Х. Ч. Буриев савзавот экинлари селекцияси ва уруечилиги


Дастлабки материал кучатхонаси



Download 0,95 Mb.
bet46/124
Sana31.03.2022
Hajmi0,95 Mb.
#520956
TuriЛекция
1   ...   42   43   44   45   46   47   48   49   ...   124
Bog'liq
Сабзавот экинлари селекцияси ва уруғчилиги

Дастлабки материал кучатхонаси. Бу кучатхонада селекция жараёнининг б.иринчи боскичи учун материал - дастлабки популяциялар етиштирилади. Дастлабки материал кучатхонасида коллекция участкаси ва дурагайлар ушеткалари булиши мумкин. Коллекция участкасида жайдари ва селекция навлари уларни урганиш ва танлаш учун устирилади, бунда улар кайтарикхарсиз айрим делянкаларда ёки намуналари бир нечтадан килиб, бир делянкада жойлаштирилади. Баъзан экин икки кайтарикка булинади. “Сабзавот экинлари селекцияси, нав синови ва дастлабки урунцунослигида делянкалар ва экиш схемалари. Параметрлари” деган ОСТ 4671-78 га мувофих делянкаларнинг майдони ниёз ва сабзи yiyi 0,3-1,5, нухат yiyn - 0,3­3, бодринг учун - 2-5, эртанги харахМ учун - 3,5-7,5, кечки карам yiyi - 5-15, итузумдошларга мансуб экинлар учун - 10-15 кв. м булиши керак. Габитуси жихатидан ихчам усимликлар (ниёз, редиска, сабзи ва бошкалар)нинг намуналарида 150-200 туп, йирик усимликлар (бодринг, помидор, карам) нинг намуналарида эса, 50-100 туп усимлик булади.
Дурагайлар участкасида чатиштиришга мулжалланган усимликлар, биринчи ва иккинчи дурагай авлод усимликлари, мутагенлар билаи ишлов бериб олинган ёки иолиплоидлаш натижасида етиштирилгаи популяциялар хдмда ёпиасига танлащца хосил килипган, булгуси популяцияларнинг аждодларини етиштириб чикаришга мулжалланган навлар устирилади. Синчиклаб урганиш асосида уруплари йигидадиган eKii уругаик кисмлари олиб куйилациган энг кимматли усимликлар ажратиб олинади. Узидан чанпланадиган усимликлар хусусида биринчи авлод дурагайларини тахдил килиш учун 100-150 тун усимлик кифоя, четдан чанпланадиган усимликлар хусусида эса, анча куп усимлик керак булааи; иккинчи авлод дурагайларининг тахарши учун бир неча минг Тупдан иборат популяциялар булиши зарур. Намунада усимликларнинг сони куп булса, бунда унга атаб бир нечта делянка ажратилади.
Дастлабки материал кучатхонасининг иккала участкасида усимликлар ривожланишидаги фазаларининг бошланиш вакти, етилиши- нинг муддати ва нечоFлик бараварлиги хисобга олинади, усимликларнинг хосилдорлиги, хосилининг товар сифатлари, касалликлар ва зараркунандалардан канчалик зарарланиши аникданади. Усимликларнинг белгиларига асосан субъектив усуллар билан, яъни беш ёки уч балли шкала буйича куз билан куриб туриб ё булмаса, органолентик йул билан, чунончи дегустация килиш йули билан бахо берилади. Факат жуда кимматли иамуналар хусусидагина уларнинг энг мух.им белгиларини хисобга олиш, улчаш ва тарозида тортиб куриш усуллари кулланилади.
Дастлабки материал кучатхонасида стандарт навлар 10-20 намунани оралаб жойлаштирилади. Белгиларни баколанща олинган натижаларни солиштириб куриб, селекция кучатхонасига топшириш учун энг яхши намуналар ажратиб олинади. Четдан чангланадиган бир йиллик усимликларда улар четдан чангланадиган булгани учун танлаш ишлари утказилмайди, лекин ажратиб олинган энг яхши намуналар келаси йили селекция кучатхонасига экилади-да, шу ерда булгуси аждод усимликларни танлаб олинади. Икки йиллик усимликларнинг ажратиб олинган энг яхши намуналари, уларнинг унча кимматли булмаган намуналар билан четдан чангланишига йул куймаслик yyiyii, изоляция Килинган иккинчи участкаларга экилади.

Download 0,95 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   42   43   44   45   46   47   48   49   ...   124




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish