Х. И. Ирсалиев ортопедик стоматология



Download 2,88 Mb.
Pdf ko'rish
bet10/141
Sana25.02.2022
Hajmi2,88 Mb.
#277069
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   141
Bog'liq
ortopedik stomatologiya propedevtikasi 97126

Отформатировано: русский
Отформатировано: русский
Отформатировано: русский
Отформатировано: русский
Отформатировано: русский
Отформатировано: русский
Отформатировано: русский
Отформатировано: русский
Отформатировано: русский
Отформатировано: русский
Отформатировано: русский
Отформатировано: русский
Отформатировано: русский
Отформатировано: русский
Отформатировано: русский
Отформатировано: русский
Отформатировано: русский
Отформатировано: русский
Отформатировано: русский
Отформатировано: русский
Отформатировано: русский
Отформатировано: русский
Отформатировано: русский
Отформатировано: русский
Отформатировано: русский
Отформатировано: русский
Отформатировано: русский
Отформатировано: русский
Отформатировано: русский
Отформатировано: русский
Отформатировано: русский
Отформатировано: русский
Отформатировано: русский
Отформатировано: русский
Отформатировано: русский
Отформатировано: русский
Отформатировано: русский
Отформатировано: русский
Отформатировано: русский
Отформатировано: русский
Отформатировано: русский


14 
а – илдиз белгиси, б – эгрилик белгиси, в – бурчак белгиси. 
Тишларнинг бошқа умумий белгилари. Тишларнинг тузилишини ўрганиб 
чиқиб шуни айтиш мумкинки, тишнинг бўйин қисмини белгиловчи чизиқ тиш 
атрофида тўғри эмас, балки гирляндасимон бўлади. У апроксимал томонда 
чайнов ёки кесув қиррага яқинроқ бўлиб ўтади. Тиш бўйни чегараси (эмаль ва 
цемент орасидаги чегара) йўналиши тишларнинг турига боғлиқ. Апроксимал 
ва вестибуляр ёки орал йўналишдаги баландлиги орасидаги фарқ кўпроқ 
олдинги тишларда яққолроқ намоён бўлиб, молярларда у камайиб боради (6 – 
30 расмлар). Тиш тож қисмининг вертикал ўқидаги энг катта сатхи анатомик 
экватор деб номланади. Апроксимал юзада у орал ёки вестибуляр юзага 
нисбатан чайнов ёки кесув юзага яқинроқ ўтади. Бу йўналиш ҳар бир гуруҳ 
тишларда уларнинг юзасини эгрилигига боғлиқ. Анатомик экватор тишни 
икки қисмга бўлади: биринчиси чайнов юзага яқин жойлашган қисми, 
иккинчиси тиш бўйнига яқин жойлашган қисми. 
Пастки жағ тишларига хос хусусиятлардан бири уларнинг тож қисимини 
илдиз ўқига нисбатан тил томонга эгилганлигидир. Тиш илдизлари кўндаланг 
кесимида камдан кам юмалоқ бўлади, асосан улар овал шаклда кузатилади. 
Уларнинг ҳажми вестибуло-орал йўналишда мезио-дистал йўналишга 
нисбатан каттароқ бўлади. 

Download 2,88 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   141




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish