Ha, bunday bunyodkorlik, qurilish-ta’mirlash ishlari bugun mamlakatimizning barcha hududlarida amalga oshirilmoqda


Atomabil yulining tenik iqtisodiy kursatgichlari



Download 113,36 Kb.
bet4/4
Sana16.07.2021
Hajmi113,36 Kb.
#121200
1   2   3   4
Bog'liq
yul qurish

Atomabil yulining tenik iqtisodiy kursatgichlari
IV-toifali avtomobil yo’lininq texnik parametrlari

Yo’l elementlari, o’lchamlari

Giy’mati

O’lchov birligi

Harakat tasmasining umumiy soni

2

ta

Harakat tasmasining kengligi

3,0

m

Yo’l yogasining chetki tasmasining kengligi

0,5

m

Yo’l yogasining mustahkamlangan gismining kengligi

1,0

m

Yo’l yogasining kengligi

2,0

m

Yo’l poyi kengligi

10,0

m

Ko’ndalang nichablik

20



IV -toifali yo’l uchun tehnik parametrlar SHNQ 2.05.02-07 dan olindi.
Avtomabil yollarini qurush uchun materiallar xajmi

Material nomi

Qatlam uzunligi, l, m

Qatlam eni,

b,m

Qatlam qalinligi, h, m

Zichlashda zaxira koeff. kzk

YUqotish koeff.kyuq

Sochiluvchan zichlik,p, t/m3

Xajm V,m3

Og‘irlik,

Q, t,





Asos qatlamini qurish

QSHA

3600 3600

7

0,24

1,25

1,04

-

7862,4

-




Qoplama qatlamini qurish


Yirik

Donadorli a/b

3600

7

0,07

1,25

1,05

2,1

2315,2

4862


Mayda

donali a/b

3600

7

0,06

1,15

1,0

2,2

1738,8

3825,3




Yo‘l yoqasini qurish

Grunt

3600x2

0,5

0,24

1,25

1,05

-

1134

-




QSHA

3600x2

1,5

0,06

1,25

1,05

-

2126,2

-




Yo‘l to‘shamasini qurish uchun kerakli materiallar miqdorini aniqlash
YO‘L TO‘SHAMASINI QURISH TEXNALOGIK JARAYONLAR HISOBI

Берилган:

Yo‘l toifasi – IV, Yo‘l uzunligi – 3,6 km,

Asfaltbeton qorishmasini tashish masofasi – 25 km,

QSHA va GRUNTni tashish masofasi – 20 km,

Suvni tashish masofasi – 5 km.


Asos qatlamini QSHAdan qurish ishlari

Ishlatiladigan mashina mexanizmlarning ishlash ketma ketligi;



  1. QSHAni karerda ishlashda – Ekskovator

  2. QSHAsini tashish uchun – Avtosamasvallar

  3. QSHAsini yoyish ishlarida – Avtogreyder

  4. QSHAni suv sepib namlashda – Suv sepuvchi mashina

  5. YOyilgan QSHAni zichlashda – Engil, o‘rta va og‘ir katoklar



АСОСНИ ҚАТЛАМИНИ ҚШАДАН ҚУРИШ

  1. Етакчи механизм қилиб эксковатор танлаймиз.

Эксковатор маркаси – Hyundai JY630

Берилган:

q=1,4 м3 – эксковатор чўмичи ҳажми;

tЦ=0,005 с, цикл вақти, q>0,65 бўлгани учун;

КР=1,1 кша юмшатиш коэффициенти (қумли);

Кгр=0,8 ҚШАни карьерда иш. қийинчилигини ҳ.га о. коэффициент;

КВ=0,7 ҚШАни транспортга ортганда коэффициент;

КТ=0,6 ҚШАни ёнга тўплаганда коэффициент;

Эксковатор иш унимдорлиги

м3/соат

Эксковаторнинг бир иш сменасидаги иш унумдорлиги



м3/соат

Сменалар сони қуйидагича топилади



ФИК ни аниқлаймиз



Узунлик кўлами





  1. Автосамосваллар ёрдамида ҚШАни карьердан ташиш.

Автосамосвал маркасини – Maz -550603-023

Берилган:

qa/c=20 т автосамосвалнинг юк кўтара олиш қобилияти;

ρ=1,55 т/м3 ҚШАнинг зичлиги;

L=20 км, ҚШАни ўртача ташиш масофаси, км

V=50 км/с, харакатланиш тезлиги;

tn=0,22 с, ҚШАни автосамосвалга юклашга кетган вақт, соат

tp=0,05 с; ҚШАни тўкишга кетган вақт, соат

Кm=0,75

Кв=0,70

Автосамосвалнинг иш унумдорлиги қуйидаги формула орқали топилади. м3/соат

аАвтосамосвалнинг бир иш сменасидаги иш унумдорлиги



м3/смен

Бир сменада талаб этиладиган автосамосваллар сонини аниқлаймиз



Автосамосвалнинг ФИК ни аниқлаймиз;






  1. Автогрейдер ёрдамида грунтни ёйиш

Автогрейдерни маркасини танлаймиз. –ДЗ-98V

Берилган:

h=0,74м , отвал баландлиги, м

b =4,27 м, отвал эни

Кп=0,85 ҚШАни ёйишдаги йўқотиш коэффициенти;

ln=6,5 м, материални ёйишда суриш масофаси,

Vn=5.1 км/соат, ҚШАни ёйишдаги ҳаракат тезлик,

=10 км/соат, Орқага қайтиш тезлиги,

tпер=0,005 соат, Узатмалар қутисини ёқиш ва отвални к. т. учун кетган вақт,



=0,60 ҚШАни сур. кўч.да бўлакларга ажралишини ҳисобга олувчи коэфф. =1,0 ҚШАни ёйишда унинг ишлаш қийинчилигини ҳ.га олувчи коэфф.

= 0,60

Отвал олдидаги кўчувчи материал ҳажмини топамиз, м3

q = 0,75*h2*b*Кп=0,75*0,742*4,27*0,85=1,49м3

Тўлиқ цикл вақтини топамиз. Бунинг учун аввал ҚШАни кўчириб текислаш ва орқага қайтиш вақтларини топамиз.

tп – ҚШАни қўчириш ва текислашга кетган вақт, соат

tоб.х – орқага қайтиш вақти, соат





= tп+tоб.х+tпер=0,0012+0,00065+0,005=0,006 соат.

Автогрейдернинг иш унумдорлиги қуйидаги формула орқали топилади.



м3/соат

Автогрейдернинг бир сменасидаги иш унумдорлиги;



м3/смена

Бир сменага талаб этиладиган автогрейдерлар сонини аниқлаймиз;



Сўнгра ФИК ва иш вақтини аниқлаймиз;





  1. Ёйилган кша сув сепиб намлаш

Берилган:



=1,55 т/м3, кўтармада ҚША скелетининг зичлиги

W=7 %, ҚШАнинг меъёрий намлиги



=6 %, ҚШАнинг табиий намлиги

=1 %, ташишда йўқотилган намлик

Q=1,55(0,07-0,06+0,01)=1,55*0,02=0,031 м3

Бир сменага талаб этиладиган сув миқдори

м3/смена

Сув сепувчи машина маркаси – ISUZUNQR 71 PL

Берилган:

qc/c=6м3 цистерна ҳажми,

L=5км, ўртача сув ташиш масофаси,

V=35 км/соат, сув ташиш тезлиги,

tп=0,15 соат, цистернани тўлдириш вақти,

p=0,031 м3, сарф меъёри, р= Q

b=12 м, сув сепиш кенглиги,

a=0,1 м қўшни тасмаларни қоплаш кенглиши,



=10 км/соат, ишчи тезлик

= 0,75

= 0,70

Цистернани бўшатишга кетган вақт (tр)ни топамиз.



Сув сепувчи машинанинг иш унумдорлиги топамиз.



Бир сменада сув сепувчи машинанинг иш унумдорлиги



м3/смена

Бир сменада талаб этиладиган машиналар сонини топамиз.



Сўнгра ФИК ва иш вақтини аниқлаймиз





  1. КША зичлаш

Зичлаш қўйидаги катоклар оғирлиги кетма кетлиги бўйича боради.

  1. Енгил катоклар 0-5 т

  2. Ўрта катоклар 5-13 т

  3. Оғир катоклар 14 т ва ундан юқори

  1. Енгил катокда зичлаш.

Каток маркасини – Hamm 3207(m=7,05т)

Берилган:

b=1,37 м; зичланадиган қатлам кенглиги,

a=0,2 м; олдинги изни қоплаш кенглиги

lпр=100 м; ўтиш узунлиги

hсл= 0,24 м; зичланадиган қатлам қалинлиги

Vp=7 км/соат; ишчи тезлик,

Kз.у=1,25 захира зичлаш коэффициенти

Kв=0,75 ички сменавий коэффициентдан фойдаланиш

Кт=0,75 техник самарадорликдан эксп.цион самарадорликка ўтиш коэфф.

tn=0,005 cоат

n=6


Енгил катокнинг иш унумдорлиги қуйидаги формула орқали топилади.



Катокнинг бир иш сменасидаги иш унумдорлиги



м3/смена

Катоклар сонини аниқлаймиз



Катокнинг ФИК ва иш вақтини аниқлаймиз:





  1. Ўрта катокда зичлаш.

Каток маркасини – Hamm 3411 (m=11,25 т)

Берилган:

b=2,14 м; зичланадиган қатлам кенглиги,

a=0,2 м; олдинги изни қоплаш кенглиги

lпр=100 м; ўтиш узунлиги

hсл= 0,24 м; зичланадиган қатлам қалинлиги

Vp=7 км/соат; ишчи тезлик,

Kз.у=1,25 захира зичлаш коэффициенти

Kв=0,75ички сменавий коэффициентдан фойдаланиш

Кт=0,75техник самарадорликдан эксп.цион самарадорликка ўтиш коэфф.

tn=0,005 cоат

n=6


Ўрта катокнинг иш унумдорлиги қуйидаги формула орқали топилади.



Катокнинг бир иш сменасидаги иш унумдорлиги



м3/смена

Катоклар сонини аниқлаймиз



Катокнинг ФИК ва иш вақтини аниқлаймиз:





  1. Оғир катокда зичлаш.

Каток маркасини – Hamm 3518(m=17,82т)

Берилган:

b=2,22 м; зичланадиган қатлам кенглиги,

a=0,2 м; олдинги изни қоплаш кенглиги

lпр=100 м; ўтиш узунлиги

hсл= 0,24 м; зичланадиган қатлам қалинлиги

Vp=8 км/соат; ишчи тезлик,

Kз.у=1,25 захира зичлаш коэффициенти

Kв=0,75 ички сменавий коэффициентдан фойдаланиш

Кт=0,75 техник самарадорликдан эксп.цион самарадорликка ўтиш коэфф.

tn=0,005 cоат

n=7


Оғир катокнинг иш унумдорлиги қуйидаги формула орқали топилади.



Катокнинг бир иш сменасидаги иш унумдорлиги



м3/смена

Катоклар сонини аниқлаймиз



Катокнинг ФИК ва иш вақтини аниқлаймиз:





ҚОПЛАМАНИ ОСТКИ ҚАТЛАМИНИ ЙИРИК ДОНАЛИ АСФАЛЬТБЕТОН ҚОРИШМАДАН ҚУРИШ.

  1. Етакчи механизм қилиб асфалтьбетон ётқизгични танлаймиз.

Асфалтьбетон ётқизгич маркаси – VOGELE SUPER 1804

Берилган:

Vи=350 м/соат; тезлик,

b=7 м, қатлам эни;

а= 0,05 м (чоклар орасини ёпиш);

ρ=2,1т/м3 асфалтьбетон нинг зичлиги;



кзу=1,25 зичлашиш коэффициенти,

hк=0,07 м, қатлам қалинлиги;

Кқ.қ=0,87, қатлам қалинлигини ҳисобга олувчи коэффициенти,

КB=0,75; вақтдан фойдаланиш коэффициенти,

КT=0,75;технологик коэффициенти,

Асфалтьбетон ётқизгич иш унумдорлигини топамиз.





т3/соат

Асфалтьбетон ётқизгич бир сменадаги иш унумдорлиги.



т3/сменa

Бир смена сонини топамиз


ФИК ва иш вақтини аниқлаймиз



Узунлик кўлами





  1. Автосамосваллар ёрдамида асфалтьбетонни ташиб келтириш.

Автосамосвал маркасини – VOLVO-A40D

Берилган:

qa/c=37 т автосамосвалнинг юк кўтара олиш қобилияти;

L=25 км, асфалтьбетонни ўртача ташиш масофаси, км

V=55 км/с, харакатланиш тезлиги;

tn=0,22 с, асфалтьбетонни автосамосвалга юклашга кетган вақт, соат

tp=0,05 асфалтьбетонни тўкишга кетган вақт, соат

Кm=0,75

Кв=0,70

Автосамосвалнинг иш унумдорлиги қуйидаги формула орқали топилади. м3/соат

Автосамосвалнинг бир иш сменасидаги иш унумдорлиги

м3/смена

Бир сменада талаб этиладиган автосамосваллар сонини аниқлаймиз



Автосамосвалнинг ФИК ни аниқлаймиз;




  1. Ётқизилган асфалтьбетонни зичлаш.

Зичлаш қўйидаги катоклар оғирлиги кетма кетлиги бўйича боради.

  • Енгил катокда зичлаш.

Каток маркасини – HammDV40 VV

Берилган:

b=1,20 м; зичланадиган қатлам кенглиги,

a=0,2 м; олдинги изни қоплаш кенглиги

lпр=100 м; ўтиш узунлиги

Vp=6,0 км/соат; ишчи тезлик,

Kв=0,75ички сменавий коэффициентдан фойдаланиш

Кт=0,75 техник самарадорликдан эксп.цион самарадорликка ўтиш коэфф.

tn=0,005 cоат

n=6


Енгил катокнинг иш унумдорлиги қуйидаги формула орқали топилади.



Катокнинг бир иш сменасидаги иш унумдорлиги



м2/смена

Катоклар сонини аниқлаймиз



Катокнинг ФИК ва иш вақтини аниқлаймиз:





  • Ўрта катокда зичлаш.

Каток маркасини – Hamm DV 90 VV

Берилган:

b=1,68 м; зичланадиган қатлам кенглиги,

a=0,2 м; олдинги изни қоплаш кенглиги

lпр=100 м; ўтиш узунлиги

Vp=8 км/соат; ишчи тезлик,

Kв=0,75ички сменавий коэффициентдан фойдаланиш

Кт=0,75 техник самарадорликдан эксп.цион самарадорликка ўтиш коэфф.

tn=0,005 cоат

n=7


Ўрта катокнинг иш унумдорлиги қуйидаги формула орқали топилади.



Катокнинг бир иш сменасидаги иш унумдорлиги



м2/смена

Катоклар сонини аниқлаймиз



Катокнинг ФИК ва иш вақтини аниқлаймиз:





  • Оғир катокда зичлаш (пнегматик).

Каток маркасини – HammHD 150 TT

Берилган:

b=1,68 м; зичланадиган қатлам кенглиги,

a=0,25 м; олдинги изни қоплаш кенглиги

lпр=100 м; ўтиш узунлиги

Vp=15 км/соат; ишчи тезлик,

Kв=0,75ички сменавий коэффициентдан фойдаланиш

Кт=0,75 техник самарадорликдан эксп.цион самарадорликка ўтиш коэфф.

tn=0,005 cоат

n=10


Оғир катокнинг иш унумдорлиги қуйидаги формула орқали топилади.



Катокнинг бир иш сменасидаги иш унумдорлиги



м2/смена

Катоклар сонини аниқлаймиз



Катокнинг ФИК ва иш вақтини аниқлаймиз:




ҚОПЛАМА ҚАТЛАМИНИ МАЙДА ДОНАЛИ АСФАЛЬТБЕТОН ҚОРИШМАсиДАН ҚУРИШ

  1. Етакчи механизм қилиб асфалтьбетон ётқизгични танлаймиз.

Асфалтьбетон ётқизгич маркаси – VOGELE SUPER 1804

Берилган:

Vи=350 м/соат; тезлик,

b=7 м, қатлам эни;

а= 0,05 м (чоклар орасини ёпиш);

ρ=2,3т/м3 асфалтьбетон нинг зичлиги;



кзу=1,25 зичлашиш коэффициенти,

hк=0,06 м, қатлам қалинлиги;

Кқ.қ=0,92, қатлам қалинлигини ҳисобга олувчи коэффициенти,

КB=0,75; вақтдан фойдаланиш коэффициенти,

КT=0,75;технологик коэффициенти,

Асфалтьбетон ётқизгич иш унумдорлигини топамиз.





т3/соат

Асфалтьбетон ётқизгич бир сменадаги иш унумдорлиги.



т3/смена

Сменалар сони қуйидагича топилади



ФИК ни аниқлаймиз



Узунлик кўлами





  1. Автосамосваллар ёрдамида асфалтьбетонни ташиб келтириш.

Автосамосвал маркасини – MAN L2000

Берилган:

qa/c=25 т автосамосвалнинг юк кўтара олиш қобилияти;

L=25 км, асфалтьбетонни ўртача ташиш масофаси, км

V=50 км/с, харакатланиш тезлиги;

tn=0,22 с, асфалтьбетонни автосамосвалга юклашга кетган вақт, соат

tp=0,05 асфалтьбетонни тўкишга кетган вақт, соат

Кm=0,75

Кв=0,70

Автосамосвалнинг иш унумдорлиги қуйидаги формула орқали топилади м3/соат

Автосамосвалнинг бир иш сменасидаги иш унумдорлиги

м3/смена

Бир сменада талаб этиладиган автосамосваллар сонини аниқлаймиз



ФИК ни аниқлаймиз;





  1. Ётқизилган асфалтьбетонни зичлаш.

Зичлаш қўйидаги катоклар оғирлиги кетма кетлиги бўйича боради.

  • Енгил катокда зичлаш.

Каток маркасини – HammDV40 VV

Берилган:

b=1,20 м; зичланадиган қатлам кенглиги,

a=0,2 м; олдинги изни қоплаш кенглиги

lпр=100 м; ўтиш узунлиги

Vp=6,0 км/соат; ишчи тезлик,

Kв=0,75ички сменавий коэффициентдан фойдаланиш

Кт=0,75 техник самарадорликдан эксп.цион самарадорликка ўтиш коэфф.

tn=0,005 cоат

n=6


Енгил катокнинг иш унумдорлиги қуйидаги формула орқали топилади.



Катокнинг бир иш сменасидаги иш унумдорлиги



м2/смена

Катоклар сонини аниқлаймиз



Катокнинг ФИК ва иш вақтини аниқлаймиз:





  • Ўрта катокда зичлаш.

Каток маркасини – Hamm DV 90 VV

Берилган:

b=1,68 м; зичланадиган қатлам кенглиги,

a=0,2 м; олдинги изни қоплаш кенглиги

lпр=100 м; ўтиш узунлиги

Vp=8 км/соат; ишчи тезлик,

Kв=0,75ички сменавий коэффициентдан фойдаланиш

Кт=0,75 техник самарадорликдан эксп.цион самарадорликка ўтиш коэфф.

tn=0,005 cоат

n=7


Ўрта катокнинг иш унумдорлиги қуйидаги формула орқали топилади.



Катокнинг бир иш сменасидаги иш унумдорлиги



м2/смена

Катоклар сонини аниқлаймиз



Катокнинг ФИК ва иш вақтини аниқлаймиз:





  • Оғир катокда зичлаш (пнегматик).

Каток маркасини – HammHD 150 TT

Берилган:

b=1,68 м; зичланадиган қатлам кенглиги,

a=0,25 м; олдинги изни қоплаш кенглиги

lпр=100 м; ўтиш узунлиги

Vp=15 км/соат; ишчи тезлик,

Kв=0,75ички сменавий коэффициентдан фойдаланиш

Кт=0,75 техник самарадорликдан эксп.цион самарадорликка ўтиш коэфф.

tn=0,005 cоат

n=10


Оғир катокнинг иш унумдорлиги қуйидаги формула орқали топилади.



Катокнинг бир иш сменасидаги иш унумдорлиги



м2/смена

Катоклар сонини аниқлаймиз



Катокнинг ФИК ва иш вақтини аниқлаймиз:




ЙЎЛ ЁҚАСИНИ УСТКИ ҚИСМИНИ ҚША ДАН ҚУРИШ.


  1. Етакчи механизм қилиб эксковатор танлаймиз.

Эксковатор маркаси – Hyundai R290LC-7

Берилган:

q=1,85 м3 – эксковатор чўмичи ҳажми;

tЦ=0,005 с, цикл вақти, q>0,65 бўлгани учун;

КР=1,1 кша ни юмшатиш коэффициенти (қумли);

Кгр=0,8 ҚШАни карьерда иш. қийинчилигини ҳ.га о. коэффициент;

КВ=0,7 ҚШАни транспортга ортгандакоэффициент;

КТ=0,6 ҚШАни ёнга тўплагандакоэффициент;

Эксковатор иш унимдорлиги

м3/соат

Эксковаторнинг бир иш сменасидаги иш унумдорлиги



м3/соат

Сменалар сони қуйидагича топилади



ФИК ни аниқлаймиз



Узунлик кўлами





  1. Автосамосваллар ёрдамидаҚШАни карьердан ташиш.

Автосамосвал маркасини – MAN L2000

Берилган:

qa/c=25 т автосамосвалнинг юк кўтара олиш қобилияти;

ρ=1,55 т/м3 ҚШАнинг зичлиги;

L=20 км, ҚШАни ўртача ташиш масофаси, км

V=50 км/с, харакатланиш тезлиги;

tn=0,22 с, ҚШАни автосамосвалга юклашга кетган вақт, соат

tp=0,05 с; ҚШАни тўкишга кетган вақт, соат

Кm=0,75

Кв=0,70

Автосамосвалнинг иш унумдорлиги қуйидаги формула орқали топилади. м3/соат

Автосамосвалнинг бир иш сменасидаги иш унумдорлиги



м3/смена

Бир сменада талаб этиладиган автосамосваллар сонини аниқлаймиз



Автосамосвалнинг ФИК ни аниқлаймиз;






  1. Автогрейдер ёрдамида грунтни ёйиш

Автогрейдерни маркасини танлаймиз. –ДЗ-98

Берилган:

h=0,71 м , отвал баландлиги, м

b =4,12 м, отвал эни,м

Кп=0,85 ҚШАни ёйишдаги йўқотиш коэффициенти;

ln=6,5 м, материални ёйишда суриш масофаси,

Vn=5 км/соат, ҚШАни ёйишдаги ҳаракат тезлик,

=10 км/соат, Орқага қайтиш тезлиги,

tпер=0,005 соат, Узатмалар қутисини ёқиш ва отвални к. т. учун кетган вақт,



=0,60 ҚШАни сур. кўч.да бўлакларга ажралишини ҳисобга олувчи коэфф. =1,0 ҚШАни ёйишда унинг ишлаш қийинчилигини ҳ.га олувчи коэфф.

= 0,60

Отвал олдидаги кўчувчи материал ҳажмини топамиз, м3

q = 0,75*h2*b*Кп=0,75*0,712*4,12*0,85=1,32м3

Тўлиқ цикл вақтини топамиз. Бунинг учун аввал ҚШАни кўчириб текислаш ва орқага қайтиш вақтларини топамиз.

tп – ҚШАни қўчириш ва текислашга кетган вақт, соат

tоб.х – орқага қайтиш вақти, соат





= tп+tоб.х+tпер=0,0013+0,00065+0,005=0,007соат.

Автогрейдернинг иш унумдорлиги қуйидаги формула орқали топилади.



м3/соат

Автогрейдернинг бир сменасидаги иш унумдорлиги;



м3/смена

Бир сменага талаб этиладиган автогрейдерлар сонини аниқлаймиз;



Сўнгра ФИК ва иш вақтини аниқлаймиз;





  1. Ёйилган кша сув сепиб намлаш

Берилган:



=1,55 т/м3, кўтармада ҚША скелетининг зичлиги

W=7 %, ҚШАнинг меъёрий намлиги



=6 %, ҚШАнинг табиий намлиги

=1 %, ташишда йўқотилган намлик

Q=1,55(0,07-0,06+0,01)=1,55*0,02=0,031 м3

Бир сменага талаб этиладиган сув миқдори

м3/смена

Сув сепувчи машина маркаси – ISUZUNQR 71 PL

Берилган:

qc/c=6м3цистерна ҳажми,

L=5км, ўртача сув ташиш масофаси,

V=35 км/соат, сув ташиш тезлиги,

tп=0,15 соат, цистернани тўлдириш вақти,

p=0,031 м3, сарф меъёри, р= Q

b=12 м, сув сепиш кенглиги,

a=0,1 м қўшни тасмаларни қоплаш кенглиши,



=10 км/соат, ишчи тезлик

= 0,75

= 0,70

Цистернанибўшатишга кетган вақт (tр)ни топамиз.




Сув сепувчи машинанинг иш унумдорлиги топамиз.

Бир сменада сув сепувчи машинанинг иш унумдорлиги



м3/смена

Бир сменада талаб этиладиган машиналар сонини топамиз.



Сўнгра ФИК ва иш вақтини аниқлаймиз





  1. КША ни зичлаш

Зичлаш қўйидаги катоклар оғирлиги кетма кетлиги бўйича боради.

  1. Енгил катоклар 0-5 т

  2. Ўрта катоклар 5-13 т

  1. Енгил катокда зичлаш.

Каток маркасини – Hamm 3207(m=7,05т)

Берилган:

b=1,37 м; зичланадиган қатлам кенглиги,

a=0,2 м; олдинги изни қоплаш кенглиги

lпр=100 м; ўтиш узунлиги

hсл=0,06 м; зичланадиган қатлам қалинлиги

Vp=7 км/соат; ишчи тезлик,

Kз.у=1,25 захира зичлаш коэффициенти

Kв=0,75ички сменавий коэффициентдан фойдаланиш

Кт=0,75техник самарадорликдан эксп.цион самарадорликка ўтиш коэфф.

tn=0,005 cоат

n=6


Енгил катокнинг иш унумдорлиги қуйидаги формула орқали топилади.



Катокнинг бир иш сменасидаги иш унумдорлиги



м3/смена

Катоклар сонини аниқлаймиз



Катокнинг ФИК ва иш вақтини аниқлаймиз:





  1. Ўрта катокда зичлаш.

Каток маркасини – Hamm 3411 (m=11,25 т)

Берилган:

b=2,14 м; зичланадиган қатлам кенглиги,

a=0,2 м; олдинги изни қоплаш кенглиги

lпр=100 м; ўтиш узунлиги

hсл=0,50 м; зичланадиган қатлам қалинлиги

Vp=7 км/соат; ишчи тезлик,

Kз.у=1,25 захира зичлаш коэффициенти

Kв=0,75ички сменавий коэффициентдан фойдаланиш

Кт=0,75техник самарадорликдан эксп.цион самарадорликка ўтиш коэфф.

tn=0,005 cоат

n=6


Ўрта катокнинг иш унумдорлиги қуйидаги формула орқали топилади.



Катокнинг бир иш сменасидаги иш унумдорлиги



м3/смена

Катоклар сонини аниқлаймиз



Катокнинг ФИК ва иш вақтини аниқлаймиз:






Avtomobil yo‘lini qurishda sifat nazorati

Yo‘l poyini qurishdan oldin loyihada ko‘rsatilgan va haqiqatda bor konlardagi, zaxiralardagi, o‘ymalardagi, tabiiy asoslardagi gruntlarning ko‘rsatkichlari (zarra kattaligi, loysimon gruntlarning plastikligi) va holati (namligi, zichligi) tekshiriladi.

Yo‘l poyi qurilishini tezkor nazorat qilishda quyidagilarni tekshirish lozim:


  • yo‘l poyi yuzasining o‘qi planda va bo‘ylama kesimda to‘g‘ri joylashgani;

  • qirqiladigan o‘simlik qatlamining qalinligi;

  • yo‘l poyi asosidagi gruntning zichligi;

  • gruntning namligi;

  • yotqiziladigan qatlamning qalinligi;

  • ko‘tarma qatlamidagi gruntning bir xilligi;

  • ko‘tarma qatlamlaridagi gruntning zichligi;

  • yuza ravonligi;

  • yo‘l poyi ko‘ndalang kesimining geometrik o‘lchamlari;

  • zax qochiruvchi qurilmalar, quvurlarning to‘g‘ri joylashtirilganligi;

  • yo‘l cheti va yonbag‘ir qiyaliklarini mustahkamlash to‘g‘ri bajarilganligi va h.k.

Yo‘l poyining o‘qi, balandligi, ko‘ndalang kesimi, qatlam qalinligining to‘g‘ri joylashtirilganligi, asosan ish jarayonida har 100 m dan kam bo‘lmagan masofada geodezik asboblar va boshqa asbob-uskunalar bilan tekshiriladi. Grunt zichligi va namligini o‘lchash miqdori zichlanayotgan qatlam qalinligiga, uning eni va ko‘tarma balandligiga bog‘liq.

Eni 20 m dan kam bo‘lgan ko‘tarmalarda yo‘lning ko‘ndalang kesimi o‘qidan bitta va ko‘tarma qoshlaridan 1.5-2.0 m ichkarilab zichlik va namlik o‘lchab boriladi.

Ko‘tarmaning eni 20 m dan ko‘p bo‘lsa, 5 tadan ortiq tekshiriladi, ya’ni 1 ta o‘qda, 2 ta ko‘tarma qoshidan 2 m ichkarilab va ular oralig‘ida teng masofalarda olib boriladi.

Yo‘l poyini qurish vaqtida texnika xavfsizligi va atrof muhit muxofazasi

Qurilishda texnika xavfsizligiga katta ahamiyat berilishi kerak bo‘ladi, chunki bu inson hayoti bilan bog‘liq. Qurilishda ish boshlanishidan oldin texnika havfsizligi bo‘yicha instruktaj o‘tilishi kerak.



Buldozer bilan ishlaganda

  • dvigatel batamom o‘chmaguncha traktor otvali oldida odam bo‘lmasligi kerak.

  • to‘xtash vaqtida otval erga tushirilgan bo‘lishi kerak

  • 30%0 dan ortiq qiyaliklarda gruntni surmaslik kerak

  • qiyalikka gruntni surayotganda otvalni qiyalik qoshidan o‘tkazmaslik kerak

  • otval gruntga to‘lgan yoki erga qadalgan holatda buldozerni burish mumkin emas

  • otval tushirilgan holatda buldozerni orqaga yurgizish mumkin emas

  • yomg‘ir yog‘ayotganda loyli gruntlarda ishlash mumkin emas

  • buldozerning osma uskunalarini o‘rnatish va echib olish faqat bosh muhandis yordamida bajarilishi kerak.

Ekskovator bilan ishlaganda

  • ekskovatorlarning ko‘chma tayanchlari gorizontal tekislikka mustahkam o‘rnatilmaguncha grunt qazish ishlarini boshlash ta’qiqlanadi

  • ekskovatorning o‘qi (strela) va cho‘michi tagida, ekskovator va transport vositalari orasida, kovlanayotgan joyda va ish olib borilayotgan joyning

15 m gacha bo‘lgan masofasida odam bo‘lmasligi kerak

  • ishlash vaqtida transport vositalarini shunday joylashtirish kerakki, ekskovatorning cho‘michi mashinaning kabinasi ustidan emas, balki mashinaning orqasidan yoki yonidan o‘tishi kerak

  • ekskovatorning cho‘michi to‘ldirilgan holatda yurishi mumkin emas.

Avtogreyder bilan ishlaganda

  • avtogreyder daraxtlar, daraxt to‘nkalari va katta toshlar bor joyda ishlashi mumkin emas

  • gruntni tekislashda avtogreyderning tashqi g‘ildiraklari bilan yo‘l poyi cheti orasida eng kamida 1 m masofa bo‘lishi kerak

  • avtogreyderni baland ko‘tarmalarga chiqishi uchun maxsus chiqish va tushish joylari qilinishi kerak.

Katok bilan ishlaganda

  • haydovchi mashinani ishga tushirganligi haqida ogohlantiruvchi signal berishi kerak

  • katok ko‘tarmada ishlayotganda ko‘tarmaning qoshiga borishi mumkin emas

  • katokni qiyalikda to‘xtatib qo‘yish mumkin emas

  • zichlash jarayonida bir nechta katoklar ishlayotgan bo‘lsa oraliq masofani saqlash lozim.

Avtosamosval bilan ishlaganda

  • haydovchilik guvohnomasiga ega bo‘lmagan shaxslar avtosamosvalni boshqarishlari mumkin emas

  • yuk ortilgan holatda belgilangan tezlikdan ortiq tezlikda harakatlanmaslik kerak.

Asfaltyotqizgich bilan ishlaganda

  • asfaltyotqizgich daraxtlar, daraxt to‘nkalari va katta toshlar bor joyda ishlashi mumkin emas

  • haydovchi mashinani ishga tushirganligi haqida ogohlantiruvchi signal berishi kerak

  • yomg‘ir yog‘ayotganda asfaltbetonda ishlash mumkin emas

  • dvigatel batamom o‘chmaguncha asfaltyotqizgich oldida odam bo‘lmasligi kerak.

Atrof muhit muxofazasi

Yo’l xizmati avtomobil yo’llarini ta’mirlash va saqlash ishlarini olib borayotganda bu ishlarning erga, suvga va havoga salbiy ta’sir qilishini cheklash yo’li bilan, tabiiy muhitni himoyalash bo’yicha talablarni muntazam ravishda hisobga olgan holda amalga oshirishi shart. Yo’l xizmati quyidagi ishlarning amalga oshirilishini ta’minlashi lozim:

mavjud manzarali ko’rinishni saqlash va yaxshilash;

tuproq va o’simliklarni himoya qilish;

o’pirilishlarga moyil joylardagi yo’l poyining mustahkamligini kuchaytirish;

yo’l-ta’mirlash ishlari uchun vaqtincha ajratib berilgan erlardan xalq xo’jaligida foydalanish uchun qulay sharoitlarni yaratib berish;

atmosferaga ajratib chiqarilgan gaz va changlardan havoning ifloslanishining oldini olish, hamda shovqindan va tebranishdan himoya qilish tadbirlarni amalga oshirish.

Yo’l tashkilotlari «Avtomobil yo’llarini qurish, ta’mirlash va saqlash paytida tabiiy muhitni himoyalash bo’yicha yo’riqnoma» (VSN 8-89)da bayon qilingan tavsiyalarga, hamda amaldagi qonun hujjatlarida va ko’rsatma va me’yoriy hujjatlarda ko’zda tutilgan talablarga qat’iy rioya qilishlari lozim.

Tabiiy muhitni qo’riqlash bo’yicha belgilangan qoida va talablarga rioya qilinishi, tabiiy zahira manbalaridan oqilona foydalanish yuzasidan javobgarlik avtomobil yo’llarini va yo’l inshootlarini ta’mirlash va saqlash ishlariga rahbarlik qilayotgan shaxslarning zimmalariga yuklatiladi.

Xulosa
Men ushbu bitiruv malakaviy ishimni bajarish jarayonida avtomobil’ yo’llari uchun yo’l poyini barpo qilishni o’rgandim. Ishni bajarishda qurilish uchun zarur bo’ladigan mashina va mexanizlarni tashkilqilish, ish jarayonini olib borish rejasi, hamda zarur bo’lgan bul’dozer, katok, ekskovator, avtosamosval, avtogreyder, suv syepuvchi mashina kabi mexanizm va mashinalarni ish unumdorligini va ish smena soatlarini ularga zarur bo’lgan ish kunini taqsimlashni, shuningdek ularning smenaviy soatlaridagi ulushlarin iva foydaliish koeffitsenlarini aniqladim. Bundan tashqari tuproq ishlari hajmini, qurilish jarayoni uchun texnologik xarita va chiziqli kalendar grafigini, qurilish olibborilish muddatlarini aniqladim.

Yo’l poyini barpo qilishdagi ish sifatiga bo’lgan talblarni, texnika xavfsizligi kabi ish jarayonini aniqladim.



Bu yuqoridagi amalga oshirilgan ishlar orqali orttirilgan nazariy va amaliy bilamlar menga kelajakda qurilish amaliyotlarida as qotishi va men uchun asosiy poydyevor bilim bo’lishga to’laligicha ishonaman.

Foydalanilgan adabiyotlar ro‘yxati


  1. SH.A.Axmedov va boshqalar. Avtomobil yo‘llari qurilishini tashkil qilish va uning texnologiyasi asoslari. TAYI. “IQTISOD‑MOLIYA”. 2014. 300 b.

  2. B. Mallick, T.El-Korchi. Pavement Engineering: Principles and Practice, Second

  3. Edition. Taylor and Francis Group. 2013. 666 p.

  4. V.V.Ushakov, V.M.Olxovikova. Stroitelstvo avtomobilnыx dorog. M. Knorus. 2013.576 s.

  5. SH.M.Mirziyoev. Erkin va farovon, demokratik O‘zbekiston davlatini birgalikda barpo etamiz. O‘zbekiston Respublikasi Prezidenti lavozimiga kirishish tantanali marosimiga bag‘ishlangan Oliy Majlis palatalarining qo‘shma majlisidagi nutq /SH.M.Mirziyoev. – Toshkent: O‘zbekiston, 2017. - 56 b.

  6. O‘zbekiston Respublikasi Prezidentining “O‘zbekiston Respublikasini yanada rivojlantirish bo‘yicha Harakatlar strategiyasi” to‘g‘risidagi Farmoni(“Xalqso‘zi”, gazetasi, 2017y., 8fevral).

  7. A.M.Aliev. Stroitelstvo avtomobilnыx dorog i aerodromov: monografiya v 4 t., T.1 i 2. – M., 2013.-360 i 340 s.

  8. Spravochnaya ensiklopediya dorojnika. Stroitelstva i rekonstruksiya avtomobilnыx dorog. Pod redaksii A.P. Vasileva. M. 2005. 1519 s.

  9. A.V.Smirnov. Konstruksii i texnologii stroitelstva avtomobilnыx dorog v slojnыx prirodnыx usloviyax. Omsk. SibADI. 2005.172 s.

  10. YU.G. Babaskin, I.I.Leonovich. Texnologiya stroitelstva dorog. Praktikum. Minsk. BNTU. 2010. 363 s.

  11. SHNK 3.06.03-2008. Avtomobilnыe dorogi.

  12. Bobojonov R. “Avtomobil yo‘llarini qurish I” fanidan kurs loyiha ishini bajarish uchun uslubiy ko‘rsatma. Jizzax-2019.

Download 113,36 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish