Х. М. Комилов, Ф. О. Пўлатова



Download 8,43 Mb.
Pdf ko'rish
bet177/188
Sana26.02.2022
Hajmi8,43 Mb.
#466882
1   ...   173   174   175   176   177   178   179   180   ...   188
Bog'liq
53c7ad00e7d47

6-§. Синтетик толалар 
Узунлиги ўзининг жуда кичик бўлган, одатда, микронлар билан ўлчанадиган 
кўндаланг кесимидан кўп марта ортиқ бўлган жисмлар толалар деб аталади. 
Толалар олинишига қараб табиий — жун, пахта, зиғир толаси ва бошқалар 
ҳамда кимѐвий толаларга бўлннади. Кимѐвий толалар ўз навбатида табийй 
юқори молекуляр бирикмалардан (ѐғоч целлюлозаси, сутдан ѐки баъзи 
ўсимлик оқсилларидан: буғдой, соя, люпин ва бошқалардан олинадиган оқсил-
казеин тайѐрланган сунъий ҳамда синтетик толаларга бўлинади. Синтетик 
толалар (полиамид тола) поливинил полиэфир толалар, полиуглеводородли ва 
бошқа толалар мономерлардан сннтез килинган молекуляр полимерлардан 
олинади. 
Табиий толалар масалан, олов, сув ва ѐруғлик таъсирига чидамлилиги 
жиҳатидан техника ва маданиятнинг талабларини анчадан бери тўла таъминлай 
олмаяптп. Кўп йиллик изланишлар натижасида табиатда ўтга чидамли факат 
иккита материал: ас-бест (ѐнмайдиган «тоғ зиғири») ва капок (сувда 
чўкмайдиган «ўсимлик жуни») топилди. Лекин бу матерпалларни техника 
мақсадлари учун ярокли бўлган газламаларга айлантиришнинг иложи бўлмади. 
Кимѐвий толалар табиий толалардан фаркли равишда ўзида кўпгина қимматли 


370 
хоссаларни мужассамлаштириши ва халқ хўжалигида кенг кўламда ишлатиш 
учун ярокли бўлиши мумкин. Уларнинг кўпчилиги табиий толаларда бўлмаган 
хоссаларга эга. Улар кимѐвий жиҳатдан барқарор, юқори ҳарорат, ѐруғлик ва 
сув таъсирига чидамли, чиримайди, микроорга-низмлар таъсир этмайди ҳамда 
куя тушмайди. Уларнинг баъзилари ғоваклиги сабабли иссиклик ва товушни 
ѐмон ўтказади, хамда жуда енгил — уларнинг хажм оғирлиги сувникидан 
деярли 30 марта кам бўлади. 
Қандай полимердан олинганлигига караб синтетик толалар карбозанжирли ва 
гетерозанжирли толаларга бўлинади. 
Ҳозирги вақтда дунѐ бўйича йилига 5 млн. т га якин кимѐвий тола ишлаб 
чиқарилмоқда, шундан 25% га яқини синтетик толалар улушига тўғри келади

Download 8,43 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   173   174   175   176   177   178   179   180   ...   188




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish