9.4 Орол ва Оролбуйи муаммолари
Орол ва Оролбуйидаги экологик а\волнинг кескинла-
шуви жа\он жамоатчилигини ташвишга солмокда. Орол
танглиги энг йирик регионал экологик халокатлардан бири
булиб, денгиз хавзасида яшайдиган 35 миллиондан ортик,
киши, шу жумладан Узбекистон а^олисининг катта к;исми
\ам унинг таъсири остида яшамокда. Як,ин утмишда дунё-
даги энг йирик кулларидан х,исобланадиган Орол денгизи
________________________________________ Экология
22-расм.Орол
денгизининг куриши
Орол денгизи сатхишшг учгарищи
1950
1960
1970
1980
1990
2
* '
23-расм. Орол денгизи ' 1
сатх,ининг узгариши (26)
Экология
тезлик билан куриб бормокда. Орол денгизининг куриши-
га асосий сабаб Амударё ва Сирдарё сувларининг сугориш-
га ишлатилиши натижасида ок^имининг кескин камайиб
кетишидир.
Урта Осиёда сугориладиган ерлар майдонининг ортиб
бориши ва сувдан нотугри фойдаланиш Орол денгизининг
такдирини \ал к,илиб куйди.
Сунгги 40-45 йил ичида денгиз сатхи 22 метрга (1961-йил-
да 53 м.) пасайди ва сув \ажми 1064 км’дан 115 км3 га тушиб
кдпди, унинг урнида шурхоклар ва х,аракатчан кумлар вужуд-
га келди. 2004-йил охирида денгиз сатх,и 28,5 метр мутлак, ба-
ландликда булганлиги к,айд этилди.
Бунинг ок,ибатида унинг 45 минг км2 к,исми куриб, курук,-
лика айланди. Денгиз суви шурлигининг уртача куп йиллик
курсаткичи 9-11 г/литр булса, хрзирда 72 г/литрдан \ам
ортган ва денгиз биома\сулдор хавза сифатида уз а^амия-
тини йукртди. Биологик хилма-хиллик кескин камайди.
Денгиз минтак,асидаги 174 тур \айвон турлари сони 38 та-
гача кис^арди (1).
Орол денгизининг куриши Оролбуйи минтакасида иж-
тимоий экологик вазиятнинг окирлашишига олиб келди.
\ а р йили Оролнинг куриган тубидан 15- 75 миллион
тоннагача туз ва чанг кутарилиб, жуда катта худудда ха во,
тупрокдарнинг ифлосланишига олиб келмокда. Оролбуйи-
да табиий ва антропоген чуллашишнинг суръатлари ортиб
бормокда. Ичимлик сувда тузлар микдори 2-4 г/л ни таш-
кил кдпади ва сув сарфи айрим районларда 5 л дан ошмай-
ди (норма-200-300 л). Ах,оли уртасида касалланиш ва улим
курсаткичлари юк,ори даражага етган.
Орол денгизини асл х,олига кдйтариш имкониятлари
кдпмади. Мавжуд шароитларда Орол денгизининг сатхини
сакдаб колишнинг \ам иложи йук,.
Оролнинг куриган урнида кум ва тузларнинг шамол
билан учирилишига к,арши чора куриш учун сунъий урмон-
iap бунёд килиш катта а\амиятга эгадир. 1981-йилдан бош-
таб денгизнинг куриган к,исмида дарахт ва буталар-ок, ва
opa саксовул, кандим, черкез ва бошк,а усимликлар усти-
1
лиши бошланди, яхши натижалар берди ва \озирда \ар
ли 25 минг гектар урмонлар ташкил килинмокда. Ден-
изнинг янги очилаётган туби туз билан крпланиб к,олаяп-
ти ва усимликлар мутлакр усмаслиги мумкин.
Экология
Орол ва Оролбуйи муаммоларини х,ал к,илишда Марка-
зий Осиё мамлакатлари \амкорликда иш олиб бормокда-
лар. АКД1, Япония, Германия, Франция ва бошкр ривож-
ланган давлатлар, Бирлашган Миллатлар Ташкилоти, Жа-
\он Банки ва турли давлат \амда нодавлат халк,аро ташки-
лотлари бу аср муаммосини ижобий \ал кил и ш га уз ^исса-
ларини кушмокдалар.
Do'stlaringiz bilan baham: |