат нишоннинг ўрнатилишига боғлиқ бўлмай, амалда ҳисобга олиб бўлмайдиган бошқа сабабларга (шамолнинг кучи ва йўналиши, ҳарорат ва бошқаларга) ҳам боғлиқ.
  • Бу мисолда тасодифий миқдор (а, в) оралиққа тегишли ихтиёрий қиймат қабул қилиши мумкин. Бунда тасодифий миқдорнинг бир мумкин бўлган қийматини бошқасидан мумкин бўлган қийматларни ўз ичига олмаган оралиқ билан ажратиб бўлмайди.

Download 0,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish