Хамроев Халим Розикович "макроиктисодиёт"



Download 1,57 Mb.
Pdf ko'rish
bet42/79
Sana18.07.2022
Hajmi1,57 Mb.
#819922
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   ...   79
Bog'liq
makroiktisodiyot

Фонд биржаси 
– кимматли когозларнинг нисбатан ташкил килинган кисми 
булиб, у ерда биржа аъзоларининг орага кириши билан олди - сотди битимлари 
амалга ошади. 
Фонд кийматлари – бу биржада сотишга рухсат берилган кимматли когозлар. 
Биржада кимматли когознинг узи булмаса хам операциялар килинади. 
Биринчи биржа 1406 йил Голландиянинг Брюге шахрида ташкил топган. 
Антиверпен ( 1460), Лион (1462),Тулуза (1469), Амстердам (1530), Париж (1563). 
Улар олдин хам товар, хам фонд биржаси эди, кейинчалик фонд биржалари 
ажралиб чикади. 
1608 йил Амстердамда 1 чи, хозирги замон нуктаи назаридаги фонд биржаси 
тузилди. У анча пайтгача дуненинг савдо маркази булиб колди. Хозирги пайтда 
дунеда фонд биржалари 160 дан ошиб кетди. 
Биржа системалари - а) моноцентристик, яъни мамлакатда бирта, еки 
асосан бирта биржа бор ( Англия, Франция, Япония), 
б) полицентристик, яъни кудрати жихатдан бир- бирига якин бир 
неча ( одатда 2 – 4 та биржа бор. ( Канада, Австралия), 
в) Аралаш система, (факат АКШдаги система, аммо Россия хам шу йул 
билан бормокда) бунда регионларда бир неча кучли биржалар бор, ва жуда кучли 
марказий ( АКШда Нью-Йорк, Россияда Москва биржаси ) биржа бор. Биржада 
юзлаб, минглаб ( масалан, Лондон – 2800, Нью-Йорк- 1700) компанияларнигина 
акцияси котировка килинади, 100 минглаб майда - чуйдалар биржада котировка 
килинмайди, биржадан ташкаридаги бозорда олди - сотди килинади. 
Фонд биржаларининг 2 модели бор: 
1)
Англо- америка модели – акцияли жамиятда контроль пакет кичик булгани учун 
куплаб акциялар сотилади, контроль пакет кулдан - кулга утиш эхтимоли жуда 
катта. 
2)
Гарбий Европа модели – конроль пакети катта, нисбатан кам акция сотилади. 
Контроль пакет кулдан – кулга утиш эхтимоли кичик. 
( Узбекистон учун хам шу модел ривожланса ажаб эмас).
Дуненинг энг катта фонд биржалари: Лондон, Нью-Йорк, Токио, Цюрих,Багам 
ороллари, Сингапур, Дубай. 
Касса операциялари – уни бажариш битим тузилгандан кейин содир булади. 
(АКШда, дарров тулашидан то 5 кунгача, Японияда 1-14 кун, Швецария – 1-5 кун). 
Шошилинч операциялар - спекулятив характерга эга, куп давлатларда 
такикланган. АКШ, Швецарияда анчагинга ривожланган. Биржа спекулянтлари 


акция курсининг пасайишига («Айиклар») еки усишига («Букалар») уйнайдилар. 
Битим одатда ойнинг охирида тузилиши керак. Шундай спекулянтлар булганки, 1 
кунда ( 1987 йил Нью-йорк «Кора сешанба» деб ном олган биржа кулашида) 1 
млрдга якин бойликни йукотган. 
Биржа операцияларини амалга оширишга 

Download 1,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   ...   79




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish