Х. М. Комилов, Ф. О. Пўлатова



Download 8,43 Mb.
Pdf ko'rish
bet30/188
Sana26.02.2022
Hajmi8,43 Mb.
#466882
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   188
Bog'liq
53c7ad00e7d47

 
4 - расм.
D
B
A
k
k




2
1
 кўринишдаги қайтмас кетма-кет
реакцияларда концентрациянинг ўзгариши:
;
;
;
2
1
2
1
2
1
k
k
в
k
k
б
k
k
a






 
Оқимли реакторларда жараѐн вақти реакцион ҳажм баландлигининг H 
реагентлар оқими чизиқли тезлиги 
w
нисбатига тенг, яна реакцион ҳажм 
v
билан 
реагентлар аралашмаси сарфи
ap
V
нисбати орқали ифодаланади: 
ap
V
v
w
H



(2.31) 
1 – 4 – расмдаги кинетик эгри чизиқлар оқимли реакторлардаги даврий ва 
идеал сиқиб чиқарувчи жараѐнлар учун характерлидир. Тўлиқ аралаштирувчи 
режимида кетувчи жараѐнлар учун кинетик эгри чизиқлар улардан фарқ қилади 
(5- расм).


56 
 
5 - расм. Оддий қайтар реакциялар учун 
 концентрациянинг вақт бўйича ўзгариши: 
1- берилган вақтда 
б

тўлиқ аралаштириш режимидаги дастлабки С
А
модданинг 
концентрацияси; 2- кинетик майдонда сиқиб чиқариш режимида С
А
концентрациясининг 
ўзгариши; 3- диффузион майдонда сиқиб чиқариш режимида С
А
концентрациясининг 
ўзгариши; 4- тўлиқ аралаштириш режимидаги С
D
 маҳсулот концентрацияси. 
5-расмдан кўриниб турибдики, ҳарорат Т, босим Р ва бошланғич 
концентрация С
б
доимий бўлганда асосий дастлабки маҳсулотнинг бутун 
маҳсулотга айланиш даражаси тўлиқ аралаштириш режимида сиқиб чиқариш 
режимига қараганда юқори бўлади: 
б
A
ox
A
б
A
C
C
C
x


(2.32) 
Ҳажм ўзгариши билан кетадиган жараѐнлар учун: 
б
A
ox
A
б
A
C
C
C
x
)
(



(2.33) 
бу ерда: 

-концентрациянинг бошланғич аралашма ҳажмига қайта ҳисоблаш 
коэффициенти. 
Жараѐн тезлиги вақт бирлиги ичида маҳсулот чиқиши Х ѐки тезлик 
константаси k орқали топилади. Маҳсулот чиқиши шароитга қараб айланиш 
даражаси, мувозанатли ва назарий чиқиш номи билан аталади. Маҳсулот чиқиши 
X деб назарий чиқган маҳсулот миқдорининг (
H
G
) максимал ҳосил бўлган 


57 
маҳсулот миқдори (G
м
) нисбатига айтилади: 
M
H
G
G
X

(2.34) 
Назарий чиқиш 
H
X
қуйидаги формула орқали топилади: 
100
M
H
H
G
G
X

(2.35) 
бу ерда: 
H
G
- назарий
ҳосил бўлган маҳсулот миқдори ;
M
G
-
мувозанат ҳолатдаги 
маҳсулот миқдори. 
Умуман , маҳсулот чиқиши бир нечта параметрларга боғлиқ: 
...)
,
,
,
,
,
,
(
n
C
C
C
P
T
x
D
B
A



(2.36) 
бу ерда: 

- функционал боғлиқлик;
T
- ҳарорат; р- босим; 

- вақт; 
D
B
A
C
C
C
,
,
дастлабки ва реакция маҳсулотлари концентрацияси; 
n
- реакция тартиби. 

Download 8,43 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   188




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish