Хамроев Халим Розикович "макроиктисодиёт"


Истеъмол эгрилиги огиши = mpc ( 1 – t )



Download 1,57 Mb.
Pdf ko'rish
bet16/79
Sana18.07.2022
Hajmi1,57 Mb.
#819922
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   79
Bog'liq
makroiktisodiyot

Истеъмол эгрилиги огиши = mpc ( 1 – t ) 
Бунда, t - соликнинг чегаравий ставкаси 
мpc – истеъмолга нисбатан чегаравий огиш. 
Агар мулжалланган харажаталар миллий махсулотдан куп булса, товар 
моддий захираларининг мулжалланмаган кискаришига олиб келади. Фирмалар эса 
ишлаб чикариш хажмини купайтирадилар, натижада доиравий айланиши 
масштабининг усиши содир булади. ( албатта бахони стабил деб олган холатда).
Унинг тескариси: мулжалланган харажатлар миллий махсулотдан кам булса, 
товар моддий захираларининг мулжалланмаган купайишига олиб келади. 
Фирмалар эса ишлаб чикариш хажмини камайтирадилар. (албатта бунда хам бахо 
узгармас деб олинган такдирда).
Миллий даромадни мувозанатлаштиришнинг Кейнсча назариясида бу 
принциплар хал килувчи роль уйнайди. 
2-
саволга
жавоб
Мулжалланадиган харажатлар эгрилиги – бу миллий даромад реал 
хажмининг хар бир конкрет даражасига товар ва хизмат сотиб олишга килинадиган 
планлаштирилган харажатларнинг реал хажми уртасидаги мосликни курсатадиган 
курсаткичдир. 
Эгриликни чизиш учун харажатларнинг хар бир компонентини анализ килиб 
чикамиз: 
Истеъмол
. Истеъмол эгрилиги мулжалланган харажатлар эгрилигини тузиш 
учун асос булади. 
Инвестиция
. – мулжаланган харажатлар таркибий кисмида ахамият 
жихатдан иккинчи уриндадир. 
С+i q 
c+i 
реал планли 
харажатлари

(млрд сум) 
0 500
1000 
Реал миллий даромад (млрд. сум) 
c-
истеъмол 
i-
инвестиция 
q – давлат харажатлари 
мулжалланган харажатлар 
эгрилигининг асосий 
комонентлари 


Давлат харажатлари
– мулжалланган харажатларнинг учинчиси. Реал 
хаетда хар хил иктисодий ва сиесий омиллар кабул килинган бюджет статьяларини 
корректировка килади. 
Мулжалланган харажатлар охирги ( 4-чи) таркибий кисми -

Download 1,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   79




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish