Халкларининг



Download 1,75 Mb.
bet41/59
Sana09.07.2022
Hajmi1,75 Mb.
#764417
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   59
Bog'liq
ganiyeva

Гурк хатк мусикаси;

  • Мумтоз мусика намуналари - Турк макомлари;

  • Турк оддий ва мураккаб усуллари;

  • Миллий чолгу еозлар на уларнинг хусусиятлари;

  • Мусикашугнос олимлар яратган рисолалар.

    M VAN MAR


    PAKISTAN'
    NEW
    (BURMA? >J



    A re hi a и
    See
    Ren gal
    Chennai
    (Madras)
    8) Andaman h
    T'vS&i :: y£i
    INDIAN
    ОСЕЛ N ЫклЬпг hKf
    400 km
    §00 тип
    Д[индис той Жанубий Осиё давлатлари сирасига киради. Хиндистон майдонн 3.3 млн.км А\олиси 1,5 миллиарддан ортик,- Хиндистон kVij миллатли давлат булиб, у ерда х;ынд. телегу, мари/щи. бшшя, пишил, гумсарат. коннара, малияли. папжоби ва яиа 100 дан орти* бошка мнллатлар истикомат килишади. Х,иидпстонда шгдуизм, ислам иасроний (христиан), зардуштий. буддизм ва бошка дипларга тьтикод киладилар. Пойтахти - Де\т ":. 27 та штат бор. Мамлакат Покистон, ХитоЙ, Араб денгизи. Бамгол курфазлари билан чегарадош. Ганга, Жамиа каби иирик дарёлар окиб утади.
    Хиндистон инсоният маданияти бешикларидал биридир. Учок Утмишларданок унинг маданияти ва санъати ривожланишнииг юкори даражаси сифатида характерланган. Х,инд мадаииятига IX аср араб олими Ал-Жохлз кунидагича изох беради. “Хиндларга ксяганда улар астрономия, арифметика, тиббиёт фанлари буйича анча илгарилаб кетишган. \инд маданияти, шеърият ва потиктик санъати ривожланган
    >? Кодироа ГГ }Ка.\(>н\1<гмлаш'.1ири Т., 2009. 94 б.
    Кддимги хиндларнинг фан, маданиятда гутган Урпи Берунийншн (XI аср) "Хиндистон" номли асарида хам батафсил ёритилган.
    Инк классик жамият - Инд (Харашта) цивилизация (эр.авв.Ш-минг йилликгача булган давр)си билан боглик. Кейиичалик, Х,индиетонца Магатха, Гупталар дав лаги, Дехди еалтанати. Бобурийлар имиериялари хукмронлик килнб. Хипл маданиятига бевосита уз таъсирларини Утказишган. Х,индистон XVI аср бошларида Европа (Буюк Британия, Португалия, Голландия, Франция, Англия) мустамлакачилари томоыидан босиб олинади. XIX аср ургаларида инглизлар Хнндистоппи бутунлай уз мустамлакасига айлантирди. Иккинчи жахоп урушидан сунг. Хиидистон муетакиллиги эълон килииди. 1947 йилга келиб, у 2 та худуд Хиидистон па Покистонга булилиб кстати.


    Чупои учун Оамбук-Ш кар наидя кун ижро нпмоцйа



    Хипл хатки тарихида хар бир авлоднинг уч кушиклари, урф-одатлари. ракслари. жамоа булиб куйлаш йУналишлари мавжуд булган. Ведалар (Всдашрнинг келиб чикииш мил.ан. II-м и нгйил ли к дан I мишйиллик урталарига тугри кслади) оркали утмишдаги хапкларнинг гурмутн тарзи (табаканарга булишнли), диний на фалсафий дунёкарашлари, эзгу-ниятлари, хис-туйгуларини акс эттирувчи мадхиялар бнзгача етиб келган.
    Асосий веча л ар 4 та: Ригведа. Атхарваведа, Самаведа. Яожурведалар. Улар аерлар давомида огиздан-огичга утиб келган.

    1. Ригведа - (риг-мадх) миг кадимий веда булиб, 1028 та мадхияни уз ичига олади.Улар Тангри ва табиат мадхига багишланган.

    2. Самаведа - (сама-кушик) 1549 мадхиядан ибораг булиб.оханглар мажмуасидир.


    Download 1,75 Mb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
  • 1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   59




    Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
    ma'muriyatiga murojaat qiling

    kiriting | ro'yxatdan o'tish
        Bosh sahifa
    юртда тантана
    Боғда битган
    Бугун юртда
    Эшитганлар жилманглар
    Эшитмадим деманглар
    битган бодомлар
    Yangiariq tumani
    qitish marakazi
    Raqamli texnologiyalar
    ilishida muhokamadan
    tasdiqqa tavsiya
    tavsiya etilgan
    iqtisodiyot kafedrasi
    steiermarkischen landesregierung
    asarlaringizni yuboring
    o'zingizning asarlaringizni
    Iltimos faqat
    faqat o'zingizning
    steierm rkischen
    landesregierung fachabteilung
    rkischen landesregierung
    hamshira loyihasi
    loyihasi mavsum
    faolyatining oqibatlari
    asosiy adabiyotlar
    fakulteti ahborot
    ahborot havfsizligi
    havfsizligi kafedrasi
    fanidan bo’yicha
    fakulteti iqtisodiyot
    boshqaruv fakulteti
    chiqarishda boshqaruv
    ishlab chiqarishda
    iqtisodiyot fakultet
    multiservis tarmoqlari
    fanidan asosiy
    Uzbek fanidan
    mavzulari potok
    asosidagi multiservis
    'aliyyil a'ziym
    billahil 'aliyyil
    illaa billahil
    quvvata illaa
    falah' deganida
    Kompyuter savodxonligi
    bo’yicha mustaqil
    'alal falah'
    Hayya 'alal
    'alas soloh
    Hayya 'alas
    mavsum boyicha


    yuklab olish