Guliston davlat universiteti tabiiy fanlar fakulteti biologiya kafedrasi


Биотехнологияда қўлланиладиган микроорганизмлар гуруҳи



Download 2,59 Mb.
bet17/81
Sana24.01.2023
Hajmi2,59 Mb.
#901745
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   81
Bog'liq
portal.guldu.uz-Biotexnologiya

Биотехнологияда қўлланиладиган микроорганизмлар гуруҳи

  1. Бактериялар

  1. Замбуруғлар

  1. фильтрланувчи вируслар

  1. микроблар

  1. Трансформация бу –

  1. бегона ген ва бошқа ирсий белгиларни ташиш

  1. ҳужайра органоиди

  1. ҳужайрани бириктириш

  1. нусха кўчириш

  1. Ҳужайра инженерлиги бу -

  1. ҳужайра культурасини олиш ва бу объектлардан амалиётда фойдаланиш

  1. ҳужайра органоиди

  1. ген даражаси

  1. Хромасома даражаси

  1. Нечанчи йилда саноат миқёсида пенисиллин ишлаб чиқарилган?

  1. 1943

  1. 1948

  1. 1958

  1. 1966

  1. Нечанчи йилда Уотцон ва Криклар ДНК молекуласининг тузилишини аниқлашган

  1. 1953 йилда

  1. 1966 йилда

  1. 1963йилда

  1. 1900 йилда

  1. Биринчи рестриксион эндонуклеаза ажратиб олинган йилни кўрсатинг

  1. 1970 йилда

  1. 1966 йилда

  1. 1978 йилда

  1. 1979 йилда

  1. Тўлиқ ҳажмли тРНК гени синтез қилинган йил –

  1. 1972 йилда

  1. 1966 йилда

  1. 1978 йилда

  1. 1979 йилда

  1. Рекомбинант ДНК технологиясига асос солинган –

  1. 1973 йилда

  1. 1966 йилда

  1. 1978 йилда

  1. 1979 йилда

  1. Моноклонал антитела олинган-

  1. 1975 йилда

  1. 1966 йилда

  1. 1978 йилда

  1. 1979 йилда

  1. ДНКнинг нуклеотид кетма-кетлигини аниқлаш методи ишлаб чиқилган-

  1. 1976 йилда

  1. 1966 йилда

  1. 1978 йилда

  1. 1979 йилда

  1. Е. Соли ёрдамида инсон инсулини ишлаб чиқилган

  1. 1978 йилда

  1. 1966 йилда

  1. 1972 йилда

  1. 1979 йилда

  1. Рекомбинант ДНК технологияси бўйича олинган 1 ваксинани ҳайвонларда қўллашга рухсат берилган

  1. 1982 йилда

  1. 1966 йилда

  1. 1978 йилда

  1. 1979 йилда

  1. Гибрид Ти–плазмидадан фойдаланиб ўсимликлар трансформацияланган

  1. 1983 йилда

  1. 1966 йилда

  1. 1978 йилда

  1. 1979 йилда

  1. Полимеразанинг занжир реакцияси методи яратилган

  1. 1988 йилда

  1. 1966 йилда

  1. 1978 йилда

  1. 1979 йилда

  1. Инсоннинг соматик ҳужайрасидан фойдаланиб ген терапияси синаш режаси тасдиқланди

  1. 1990 йилда

  1. 1966 йилда

  1. 1978 йилда

  1. 1979 йилда

  1. Инсон хромосомасининг генетик ва физик харитаси чоп этилди

  1. 1994-1995 йилда

  1. 1966 йилда

  1. 1978 йилда

  1. 1979 йилда

  1. Соматик ҳужайрадан сут эмизувчи клонлаштирилди

  1. 1997 йилда

  1. 1966 йилда

  1. 1978 йилда

  1. 1979 йилда

  1. Қайси Профессор томонидан ёғ парчаловчи фермент-липаза тайёрлаш технологияси, «Ер малҳами” биопрепарати яратилди.

  1. К.Д.Давронов

  1. М.И.Мавлоний

  1. Ж.Тошпўлатов

  1. Ё.Тўрақулов

  1. Қайси Академик Ўзбекистонда учрайдиган ачитқи замбуруғларни таҳлил қилиб, уларни новвойчилик, виночилик ва чорвачиликка қўл келадиган турларини олди ва улар асосида махсус хамиртурушлар ва виночилик учун ачитқи тайёрлаш технологияларини яратди.

  1. М.И.Мавлоний

  1. К.Д.Давронов

  1. Ж.Тошпўлатов

  1. О.Ҳамидов

  1. Микробиология институти олими сомон ва ғўзапояни парчалашда «Триходерма ҳарзианум” замбуруғи ферментларидан фойдаланиш мумкинлигини илмий асослаб берди.

  1. Ж.Тошпўлатов

  1. М.И.Мавлоний

  1. К.Д.Давронов

  1. И.Абдурахмонов

  1. Микробиология институти олими Ж.Тошпўлатов сомон ва ғўзапояни парчалашда «Триходерма ҳарзианум” замбуруғи ферментларидан фойдаланиш мумкинлигини илмий асослаб берди ва Бу технология қўлланилганда сомонда шакар миқдори неча фоизга етгани аниқланг?

  1. 6-7%

  1. 1-2%

  1. 10-20%

  1. 100%

  1. Микробли синтез бу-

  1. турли биологик актив моддаларни микроорганизмлар ёрдамида синтезлаш ҳисобланади.

  1. турли биологик актив моддаларни замбуруғлар ёрдамида синтезлаш ҳисобланади.

  1. турли биологик ноактив моддаларни эукариотлар ёрдамида синтезлаш ҳисобланади.

  1. турли биологик актив моддаларни хайвонлар ёрдамида синтезлаш ҳисобланади

  1. Бирламчи метаболитлар – микробларнинг ўсиши учун зарур бўлган, мол.массаси неча далтондан кам бўлмаган паст молекуляр бирикмалар?

  1. 1500 далтондан

  1. 15 далтондан

  1. 100 далтондан

  1. 2000далтондан

  1. Саноатдаги энг муҳим метаболитлар –

  1. Барчаси

  1. аминокислоталар, органик кислоталар,

  1. пурин ва пиримидин нуклеотидлари,

  1. эритувчилар ва витаминлар.

  1. Иммобилизациялаш жараёнида фермент тармаштириладиган бирикма-

  1. Сорбент

  1. Катализатор

  1. Ингибитор

  1. Гормон

  1. Еscherichia coli дан ажратиб олинадиган рестриктаза ферментлари

  1. EcoR I ва EcoR V

  1. Taq I, Hpa II

  1. Sal I, Pst I

  1. Hinf I, Bai I

  1. ДНКнинг 7 та участкаси РНК билан гибридланмайди ва мРНКда учрамайдиган геннинг ушбу участкалари нима деб аталади

  1. интронлар деб аталади

  1. транспазонлар

  1. транкрипция

  1. транслация

  1. Генетик рекомбинация

  1. икки хромосомалараро генларнинг алмашинувидир.

  1. Кодлаш

  1. Генларнинг бирикиши

  1. Тўғри жавоб йўқ

  1. Бактерия ҳужайраларига ДНКни киритиш неча усулда амалга оширилади?

  1. 2 усулда

  1. 5 усулда

  1. 4 усулда

  1. 3 усулда

  1. Плазмида қанчалик катта бўлса….

  1. унинг ҳужайрадаги нусхаси шунчалик кам бўлади.

  1. унинг ҳужайрадаги нусхаси шунчалик кўп бўлади.

  1. унинг гендаги нусхаси шунчалик қисқа бўлади.

  1. унинг ҳужайрадаги нусхаси бўлмайди.

  1. Бактерия хромосомасининг узунлиги 1 мм атрофида бўлиб, у тахминан …. нуклеотидлардан иборат ДНК молекуласидан тузилгандир

  1. 3 млн

  1. 6 млн

  1. 4 млн

  1. 1 млн

  1. 1921 йили қайси олимлар итнинг ошқозон ости безидан гормон ажратиб олишган ва унинг антидиабетик хусусияти борлигини айтиб ўтишган.

  1. Торонтода Бантинг ва Бест

  1. Уацон ва Крик

  1. Мc Доналдс

  1. Пастер

  1. Қайси йили ҳайвондан ажратиб олинган инсулин касалланган ёш болага юборилган ва кутилган натижага эришилган.

  1. 1922 йили

  1. 1966 йили

  1. 1956йили

  1. 1933 йили

  1. Инсулиннинг биринчи кристаллари нечанчи йилда олинган?

  1. 1952 йилда

  1. 1965 йилда

  1. 1980 йилда

  1. 1986 йилда

  1. Суюқ озуқа муҳитида ўстирилган ўсимлик ҳужайралари културалари …… дейилади

  1. суспензион культуралар

  1. аралаш

  1. қаттиқ

  1. суюқ

  1. Протопластлар 2 усулда ажратиб олинади, булар:

  1. Механик усул, ферментатив усулда

  1. Кимёвий ва физикавий

  1. Органик ва анорганик

  1. Табиий ва сунъий

  1. Ҳайвон ҳужайралари қандай ўстирилади.

  1. суспензия кўринишида ёки қаттиқ субстратга бириктирилган ҳолда

  1. фақат суспензия кўринишида

  1. суюқ субстратга бириктирилган ҳолда

  1. қаттиқ бириктирилган ҳолда

  1. Фермент олиш учун жуда қулай манба ҳисобланади -

  1. Микроорганизмлар

  1. Ўсимликлар

  1. Ҳайвонлар

  1. Кимёвий бирикмалар

  1. Ферментларни ажратиш ва тозалаш –

  1. кўп меҳнат ва ҳаражат талаб қилувчи жараёндир

  1. кам меҳнат талаб қилувчи жараёндир

  1. кам ҳаражат талаб қилувчи жараёндир

  1. ахамиятсиз жараён

  1. Қаттиқ озуқа муҳитида ўстирилган микроорганизм культураси одатда неча % намликка эга бўлади?

  1. 35 дан 58 % гача

  1. Фақат 50%

  1. Фақат 20-30%

  1. 5%

  1. Диализдан фермент препаратларини …… моддалардан тозалашда фойдаланилади.

  1. кичик молекулали

  1. йирик ҳужайрали

  1. катта молекулали

  1. кичик бирикмали

  1. Фаол ферментни препарат ёки мўътадил структурали чўкма ҳолида олиш учун эритмада …..% атрофида қуруқ модда миқдори бўлиши керак.

  1. 10-12%

  1. 100%

  1. 54%

  1. 30-50%

  1. Адсорбция-

  1. Сўрилиш

  1. Кўпайиш

  1. Текшириш

  1. Кузатиш

  1. Оқсилларнинг муҳим адсорбентлари бўлиб …….. ҳисобланади.

  1. Барчаси

  1. ҳап хил ионалмашувчилар,

  1. калций фосфат, алюминий гидроксид геллари

  1. маълум типдаги ферментлар учун махсус бўлган ҳар хил аффин адсорбентлар

  1. Ферментларни иммобиллаш учун қандай ташувчилар ишлатилади?

  1. органик ва ноорганик

  1. органик ва минерал

  1. Анарганик

  1. Минерал

  1. Ферментларни иммобиллаш қайси метод билан амалга оширилади:

  1. физикавий ва кимёвий.

  1. Фақат физикавий

  1. Фақат кимёвий


Download 2,59 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   81




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish