3. маъруза матни 1-боб. Давлат ва ҳуқуқ назариясининг предмети ва унинг ўзига хос хусусиятлари



Download 1,42 Mb.
bet165/277
Sana22.02.2022
Hajmi1,42 Mb.
#101933
1   ...   161   162   163   164   165   166   167   168   ...   277
Bog'liq
ДХН

Нигилистик ҳуқуқий хулқ-атвор. Нигилизм дегани муаян қонунлар, қоидалар, нормалар, тамойиллар, қарашлар ва ҳаёт тарзига инкор этиш муносабатида бўлиш тушунилади. Бу индивиднинг ҳаётни билиш ва ижтимоий ҳулқ-атвори шаклларидан биридир. Нигилизмнинг кенг маънога эга. У қандай қадриятлар инкор этилаётганига, билим ва ижтимоий амалиётнинг қайси соҳалари – фан, маданият, этика, сиёсат, ҳуқуқ - тўғрисида сўз бораётганлигига қараб ахлоқий, ҳуқуқий, сиёсий, ғоявий, диний ва бошқача бўлиши мумкин.
Нигилистик кайфиятда бўлган кишиларнинг хулқ-атвори шубҳаланиш, эътироз, экстремизм, радикализм каби хусусиятларда кузатилиши мумкин. Бироқ, нигилистларнинг ўзлари ўз кайфтятларига асос бўлган ҳолатларга барҳам беришга тааллуқли бирор бир дастур ёки таклифлар билдирмайди. Уларнинг ҳаракатлари кўпинчалик рухсат этилган ёки рухсат этилмаган ҳолатлар чегарасида амалда бўлади. Айрим ҳолларда улар қонунларга риоя қилиш ва уларни ҳурмат қилиш “эскиликдир”, деб ҳисоблашади, бўртирилган талаблар ва юқори истакларга мойил бўлишади. Юридик фани ва ҳуқуқ ривожланиши бундай типдаги хулқ-атворнинг мавжудлигини иобатга олиб ривожланиши керак. Қолаверса, ҳар бир фаол хулқ-атворли киши нигилистик кайфиятдаги кишиларни қайта тарбияланишига ҳисса қзшишлари керак.
Маълумки, ҳуқуққа мувофиқ хатти-ҳаракат муайян ҳуқуқ соҳаларига тегишли бўлган нормалар асосида амалга ошади. Шунга кўра, ҳуқуқий хатти-ҳаракатларни фуқаровий-ҳуқуқий, маъмурий-ҳуқуқий, меҳнат-ҳуқуқий, оилавий-ҳуқуқий каби турга ажратилади. Ҳуқуқий қоидаларни амалга ошириш шаклига кўра, ҳуқуққа мувофиқ хатти-ҳаракатларни ҳуқуққа риоя этиш, бажа- риш, фойдаланиш ёки уни қўллаш билан боғлиқ хулқ-атвор сифатида гуруҳлаштириш мумкин.
Ҳуқуқий фаолият ва хатти-ҳаракатларни амалга оширилиш соҳасига қараб – сиёсий, иқтисодий, ижтимоий ва бошқа турлар- га таснифлаш мумкин. Ҳаракат ёки фаолиятни амалга оширувчи субъектга қараб – фуқаро, юридик шахс, мансабдор шахс, давлат ёки жамоат ташкилотини фарқлаш мумкин. Шундай қилиб ҳуқуқ мувофиқ хатти-ҳаракатларни турларга ажратиб ўрганиш улар- нинг табиатини, хусусиятларини, аҳамиятини, сиёсий ва ҳуқуқий ҳаётдаги ролини теранроқ тушуниш имконини беради.



Download 1,42 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   161   162   163   164   165   166   167   168   ...   277




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish