1 лаборатория иши



Download 1,02 Mb.
bet6/14
Sana10.07.2022
Hajmi1,02 Mb.
#770513
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   14
Bog'liq
gidravlika laboratory

Ишни бажариш тартиби

1. 1.1- расмдаги лаборатория тажриба қурилмаси текширилади..


2. Жўмрак 3 ни аста-секин очиб суюқлик сарфини кўпайтириб, вақт бирлигида оқиб ўтган суюқликнинг ҳажми ўлчанади. 5 жумракни очиб, индикатр ёрдамида трубадаги суюқликнинг ҳаракат режими аниқланади. Суюқлик ҳаракат режими рангли суюқликнинг сув билан аралашиб кетишига қараб аниқланади.
3. Трубада оқаётган сувнинг температураси ўлчанади.
Тажриба натижаларини ҳисоблаш жадвалига ёзилади. Сув температурасига қараб, иловадаги 2 - жадвалдан сув қовушоқлиги, зичлиги аниқланади.
Тажриба натижасида ҳисобланган Re критерийси билан тезлик орасидаги боғланиш, яъни Re = f ( w ) графиги чизилади. Графикдан Re=2320 бўлганда трубадаги суюқлик оқимининг критик тезлиги аниқланади.
1-1 жадвал

Кўрсатмалар



Тўғри тажриба

Тескари тажриба

1

2

3

4

5

6

7

8

Сувнинг оқиб чиқиш хажми V, м3

























Сувнинг оқиб чиқиш вақти , с

























1с оқиб чиққан сувнинг хажми

























Сувнинг оқим юзаси , Д’атм

























Суюқлик харакатиниг ўртача тезлиги wур=Vc/F, м/с

























Рейнольдс сони Re=wdс/ҳ

























Сувнинг температураси, 0С

























Визуал кўриниш

























Оқим режими



























ТЕКШИРИШ УЧУН САВОЛЛАР


1. Суюқликларнинг асосий физик хоссалари: зичлик, солиштирма оғирлик, босим, қовушоқоқлик.


2. Суюқликнинг ҳаракат тезлиги ва сарфланиши.
3. Гидравлик радиус ва эквивалент диаметр.
4. Суюқлик оқимининг ҳаракат режимлари.
5. Ламинар ва турбулент хажмдаги оқим харакатининг ўртача тезлиги.
1. Эйлернинг дифферинциал тенгламаси.
2. Гидростатиканинг асосий тенгламаси.


АДАБИЁТЛАР


1. Касаткин. А.Г Основные процессы и аппараты химической технологии. - М.: Химия 1973. – 727 с.


2. Юсупбеков Н.Р., Нурмухамедов Х.С., Зокиров С.Г. Кимевий технология асосий жараён ва курилмалари. – Т.:Шарк, 2003. – 644 б.
3. Салимов. З, Тўйчиев И. Химиявий технология процесслари ва аппаратлари. – Тошкент, Ўқитувчи, 1987. - 406 б.
4. Юсупбеков Н.Р., Нурмуҳамедов Х.С., Исматуллаев П.Р. Кимё ва озиқ-овқат саноатларнинг жараён ва қурилмалари фанидан хисоблар ва мисоллар. - Тошкент, Nisim, 1999. – 351 б.
5. Гельперин.Н.И. Основные процессы и аппараты химической технологии. - М.: Химия, 1981. – кн.1. - 410 с.
6. Павлов. К.Ф, Романков. П.Г, Носков. А.А. Примеры и задачи по курсу процессов и аппаратов химической технологии. - Л.: Химия, 1981. – 575 с.
7. Кимевий технологиянинг гидромеханик, иссиклик ва масса алмашиниш жараенлари буйича лаборатория ишлари /Нурмухамедов Х.С., Туйчиев И.С., Гулямова Н.У., Нигмаджонов С.К., Ниезов К.М., Абдуллаев А.Ш., Алиева К.К. – Т.: ТКТИ, 2001. – 152 б.


Лаборатория иши №2


СУЮҚЛИК ҲАРАКАТ ҚИЛАЁТГАН ТРУБАЛАРНИНГ МАҲАЛЛИЙ ВА ИШҚАЛАНИШ ҚАРШИЛИКЛАРИНИ АНИҚЛАШ




Ишнинг назарий асослари

Бернулли тенгламаси:




(2.1)
иҳтиёрий икки кўндаланг кесимли 1 ва 2 труба учун қуйидаги холда ифода қилиш мумкин:
(2.2)
Бу (2.2) ифода идеал суюқликлар учун Бернулли тенгламасидир ва у

умумий гидродинамик босимни ифодалайди. Бернулли тенгламасига асосан турғун ҳаракатдаги идеал суюқликлар учун исталган кўндаланг кесимда гидродинамик босим ўзгармас қийматга эга.


Z - геометрик босим ( h ), шу нуқтадаги потенциал солиштирма энергиянинг холатини характерлайди. P/ g - статик босим ( h ), шу нуқтадаги солиштирма босим, потенциал энергияни характерлайди. w2/2g- динамик босим ( h ), шу нуқтадаги солиштирма кинетик энергияни характерлайди.
Бу учала босим узунлик ўлчамига эга бўлиб, метр ҳисобида ифодаланади.
Шундай қилиб, Бернулли тенгламасига биноан, идеал суюқликларнинг турғун харакатида геометрик, статик ва динамик босимлар йиғиндиси ўзгармас умумий гидродинамик босимга тенг бўлиб, унда оқим трубанинг бир кесимидан иккинчисига ўтганда ўзгармайди. Шу билан бирга идеал суюқликларнинг турғун харакатида потенциал (Z+P/ g) ва кинетик w /2g энергияларниг йиғиндиси ҳар бир кўндаланг кесим учун ўзгармасдир. Шундай қилиб, Бернулли тенгламаси, энергиянинг сақланиш қонунинг хусусий кўриниши бўлиб, оқимнинг энергетик балансини белгилайди.
Трубанинг кўндаланг кесими ва суюқликнинг ҳаракат тезлиги ўзгарганда энергиянинг ўзгариши рўй беради. Бунда бир қисм потенциал энергия кинетик энергияга ўтади ёки аксинча, умумий энергиянинг қиймати ўзгармайди.
Ҳақиқий суюқликларда ички ишқаланиш кучи мавжуд бўлгани сабабли, суюқликлар трубаларда олаётганда бир қисми босим бу кучни енгиш учун сарф бўлади.
Бундай шароитда Бернулли тенгламаси қуйидагича ифодаланади:
(2.3)
ёки

Download 1,02 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   14




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish