Х. М. Комилов, Ф. О. Пўлатова



Download 8,43 Mb.
Pdf ko'rish
bet104/188
Sana26.02.2022
Hajmi8,43 Mb.
#466882
1   ...   100   101   102   103   104   105   106   107   ...   188
Bog'liq
53c7ad00e7d47

 
7-§. Азот (IV)-оксид NО
2
 нинг сув билан реакциясининг физик-кимѐвий 
характеристикаси 
 
Азот (IV)-оксид сув билан реакцияга киришиб, нитрат ва нитрит кислота 
ҳосил қилади: 
2 NО + Н
2
О = НNО
3
+ НNО

+ Q (1) 
Нитрит кислота кислотали муҳитда беқарор бўлиб, парчаланиб кетади: 
3 НNО
3
= НNО
3
+ 2 NО + Н
2
О - Q (2) 
Реакциянинг умумий тенгламаси: 
3 NО
2
+ Н
2
О = 2Н NО
3
+ NО + Q (3) 
Агар бу реакция кислород иштирокида содир бўлса (кислород дастлабки 
газлар аралашмасида бўлади), азот (II)-оксид кислород таъсирида яна 


203 
оксидланади: 
2 NО + О
2
= 2NО
2
+ Q (4) 
(3) ва (4) тенгламаларни қўшсак, қуйидагича тенглама ҳосил бўлади: 
4 NО
2
+ 2 Н
2
О + О
2
= 4НNО
3
+ Q (5) 
Сўнгги реакцияни сиз илгари учратган эдингиз. Бу реакция нитрат 
кислотанинг қиздирилганда парчаланиш реакциясидир, айни ҳолда эса нитрат 
кислота ҳосил бўлиш реакциясидир. (3) ва (5) реакциялар экзотермик, қайтар, 
гетероген, нокаталитикдир.
а) ҳарорат, 6} босим ўзгариши билан мувозанат қайси томонга силжишини 
амиқланг. NО

сув билан абсорбцияланиш даражаси: а) нитрат кислотанинг 
сувдаги эритмаси концентрациясига, б) газлар араляшмасидаги NО
2
нинг 
концентрациясига боғлиқми? 
 
8-§. Нитрат кислота ҳосил қилишнинг оптимал шароитлари 
Реакциянинг физик-кимѐвий хусусиятларидан кўриниб турибдики, ишлаб 
чиқариш маҳсулоти танланган шароитга қараб суюлтирилган ѐки 
концентрланган бўлиши мумкин. Суюлтирилган кислота олишнинг оптимал 
шароитларини кўриб чиқамиз 
Азот (IV)-оксид NО
2
нинг сув билан реакцияга киришиши ажралиб чиқаѐтган 
азот (II)-оксид NО нинг оксидланиши билан параллел боради. Ҳар иккала реакция 
учун кулай шароит таъминлаш керак, яъни ҳарорат одатдаги ҳароратдан юқори, 
босими 0,5- 1 Мн/м
2
, газлар ва суюқ фазанинг тўқнашиш юзаси катта бўлиши 
лозим. 
Бу шароитларни ўзингиз мустақил асосланг. Реакцион аппарат танлашда 
сульфат кислота ҳосил қилиш жараѐнида кўриб ўтилган принциплардан 
фойдаланинг. Реакцион (абсорбцион) миноранинг схемасини чизинг ҳамда 
нитроза газ, сув ѐкн нитрат кислотанинг сувдаги эритмаси миноранинг қаеридан 
берилишини, газ ва ҳосил бўлган кислота қаердан чиқиб кетишини кўрсатинг. 
Нитрат ва сульфат кислоталарнинг ҳосил бўлиш жараѐнларини таққосланг. 
Уларнинг муҳим фарқи нимада? 


204 
Айни ҳолда, азот (IV)-оксид NО
2
билан сув орасида борадиган реакциядан 
ташқари, азот (II)-оксид NО оксидланишининг гомоген реакцияси боради. Демак, 
реакторда бўш ҳажм бўлиши керак. Ҳалқалардан иборат насадкали миноралар бу 
талабга мос келади. Концентрлангни кислота ҳосил қилиш учун 5 Мн/м
2
га яқин 
босим қўлланилади. Дастлаб нитроза газидан суюқ азот (IV)-оксид ҳосил 
қилиниб, у реакторга йўналтирилади; реакторга кислород ва сув йиғилади. 
Реакцияни тезлатиш учун ҳароратни 75°С яқинида сақлаб турилади. 
Суюқлантирилган нитрат кислотани қандай қилиб концентрлаш мумкин? 
Нима учун ҳайдаш билан концентрланган кислота ҳосил қилиб бўлмайди ва агар 
нитрат кислотанинг суюлтирилган эритмасига сувни тортиб олувчи суюқлик, 
масалан концентрлангаи сульфат кислота ѐки магний нитрат қўшилса нима 
ўзгаради? Уч хил моддадаи иборат бундай аралашма қиздирилганда нитрат 
кислота буғланади, сув билан сульфат кислота ѐки магний нитрат эса 
суюлтирилган сувли эритма ҳосил қилади. Концентрланган нитрат кислота ишлаб 
чиқаришнииг бу усуллари саноатда уни азот (II)- оксид, кислород ва сувдан 
бевосита синтез йўли билан ишлаб чпқаришда кенг қўлланилади. 

Download 8,43 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   100   101   102   103   104   105   106   107   ...   188




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish