Халқумнинг ўткир ва сурункали касалликлари


Тиғ учида стерил салфетка ўралади. Кесимнинг чуқурлиги 1-1,5 см, узунлиги 2-2,5 см бўлиши лозим кейин жароҳат майдони корнцанг ёрдамида кенгайти- рилади ва йиринг тўплами чиқарилади



Download 17,13 Mb.
bet5/19
Sana30.05.2022
Hajmi17,13 Mb.
#620458
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   19
Bog'liq
halqumning otkir va surunkali kasalli

Тиғ учида стерил салфетка ўралади. Кесимнинг чуқурлиги 1-1,5 см, узунлиги 2-2,5 см бўлиши лозим кейин жароҳат майдони корнцанг ёрдамида кенгайти- рилади ва йиринг тўплами чиқарилади.

  • Тиғ учида стерил салфетка ўралади. Кесимнинг чуқурлиги 1-1,5 см, узунлиги 2-2,5 см бўлиши лозим кейин жароҳат майдони корнцанг ёрдамида кенгайти- рилади ва йиринг тўплами чиқарилади.
    • Йиринг чиқарилгандан сўнг беморга ҳалқумни 0,1% калий перманганат, 0,2% фурацилин эритмасига 3% водород пероксиди қўшиб томоғини бир неча бор чайқаш тавсия этилади.

Орқа перетонзиляр абсцесс орқа ровоқ-чанинг бўртган жойида чуқурлиги 0,5-1 см бўлган вертикал кесим ёрдамида очилади.

  • Орқа перетонзиляр абсцесс орқа ровоқ-чанинг бўртган жойида чуқурлиги 0,5-1 см бўлган вертикал кесим ёрдамида очилади.

Пастки ва ён томон-лама перетонзиляр абсцесслар ҳам дастлаб пункция қилиниб, кейин очилади

  • Пастки ва ён томон-лама перетонзиляр абсцесслар ҳам дастлаб пункция қилиниб, кейин очилади

Паратонзиляр абсцесс ўз вақтида аниқланмаган ҳолларда йирингли жараён ҳалқум атрофи бўшлиғига тарқалиб, сепсис, медиастинит, бўйин флегмонасининг ривожланишига олиб келиши мумкин.

  • Паратонзиляр абсцесс ўз вақтида аниқланмаган ҳолларда йирингли жараён ҳалқум атрофи бўшлиғига тарқалиб, сепсис, медиастинит, бўйин флегмонасининг ривожланишига олиб келиши мумкин.

Тез-тез қайталаниб турган пара-тонзиляр абсцессда танзилэктомия жарроҳлик амали бажарилади.

  • Тез-тез қайталаниб турган пара-тонзиляр абсцессда танзилэктомия жарроҳлик амали бажарилади.

Ҳалқум орти абсцесси

  • 3 ёшгача бўлган болаларда кўпроқ учрайди ва ҳалқум орти лимфа тугунларининг яллиғланиши ҳисобланади.
  • Касалликнинг ривожланишига турли жароҳатлар сабаб бўлади.
  • Гипотрафия, рахит, зотилжам билан касалланган болаларда кўпроқ учрайди.

Download 17,13 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   19




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish