1 – Мавзу. Экология фани унинг мақсад вазифалари



Download 54,5 Kb.
bet4/7
Sana23.05.2022
Hajmi54,5 Kb.
#607718
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
1 Маъруза

Фотосинтез – мураккаб фотокимёвий жараён бўлиб, у тирикликнинг пойдевори ҳисобланади. Чунки бу жараён бутун тирик табиатни ҳам кислород ва ҳам озуқа билан таъминлайди. Фотосинтез жараёнининг содда ифодаси қуйидагича:

Фотосинтез жараёнида ўсимликлар қуёшдан етиб келадиган энергиянинг фақат 0,1- 0,3% дан фойдаланадилар. Бу – бир қарашда кичик рақам. Аммо, улар ана шу кичик миқдордаги энергия ёрдамида ҳар йили Ер юзида 190 млрд тонна органик моддалар ҳосил қиладилар. Шуни айтиш керакки, организмларни ёруғликка талаби, бошқа омилларга бўлган талаби сингари, турлича бўлади. Шунга кўра организмларни фотофиллар яъни ёруғликсеварлар ҳамда фотофоблар яъни ёруғликни ёқтирмайдиганлар каби экологик гуруҳларга бўлиш мумкин.
Организмга таъсир кўрсатадиган эдафик омилларга тупроқнинг физик ва кимёвий хусусиятлари киради. Тупроқнинг зичлиги, кимёвий таркиби, унда ҳаракатланиб юрувчи газ, сув, органик ва минерал моддалар тупроқда доимий ёки вақтинча яшовчи организмларга таъсир кўрсатиб, уларнинг фаолиятини белгилайди.
Муҳитнинг гидрофизик ва гидрокимёвий омиллари эса сув билан бевосита боғлиқ бўлиб, сув экологик жиҳатдан кўпгина организмлар учун ҳаёт муҳити ва макон бўлиб ҳисобланади. Сув муҳитида доимий яшовчи организмлар гидробионтлар деб номланган бўлиб, улар турли экологик гуруҳлардан иборатдирлар. Масалан, планктонлар (сувда қалқиб ҳаракатланувчилар), нектонлар (сувда актив ҳаракатланувчилар), пелагиал организмлар (сувнинг юза қатламларидан макон топганлар), бентал организмлар (сув тубида яшовчилар) ва ҳоказолар. Гидробионтлар шунингдек сувнинг шўрлигига чидамлилиги жиҳатдан стеногалин ва эвригалин гуруҳларига, босимига чидамлилиги жиҳатдан стенобат ва эврибат экологик гуруҳларига бўлинадилар. Шундай қилиб, факторал экология ташқи муҳит омилларининг барчасини ўрганувчи кенг қамровли фан тармоғи ҳисобланади.
2. Популяцион экология полпуляцияларнинг шаклланиши ва динамикасини ўрганади. Популяциялар ҳаётини ўрганиш инсонга табиий ресурслардан оқилона фойдаланиш йўлларини ўрганиш имконини беради. Популяциялар динамикасидаги қонуниятларни ўрганиш асосида инсон уларнинг биологик маҳсулдорлигини ошириш сирларини билиб олади.

Download 54,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish