Х. Ч. Буриев савзавот экинлари селекцияси ва уруечилиги



Download 0,95 Mb.
bet40/124
Sana31.03.2022
Hajmi0,95 Mb.
#520956
TuriЛекция
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   ...   124
Bog'liq
Сабзавот экинлари селекцияси ва уруғчилиги

Икки уйли усимликларни дурагайлаш. Икки уйли усимликларда дурагай уругаар бир нав ёки линияга мансуб урFOчи усимликларни бошца нав ёки линиянинг эркак усимликлари билан битта участкага биргаликда экиб етиштириш йули билан оликади. Чунончи, вегетатив йул билан купаядиган спаржани дурагайлашда битта линиянинг урFOчи усимликлари ва бошца линиянинг эркак усимликлари навбатлашиб борадиган цаторлар холида ёки шахмат тартибида экилади. Куп микдор ypyF олиш учун урFOчи усимликлар эркак усимликларга Караганда 2-3 баравар купроц экилади. Исмалоцда чатиштириладиган икки нав ёки линия навбатлашиб борадиган цаторлар холида экилади. Гулга кириши олдидан она навнинг эркак усимликлари умумий шакли-шамойили, яъни габитусига цараб танланади-да, олиб ташланади. Эркак усимликларни олиб ташлаш ишини осонлаштириш учун урFOчи усимликларининг улуши купроц чицадиган цилиб етиштирилган линиялардан она усимликлар тарицасида фойдаланилади.
Чатиштириладиган усимликларни ьуулда чанглаш усули, агар бу усул иктисодий жихатдан узини оцдайдиган булса, ана шундай махалларда цулланилади. Бир уйли усимликларнинг ажратиб, яъни изоляция цилиб цуйилади урFOчи гуллари айрим жинсли гуллар билан ва четдан чангланадиган усимликларнинг бичиб, изоляция цилинган гуллари билан цулда чанглатилади.
Гуллари айрим жинсли буладиган усимликлар (бодринг, йирик мевали цоюц сабзавот экинларининг купгина навлари)ни чатиштиришда чатиштириладиган навлар навбатлашиб борадиган Каторлар холида - ота нав бир цатор ва она нав икки цатор цилиб экилади. Усимликлар гуллаганида она нав ypF04u гулларининг ш он ал ар и ва ота навнинг эркак гуллари кечкурун изоляция килиб Куйилади. Изоляцияланган эркак гуллар эрталаб юлиб олинади-да, изоляция килиб куйилади урFOчи гуллар улар билан сунъий чанглантирилади, бунда 1 та урFOчи гулга 2-3 та эркак гул ишлатилади. Тошкент Давлат аграр университетида ана шундай йул билан Навбахор гетерозис дурагай бодринг урувлари олинади.
Помидор дурагай урувларини ишлаб чикаришда бичиб куйилади гулларни к;улда чанглаш кенг расм булган. Бу усулни узидан чангланадиган бошка усимликлар (меваси куп урувли буладиган калампир, бакалажон усимликлари) нинг дурагай урувларини олиш учун хам кулланиш мумкин. Помидор дурагай урувларини олиш учун 200-300 кг ёки 3-5 минг дона мева етиштириш керак. Бунда гулларни бичиш, изоляциялаш, бичилган гулларни белгилаб куйиш (маркировка), гул чангини йиппи ва чанглаш учун катта сарф- даражатлар кдпиш талаб этилади. Шунга карамай, ишлаб чикаришда, айникса иссикхона сабзавотчилигида дурагай помидор урувларидан фойдаланиш жуда самарали булиб хисобланади, чунки бундай уруFларни экиш нормалари катта эмас.
Помидорнинг бичилган гулларини кулда чанглаш Болгарияда батафеил ишлаб чикилган. Гулларни бичишда тожбарглари чангдонларининг устунчаси билан бирга олиб ташланади. Чангловчи навнинг чангги хар хил тузилишдаги вибраторлар ёрдамида йивиб олинади ва чанглаш олдидан стерил шиша найчаларга тукилади. Бу найчаларнинг учи пахта билан бекитилган булади. Чанглаш махалида гулнинг уруFчиси найчага киритилиб, тумшукчаси чангга текказилади.
Куп мехнат талаб киладиган бичиш ишига урин колдирмаслик учун она нав тарикасида помидорнинг узун устунчали формаларидан фойдаланиш тавсия этилади. Узунустунлик ёки лонгостилия ходисаси шу билан ифодаланадики, помидорнинг баъзи формаларида устунча чангдонлардан 2-3 мм узунрок ва ташкарига чикиб турадиган булади. Бундай формаларни кулда чанглаш гулларни бичмасдан туриб, 60- 70% дурагай уруF олишга имкон беради. Лекин бу усул кенг расм булган эмас, чунки узун устунчалик ходисаси мухит шароитларига караб ва онтогенез мобайнида узгариб туради. Бундан ташкари, бу усул асосан помидорнинг паст сифатли дурагай берадиган ярим маданий формалари учун характерлидир.

Download 0,95 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   ...   124




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish