4. ШАРТНОМАГА ЎЗГАРТИРИШ ВА ҚЎШИМЧАЛАР КИРИТИШ. 4.1. Шартномага ўзгартириш ва қўшимчалар томонларнинг розилигига кўра қўшимча битимни расмийлаштириш йўли билан амалга оширилади. Шартномага ўзгартириш ва қўшимчалар
киритиш хақидаги битим у ёзма шаклда бўлгандагина ва томонлар уни имзолаганларидагина хаққонийдир.
4.2. Томонлар шартнома шартларига киритилган қўшимча ва ўзгартиришлари унинг ажралмас қисми бўлиб хисобланади, улар албатта инобатга олиниши лозим.
4.3. Шартнома қонунчилик ўзгарганда Ўзбекистон Республикасининг қонунчилик хужжатларида белгилаб берилган бошқа холатларда қайта тузилиши ёки ўзгартирилиши мумкин.
5. ТАРАФЛАРНИНГ ЖАВОБГАРЛИГИ 5.1. Махсулотлар учун тўлов ўз вақтида тўланмаганда “Харидор” Сотувчи”га хар бир кечиктирилган кун учун 0,2 % миқдорида пеня тўлайди. Аммо, тўланмаган сумманинг 50 % кўп бўлмаган миқдорда.
5.2. Махсулотни етказиб бериш кечиктирилган тақдирда “Сотувчи” “Харидор”га мажбуриятнинг ижро этилмаган қисмидан, лекин етказиб берилмаган махсулотларни қийматининг 50 % идан ошмайдиган миқдорда 0,2 % миқдорида пеня тўлайди.
6. ШАРТНОМАНИНГ АМАЛ ҚИЛИШ МУДДАТИ 6.1. Мазкур шартнома 2006 йил 1 январдан амалга киритилган Ўзбекистон Республикаси “Давлат бюджетининг Ғазна ижроси тўғрписида”ги қонуннинг (7-моддаси хамда Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасида 2007 йил 16 сентябрда 2007-сон билан рўйхатдан ўтказилган) га асосан шартнома тегишли тартибда ғазначилик бўлими рўйхатидан ўтказилгандан сўнг қонуний кучга киради ва 20____ йил «_____»________________гача амалда бўлади.
6.2. Мазкур шартнома икки нусхада тузилиб, бир хил юридик кучга эга бўлиб хисобланади ва томонларнинг хар бири учун бир нусхадан берилади.
6.3. Ўартнома муддатидан олдин қўйидаги холларда бекор қилиниши мумкин:
- томонларнинг келишувига мувофиқ;
- Ўзбекистон Республикаси Қонунчилик хужжатларида назарда тутилган холларда;
- Форс-мажор холатларида.
7. НИЗОЛАРНИ ХАЛ ҚИЛИШ 7.1. Тарафлар шартномада кўрсатилган мажбуриятлар ва шартларни бажармаган тақдирда Ўзбекистон Республикаси Фуқаролик Кодекси ва “Хўжалик юритувчи субъектлар фаолиятининг шартномавий-хуқуқий базаси тўғрисида”ги қонуни хамда бошқа қонун хужжатлари асосида жавобгар бўладилар.
7.2. Тарафлар ўртасида келиб чиқадиган низолар ўзаро келишув асосида, агар тарафлар келиша олмасалар низолар Ўзбекистон Республикаси Фуқаролик Кодекси ва “Хўжалик юритувчи субъектлар фаолиятининг шартномавий-хуқуқий базаси тўғрисида”ги қонунига асосан хўжалик суди тартибида хал қилинади.
7.3. Келишмовчиликлар юзага келган тақдирда барча масалалар икки томонлама музокаралар йўли билан хал қилинади, келишиш имкони бўлмаганда эса Хўжалик судида хал қилинади.