1. Умумгеографик карта деб қандай картага айтилади?


 Мавзули карталари билан умумгеографик карталарни фарқи нимада?



Download 184,38 Kb.
Pdf ko'rish
bet3/9
Sana24.03.2022
Hajmi184,38 Kb.
#508354
1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
УмумгеографиЯ ЖАВОБЛАРИ pdf

6. Мавзули карталари билан умумгеографик карталарни фарқи нимада? 
Географик карталар ғоят кўп ва хилма хилдир. Карталарни ўрганиш, ҳисобга олиш, сақлаш ва бошқа мақсадлар учун улар таснифланади.
Карталарни илмий асосда таснифлаш уларни алоҳида турларига хос бўлган хусусиятларни ва қонуниятларни ўрганишни осонлаштиради. 
Умумгеографик картада географик ландшафтнинг ташқи кўринишитасвирланади. Унинг географик мазмуни ландшафтнинг асосий 
элементлари
- рельеф, гидрография объектлари, тупроқ, ўсимлик ва грунт кўрсаткичлардан иборат бўлиб, бу элементлар картага бир хил аниқликда ва


мукаммалликда туширилади. Мавзули картада географик ландшафтнинг айрим элементлари бошқа элементларга нисбатан аниқ ва 
мукаммал тасвирланади. Масалан, рельеф картасида асосий элемент рельеф бўлиб, у аҳоли пунктлари, йўллар ва
бошқаларга караганда анча аниқ ва мукаммал кўрсатилади. Картада бирон табиий ѐки ижтимоий ҳодиса тасвирланса ҳам у мавзули карта 
дейилади. Бундай карталарга тарих карталари, геологик, иқлим, тупроқ карталари ва бошқа карталарни мисол қилиб кўрсатиш мумкин. 
7. Топографик карталар ва уларнинг мазмунига нималар киради? 
Ҳамма топографик карталарда геодезик асос элементлари: баландлик ва планли асослар кўрсатилиши шарт. Масштабдан қатъий назар 
давлат геодезик шахобчалари (триангуляция ва нивелирлаш) ҳам кўрсатилиши керак. Гидрографик элементлар олдинги мавзуларда қайд 
қилинганимиздек, денгизларни қирғоқ чизиқлари, дарѐлар, кўллар, сунъий сув ҳавзалари каналлар, коллекторлар, лотоклар ва ҳоказлар. 
Уларнинг сув юзасини сатҳи берилади., агар прилив ва отлив билан боғлиқ бўлса, улар ҳап тасвирланади. Махсус шартли белгилар билан 
қирғоқлар, қумли, тошли, қиялиги бўйича бўлиниб кўрсатилади. Картада 1 см га тўғри келадиган ҳамма сув объектлари кўрсатилади.
Дарѐ ва сойлар сув оқиши даврига қараб, доимий оқадиган ва қуриб қоладиган яъни мавсумий оқадиганга бўлинади. Баъзилари эса қуруқ 
сой шартли белгиси билан кўрсатилади Топокарталарда кўпчилик дарѐ ѐки сойлар 5-6 маротаба ўзининг кенглигидан кенг қилиб 
тасвирланади. Масалан, 1:25000 масштабда кенглиги 15 м, 1:100 000 масштаблида эса 60 м кенгликдагигина кўрсатилиши мушкул 
эди.Топографик карталарнинг асосий элементларидан бири аҳоли яшайдиган жойлардир. Аҳоли яшайдиган жойлар 3 та кўрсаткич бўйича 
бўлиб тасвирланади: 1. Типига қараб. 2. Маъмурий аҳамияти. 3. Аҳоли сонига қараб. 

Download 184,38 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish