Х. Ч. Буриев савзавот экинлари селекцияси ва уруечилиги



Download 0,95 Mb.
bet111/124
Sana31.03.2022
Hajmi0,95 Mb.
#520956
TuriЛекция
1   ...   107   108   109   110   111   112   113   114   ...   124
Bog'liq
Сабзавот экинлари селекцияси ва уруғчилиги

УруFшунослиги. Ош ловлагининг меваси кусакча. 1уж булиб турган бир гурух, гулларнинг гулкурFOнлари бир-бирига кушилиб, мева ёнларига айланади. Етилганида ухар каттикдашиб, 2-5 та ва бундан кура кунрок, мевачалардан ташкил топган каттик Тупмева - коптокча х;осил килади (бир уругли формалари бунга кирмайди). Ловлаги уругаари ялтирок кизгиш- жигарранг пуст билан к01шанган булиб, буйраксимон шаклда. Коптокчалар нисбатан йирик булиб, диаметри уртача 3-4 мм га боради, 1000 дона коптокчанинг огирлиги 20 г келади ёки канд ловлаги билан хашаки ловлагидагига кдраганда бир ярим баравар камрок; булади. Коптокчаларнинг шакли ногугри, бурчакли. Юзаси богаик-думбокчали. Ранги бузранг.
Бир килограммда 50-90 минг дона коптокча булади. 1 куб м уруF OFирлиги 150-210 кг ни ташкил этади.
Уруг куртак уругланган пайтдан то уруглари етилгунича ош ловлагида орадан 60-70 кун утади. Уруглар шаклланиб оладиган боскич 20-25 кун давом этади. Шу боскичнинг охирларига келганда уругларнинг намлиги 87­78%, унувчанлиги нулга тенг булади. Уругларнинг тулишиб бориш боскичи 20-25 кун давом этади. Бу боскичнинг охирларига келиб уругларнинг намлиги 78-57% гача тушади, уруглар 36% гача унувчан булиб колади. Етилиш боскичи 15-25 кун чузилади. Мум пишиклиги фазасининг охирларига келиб уруглар намлиги 57-48% гача тушади, унувчанлиги эса, ортиб, 85% га етиб киради. Ана шу вактда уругаикларни йигиштириб олиб, кейин кушимча етилтиришга куйиш мумкин. Тула биологик етуклик фазасида уруFлар намлиги 48-43% булади, унувчанлиги эса энг юкори даражага - 85-95% га етади.
Уругаик ош ловлагини йигиштириб олишнинг энг маъкул, яъни оптимал муддати мум пишиклик фазасидир, бу даврда уругаарининг намлиги 55-50% ни ташкил этади ва 70-75 фоиз усимликлардаги коптокчаларнинг 25-35 фоизи бузаришига киради. Бу давр уругаар 60-70 кунлик булган даврга ТуFри келади. УруF намлиги 55-50% булиб турган даврда йигиштириб олинган уругаикларни 5-7 кун давомида кушимча етилтириб куйиш керак. Кушимча етилтирилганидан кейин уругаарнинг унувчанлиги 95-98% га етиб колади. Уругаикларнинг куриб, бузариб колган коптокчалари поясидан осон ажраладиган булганида уларни янчиб олишга киришилади. Уругаар намлиги бу вактда 20-25% ни ташкил этади.
Биринчи нав тоифасидаги ош ловлаги уругаарининг нав тозалиги к амида 98%, иккинчи нав тоифасидаги уругаарнинг тозалиги - камида 95% ва учинчи нав тоифасидаги уругаарнинг тозалиги - камида 90% булиши керак. Учинчи нав уругаардаги бошка нав ва тасодифий дурагай уругаарининг аралашмаси 2% дан ортмаслиги лозим. Экинбошшк сифатлари жихатидан олганда, биринчи синф уругаарида унувчанлик камида 80%, тозалик камида 97% ва бошка усимликлар уругаарининг аралашмалари купи билан 0,5% булади, иккинчи синф уругаарида бу ракамлар тегишлича 60, 94 ва 1% ни ташкил этади. Ош ловлаги уругаарнинг кондицион намлиги 14%. Уругаар унувчанлиги 4-5 йил давомида етарли даражада сакланиб туради.

Download 0,95 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   107   108   109   110   111   112   113   114   ...   124




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish