Халкларининг


Жанрнииг учи га хос томоплари. ижро и ила- дигап куишклариипг кун асоси турлича булади



Download 1,75 Mb.
bet30/59
Sana09.07.2022
Hajmi1,75 Mb.
#764417
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   59
Bog'liq
ganiyeva

Жанрнииг учи га хос томоплари. ижро и ила- дигап куишклариипг кун асоси турлича булади.
1iiiini асосий сабаб.гаридан бири савол-жавпбг а асосланган суз, матн турлича мазмунда булиши на беносита нжрочи залкинига богликдир Шу Gone куй асоси чам су ч матнига маълу м даражада таянади. Дйникса, бу чолат куй ривожи жарасиида яккол намоён булади. Мазку р жичатлар асарни туркумий iyc олишига ердам бера.цн.
Афгонистон мусика меросида бу жанрга чос бир каюр досгон- кушиклар мавжуд. Жумладан: (пушту плар ижод и да} "Юсуфчон на Ширбопу”, "'Фотих.хоп на Робия". "Мумипхоп на Шириной”; (Хиротда) “Сиёмуй ва Жалолий**: узбек аёллари чомонидип ижро миладиган “Ьзи ва Зебо”, “Вомнк ва Узро", “Юсуф ва ?улай\о” кеш гаркдлган. О.’угда мазкур досюнлар миллий чолгулар журлигпда ижро чтилади. Не нос п та талкин эса. сучлашув очангига якии уелуб, яьни дскламациом характерга эгадир9. Асар гуркумий курииишда бнр соат ка ундай куп пакт даволшда ижро ■утшшши мумкин. Шупи алочида кайл тип л озимки, ижро узлуксиз давом тгади. Шу боис булса керак. уларниш ижро вактида муким мезон кайд этилмайди. Бу жанр купрок Лангархар нохасида оммалашган.

Афгонистон халклари мусикасида бастакорлар ижодий амалиё мансуб булган жанрлар кагор ига "Чорбайт'лар хам киради. “Чорбайт* шеърий "мурабба"’ (туртлик) шаклида ёзилган ва гурт каторли маг на булган суз асосида айтиладиган халк мусикаси памупас» Мусикашуиос олимлар чорбайтларнинг келиб чикишига рубои сабаб булган дегап фикрпи билдиришади. Зеро, чорбайт муайян поз сюжетга асосланган шеърий асардир. Унинг куй жихдтларн узига xi метро-ритм и к шаклларга асоеланиб, ижро жараёыида муайян усул таянади.
Ишкии /фшицлар. Халк орасидан чиккан хонанда ка сшанла* томонидан яратилган на ижодий меросга айланган ушбу тур кушиклар уипппгт оммавийлиги билан ажралиб туради. Одатга ку ссвги, мукаббат, хижрои ва калб гуйгулариии мусикий ва суз матнлад асосида нфодаловчи бу жанр тинловчига кучли таъсир к^рсаги хусуеиятига -надир. Шу боне ижрочилар, айн икса, пшгловчилар б] жанрга мансуб мусикий иамуналарни жуда ардокдайдилар. Ун ижрочиларига хам узига хос муносабатда буладилар. Зеро. иЖ] жараёнида хар бир хонанда азалий хам к маросим анъаналар сакпашга интиладилар. Асарни талки и жараёнига хам алоза ахамият берилган. Хопандалар кун холларда уз ижроларига узлар) жур буладилар. Созандалар дастасн ка купи билан 5-6 чолгучида галмсил з опади. Турпа сочанда (танбур, caparrra, дам л и гармон ва дафф ёки тавлак)дан иборат ижрочнлар гуру\ асосини ташкнл .эта Ушбу жанр Афгоиистонппнг барча вохаларига хосдир.
Тог ку iii ар и (пюгяиклар мусикдси). Юкорида зикр згганими здек, Афтонистоннинг чорак кисмидан купрок худуди 101 лнклардаи иборатдир, Тоглн халкдар миллий анъаналари ва мохнат машгулотларидан келиб чиккан узига хос мусикий намуналарга згадирлар. Ку асосан чуионлар амалнёти нетизила вужудга келган ва улар томонидан ижро чтилиб келинган. Ижро пайтида шу шароитга кулай булган пай, чу’поп пай ёки саранда чолгуларидан фойдаланилган.
Дехконлар кучt холларда бу кЧмпик.ларии журенз ижро глиннан.
Тогли халкларпшн- кУшикларида бсвосита табиат манзаралари тараннум зтилнб. куй асоси унча капа булмаган ханкона (квинта, секста интервали оралигидагн) охангларга хос. Суз матнлари оммабоп шерий байтлардан (7-9 бугинли ва накоратли шаклга мансуб) гузилган. Ку кушиклар узншшг

Download 1,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   59




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish