Bog'liq Z Choriyev, Sh Shaydullayev, T Annayev O\'zbekiston hududida yozuvning
УЗБЕКИСТОН — ИЛК ЦИВИЛИЗАЦИЯ
БЕШИКЛАРИДАН БИРИ Ёзув илк цивилизацияларнинг асосий белгиси ^исоб- ланади. Инглиз олими Г. Чайлд ёки ^озирги замон рус тад^и^отчиси В. Гуляев ёзувни илк ша^арларнинг ва цивилизацияларнинг асосий белгиларидан бири деб била- дилар6. Узбек археологи ва тарихчи олими Темур Ширинов эса урф-одатларга кучли буйсинувчи, огзаки ижод ривожланган, давлат бош^аруви эса кам ривожланган жамоаларда ёзувнинг булишини илк ша^арларнинг ик- кинчи даражали белгиси деб ^исоблайди7. Бизнинг фикримизча, илк ша^арлар ва улар билан бир тарихий жараёнда вужудга келадиган дастлабки давлат- лар бошлангич ёзув усули, яъни инсон уз фикрини ифода этишисиз вужудга келиши мумкин эмас. Чунки, шакллан- ган илк давлатларнинг ^исоб-китоб, ёзишмалар ва алока ишлари булиши табиий ^ол. Фикримизча, бойликнинг ошиши соннинг, хужаликни бошк;ариш жараёнининг му- раккаблашиши эса ёзувга э^тиёж тугдирган. Биз куриб утдикки, Месопатамиядаги энг ^адимги ша- ^ар-давлат — Шумерда мил.ав. IV минг йилликда ёзув илк бор раем, сунг михсимон белгилар куринишида пайдо булган. Мил.ав. III минг йиллик сунггида Миер иероглификаси пайдо булиши билан ягона Миер шо^лиги вужудга келган*.
6. Childe V.G. Thc urban revolution/ZTown planing Review. Vol. 21. P. 9-16; Яна кар.: Гуляев В.И. Города и государства мая (Структура и функции города в раннеклассовом обществе). М., 1979. С. 19.
7. Аскаров А.А., Ширинов Т.Ш. Ранняя городская культура на юге Средней Азии. Самарканд. 1993. “. История древнего мира. Часть 1. М., 1983. 20
www.ziyouz.com kutubxonasi
Инсоният тарихида ^арфларга асосланган ёзувга ми- л.ав. II минг йиллик охирида финикияликлар асос солган. Шу ёзув асосида оромий, грек алфавитлари пайдо булган (19-расм). Урта Осиёда ^ам араб ёзувига ^адар юнон, оромий ёзуви асосида пайдо булган ^адимги баь;трия, хораз- мий, сугдий ёзувлари булганлиги археологик манбалар асосида уз исботини топмо^да. Э.В. Ртвеладзенинг фикрига Караганда, Урта Осиё ёзув пайдо булган ^удудга кирмайди* 9. ^аки^атан ^ам, ^озир- ги кунгача булган археологик манбалар бу ^а^да ёзишга имкон бермай келди. К^адимги Хоразмда жойлашган Катта Ойбуйир^алъа ёдгорлигидан 1979 йилда Мирзамурод Мамбатуллаев томонидан топилган, мил.ав. VI—V аср- ларга оид хумга битилган ^ис^а оромий ёзуви энг к;адимги ёзув ^исобланади10. 1^уйк;ирилган калъа, Амударё хази- насидан ^ам оромий ёзувида битилган хатлар топилган11. Сунгги йилларда Узбекистон ^удудида ёзувнинг пайдо булиши хусусида Сополли маданияти ёдгорликлари- дан янги маълумотлар тупланди. Сополли маданияти — сунгги бронза даврига оид, ^озирги Жанубий Узбекистон ва Жанубий Тожикистон ^удудларида исти^омат 1^ил- ган а^оли ^олдирган к;адимги маданият илдизларидир. Сополлитепа ва Жар^утон ёдгорликлари академик А.А. Аскаров томонидан фанга киритилган. Профессор Т.Ши- риновнинг тад^и^отларига кура, Сополли маданияти а\пи Ватанимиз ^удудида энг биринчи булиб илк ша^ар маданиятига асос солган. Америкалик археолог, Калифорния университети профессори Ламберг- Кардовский Сополли маданиятини «Оке цивилизацияси» деб аташни
’. Караш : [Дъеладзе Э.В., Саидов А.Х., Абдуллаев Е.В. Очерки по истории цивилизации древнего Узбекистана: государственность и право. — Т., 2000.
'°. Мамбетуллаев М. Хум с городище Айбуйир-кала с древнейшей надписью в средней Азии // Вестник Каракальпакского филиала АН УзССР. 1979. №-1.
". Зеймаль Е.В. Амударинский клад. Каталог выставки. М.: «Аврора», 1979.
21
www.ziyouz.com kutubxonasi
таклиф этган булса, италиялик археолог, Болония университета профессори Мавруцио Тоси «Турон цивили- зацияси» деб аташни таклиф этганлар. Чет эллик тад^икотчилар Сополли маданиятига нисба- тан «цивилизация» иборасини ишлатишганларида Жар^у- тон ёдгорлигидан ёзувнинг топилишига умид ^илган булса- лар, ажаб эмас. Худди шундай илмий янгилик юз берди. Ушбу рисолада Сизларнинг эътиборларингизга биринчи марта Сополли маданияти пиктографик ёзувлари ^авола этилаётир. Зеро, Сополли маданияти, Узбекистан ^удуди- даги энг кадимги цивилизация учоки деб эътироф этиляпти- ми, демак, Сополли маданиятининг ёзуви тугрисида ^ам мавжуд манбалар асосида фикр юритиш лозим булади12 13.