Халкларининг



Download 1,75 Mb.
bet38/59
Sana09.07.2022
Hajmi1,75 Mb.
#764417
1   ...   34   35   36   37   38   39   40   41   ...   59
Bog'liq
ganiyeva

Торли камонли чолгулар: скрипка ёки кебаб кемаие. К,ора <)енгиз кеминчаси.
Дамли чолгу'лар: зурна, пай, флейта, меш. вол инка.
Зарбли чолгулар: барабан, бубен, давул, дэф ва цошиц.
Наглам а - Туркияда знг кЧ'чг тар калган халк чолгуеидир. Улчовлари келиб чикиш жоЙи ва во\асига ка раб гурлича аталади. Шупга караб. улар ии и г хджмида хдм муайян узгаришлар бор.
Булар баглама, деван-сози, бозук, чогур, копуз, иризва, джура, тамбура ва думало.
Улчовлари буйича лиг кичик ва товуиш буйича 1нг ингичка баглама бу джурацир.
Улчови сал каттарок ва товуши бир октавага баландрок чолгу эса тамбура деб аталади. Баглама оиласидаги ли кучли гону и i девай сочи га тегишлн, унинг товуши тамбурага нисбатан бир октавага баландровдир.
Баглама олд ва орка кисмаардан иборат. Дасганинг орка кисмидан [ узокроеда жойлашгап кис мила бургу кисмлари жойлашган булиб,

  1. улар Орламида чолгунинг аккордларн чалииади. Баглама мизроб : (медиатор) билан чалинади. Мизробдар гилос дарахiи илдизидаи ёки н.'тастмассадан ишлаигаи. Баглама уч гурух торларга эга булиб, бу гурухларнинг хар бнрида иккита ёки учта тор жойлашган. Хар бир гурух, турли аккордларга зга. Мисол учун баглама турларидан бири ! куйидаги товушларга созланади: пастки тор ля. урта тор ре. юкори тор ми.

Аккордно ижро этишнинг бу куринипшдаи ташкари яна Кара Дузен. Мне кет Дузени. муетезат. А ода л Дузени, Раст Дузе ни ва хоказолар бор.
Тор - турк хачк чолгуси. У Туркиянинг Кар вилояти хамда Озарбайжон. Эрой. Узбскистоп ва Грузия худудларида кенг тар ка'на н.
Чолгу икки киемдап тузилган булиб. тут дарахтидаи ишланади. Олдииги кисми мол юрагидаи ишланган нарда билан коиланган.
Дастаси каттик дарахтлардан ишланади. Торлари факат ичакдан тайёрланади. Гор чолгусинииг икки гурух симлари бор. Биринчиси уч пру\ симлардан тузилган, уларнинг хар бирида иккитадан сим
бор, у оддий ижро учун ишлатилади. Иккинчи гурух. )са икеып, “тснк” деб номланади. акс-садо бериш, яъни садили бойитиш у ишлатилади.

I pan
Кебаб кемане (скрипка) ту рк халк торли камо чолгусидир, Шакли га кура купгина к Транши л ар и мав: Кабак калите, шетг, рабаб шулар жум.тасидаидир. Kei Хагай худудида хегид, Туркиянинг жануби-шаркида Озарбаажонда кеманча. Урта Осиёда гижжак с1 к и г, деб агалади. Санаб угилгап чолгуларнипг хдммаси б гурдаги чо.’ну булиб, узбек гижжак чолгусига ухшаи Чолгугпнтг асоси сув к.оиогидан. баъчида дарахт^ ясалади. Дастаси ка п и к дарахтдан ишланади. Чолгу® асоси остида (сгоч ёки металлдаи ясалган) мос урнашлгап булиб, у гиччш а кУ&илади. Натжада чолгу унт ёки чапга бурилиши учун имконият гутилади. Кеманча - учла] от думининг то л ас и махкамланган ёгочдаи ясалган курилмадир
Ну чолгу аник бир ладга зга )мас, шунинг учуй ихтиерий хрома1 говушлар чикаради. Тонуишинг узига хослиги шундаки, у даво1 товуш чикаради на уида legato, staccato, pizzicato:lapini >ркнн и- тгиш мумкин.
Кора дет ил кеманчаси - турк халк торли чолтуси. Номндав куриинб турибдики, у 1(,ора денгич буйларида кеш таркалган. Acoi кисми тут. олхури дарахтларидан иш.тан ад и. Кеманча атиргул его ёки самшитдан ишланади. Кеманчанинг уч жойига oi ;^умшшнг то. мачкам .напади.
Кеманча факаг учза симга на, кадимда уларии чайвонлар: ичакларидан ясашган. кочирда металл симлардаи фойдалани Кеманча бирон бнр аник ладга зга змас. Унда бирданига иккита с босиб куй чалигтади. Параллел говушлар харкал ади, Кафт билан чалиш мумкин.
Зурна турк халк дам л и чолгусидир. Кигтнк жаранглагани учу очик майдонларда ижро этилади. Масалан: кишлок тунларида,


Download 1,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   34   35   36   37   38   39   40   41   ...   59




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish