Х. Ч. Буриев савзавот экинлари селекцияси ва уруечилиги


Селекциясининг ютуклари ва йуналишлари



Download 0,95 Mb.
bet85/124
Sana31.03.2022
Hajmi0,95 Mb.
#520956
TuriЛекция
1   ...   81   82   83   84   85   86   87   88   ...   124
Bog'liq
Сабзавот экинлари селекцияси ва уруғчилиги

Селекциясининг ютуклари ва йуналишлари. Узбекистонда Калампир селекцияси собик Узбекистан сабзавот-картошка тажриба станциясида ypyFgaH олдинги йилларда А. Г. Никулина томонидан бошланган эди. Фаргона вилояни Маргалон туманидаги жайдари популяциядан Маргиланский 300 деган аччик калампир нави, Тошкент якинда болгар декконлари томонидан экилиб келган намунадан эса Болгарский 84 номли чучук калампир нави селекция йули билан етиштирилган. Бу навлар республикада 1950 йилдан бошлаб районлаштирилган.
Чучук калампир селекциясига дойр ипшарни Узбекистан сабзавот- полиз экинлари ва картошкачилик илмий-текшириш институтида 70- йилларда Е. В. Ермолова бир кадар жонлантирди. Колоколчик нави билан Молдова 118 навини чатиштириш йули билан шу олим томонидан олинган Хар Ташкента деган нав 1980 йили районлащ- тирилди. 1982 йилда эса, калифорния намунасидан якка танлащ йули билан етиштирган Зумрад нави, 1994 йилда эса, унинг узи яратган 9а линиясини Молдавский нави билан чатиштириб олган Заря Востока номли ок, нави районлаштирилди.
Узбекистон Усимликшунослик илмий-текшириш институтида ярим аччш; калампирнинг коллекция намунасидан танлаш йули билан яратилган Пикантний деган нави 1993 йилда районлаштирилган зди. Волгоградский 84 навини айтмаганда, юкорида тилга олиб утилган б арча кал ампир навлари козиргача районлаштирилган колда колиб келмокда. Ажнабий навларидан мамлакатимизда Молдавиядан келтирилган Ласточка нави районлаштирилган.
Барча калампир формалари селекциясининг умумий йуналиши баразар етиладиган, касалликлар, зараркунандалар ва нокулай мукит шароитларига чидамли булган юкори косилли навларни яратишдир.
Экин парвариши ва косилини йигиб-териб олиш ишларини механизмлар ёрдамида бажаришга ярокли калампир навларини яратиш бу экин селекциясияинг муким йуналишидир. Бунда косилнинг баравар етиладиган, меваларнинг катта-кичиклиги ва вертикал жойлашуви жихатидан бир текис булишига ахамият берилади.
Кситилмайдиган бахорги иссикхоналарда ва унча катта булмаган нленхали вактинча иншоотларда етиштирса буладиган навларни яратиш бу экин селекциясининг ахамиятли булиб бораётган йуна;тишидир. Бунда калампирнинг тезпишар ва кескин харорат узгаришларига чидамли булишига эътибор берилади.
Калампир селекциясининг йуналиши бу экин хосилининг нимага ишлатилишига бод лик;. Аччик калампир навларини етиштириб чикаришда ёркин рангли ва хушбуй хидли, юзаси силлик; мева киладиган, таркибида капсаицин моддаси куп буладиган навларни яраткшга харакат калинади. Тузлаб, зиралаш ва янгилигича истеъмол килиш учун чучук кал ампир навларини яратишда халин, аммо майин деворли мевалар тугадиган, меваларининг таркибида кандлар, витаминлар ва курук моддалар куп булиб, узига хос хид бериб турадиган навларни олишга эътибор берилади. Дулмага ишлатиш учун кесилган конус ёки пирамида шаклида булиб, 6-8 см узунликда мева тугадиган навлар яратилиши керак бундай навларнинг мевалари кичикрок (4 см) диаметрли, тусикхари йук яхши хидли ва мазали булиши лозим.

Download 0,95 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   81   82   83   84   85   86   87   88   ...   124




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish